Izveštaj o nesolventnosti za CIE 2013.Povećana nesolventnost zbog slabog ekonomskog okvira

• Rekordnu 2012. godinu čak je nadmašila 2013. godina:5% više nesolventnosti u 2013. u Centralnoj i Istočnoj Evropi zbog fiskalnih mera i usporavanja u evrozoni
• Najuspešniji sektoriIT, obrazovanje i zdravstvo
• Najslabiji sektoriGrađevinarstvo, veleprodaja i maloprodaja
• Pozitivni izgledi za 2014. i 2015.: stopa nesolventnosti konačno stabilizovana?

  Za kompanije u regionu CIE 2013. bila je godina izazova: Već slaba ekonomska situacija pogoršala se, a potrošnja domaćinstava smanjena je zbog fiskalnih mera u cilju regulacije rastućeg budžetskog deficita. Pristup kreditima je još više ograničilo smanjenje ponude i tražnje za novim kreditima. Ova situacija je uticala direktno na kompanije i prisilila ih da nadole revidiraju svoje prodajne ciljeve. Štaviše izvoz, od koga bi došao očekivani doprinos rastu BDP-a, trpeo je pritisak od usporavanja u evrozoni gde privrede iz Centralne i Istočne Evrope tradicionalno sprovode veći deo svoje spoljne trgovine.

  Ova ekonomska slika se ogleda u statistici nesolventnosti koja navodi skoro 70.000 lica koja su postala insolventna 2013. godine. Za sve zemlje u regionu CIE, izuzev Mađarske, broj ne-solventnih preduzeća porastao je u proseku za 9%. Bugarska je zabeležila najveći rast nesol-ventnosti sa 834 preduzeća (+39%). Razlog ovome je smanjenje tražnje, težak pristup krediti-ma i nedostatak programa koji podržavaju poslovne aktivnosti. Letonija je svetla tačka u izveštaju o nesolventnosti CIE sa smanjenjem broja nesolventnosti od 7%. Ovaj pozitivan rezultat odražava rast BDP-a od oko 4,6% i rastuću privatnu potrošnju ove baltičke zemlje.

  ''Zemlje CIE su se suočile sa izazovom u okruženju u svojim poslovnim aktivnostima u toku prošle godine.One su trpele pritisak od niske potrošnje domaćinstava, ali su takođe i doživele recesiju u evrozoni, glavnom trgovinskom prostoru za većinu njih.Češka kao zemlja koja veoma zavisi od izvoza u razvijene zemlje Evropske unije potvrdila je tu sliku u potpunosti - kako na makro planu sa dvogodišnjom recesijom tako i na mikro planu sa nelikvidnošću koja je naglo porasla za 26% u 2012., a zatim za 32% u 2013.'', objašnjava Grzegorz Sielewicz, ekonomista Coface.

Ekonomski okvir i dalje otežava stanje u građevinskom sektoru

  Slaba tražnja, smanjena potrošnja domaćinstava i sve veća konkurencija imaju direktan nega-tivan uticaj na trgovinske sektore maloprodaje i veleprodaje. Tokom druge polovine 2013. već je počeo spor oporavak od stanja stagnacije, potpomognut niskom inflacijom i znacima povratka poverenja potrošača.

  Građevinski sektor i dalje predstavlja ograničenje u zemljama centralne i istočne Evrope, a dugoročno loše performanse sektora nisu se popravile tokom 2013. Uz „domino efekta“ takođe je uticao na druge grane vezane za izgradnju, tj. proizvođače metala, mašine i ostale proizvode i opremu koju koriste građevinske firme. Faktori koji podržavaju poboljšanje građevinskog sektora ne predviđaju se u bliskoj budućnosti. Priliv sredstava EU iz novog budžeta za 2014-2020. uočiće se u finansijskoj situaciji preduzeća najranije na kraju ove go-dine. Pored toga, firme još uvek oklevaju da počnu ulaganja osnovnih sredstava jer nisu ubeđene u definitivno okončanje ekonomske krize i ekonomski preporod.

Stope nesolventnosti opadaju u 2014

  Početak 2014. deluje pozitivnije u smislu ekonomske perspektive. Coface predviđa da će se prosečna stopa rasta zemalja CIE skoro udvostručiti i povećati sa 1,1% u 2013. na 2,0% u 2014. Pokretač ovog poboljšanja će i dalje će biti Baltičke države sa Letonijom i Litvanijom na vrhu regiona CIE za koje se prognozira rast od 4,2% odnosno 3,4%. Ipak, i ostale ekonomije CIE će takođe imati veće stope rasta u odnosu na 2013. Glavni izvor rasta će doći iz po-većanog izvoza i privatne potrošnje. U ovoj poboljšanoj klimi kompanije bi trebalo da se osećaju udobnije kada su u pitanju njihove poslovne odluke i vrate se na formiranje fiksnog kapitala.

  Iako je predviđen oporavak u Zapadnoj Evropi, njena stopa rasta će biti na umerenom nivou od 1,0% u 2014. Dve stabilne ekonomije će biti glavni pokretači ovog rasta - Austrija i Nemačka. One bi trebalo da imaju stope rasta od po 1,7%. Obe ove zemlje će imati koristi od oporavka potrošnje domaćinstava potpomognutim najnižim stopama nezaposlenosti u EU, rastom zarada kao i rastom eksterne tražnje za njihovim proizvodima.

  Kompanije u regionu CIE će imati koristi od poboljšanog stanja kod njihovih glavnih inostranih poslovnih partnera. Proći će neko vreme pre nego što kompanije postanu manje ograničene u pogledu svojih poslovnih aktivnosti i rezultati budu vidljivi u njihovim finansijskim rezultatima. Dok bi u Poljskoj i Letoniji trebalo da se primeti smanjenje broja nesolventnih preduzeća ove godine, druge ekonomije će doživeti dalji porast stečajnih postupaka. Češka, Mađarska, Ru-munija, kao i Hrvatska i Slovenija zabeležiće najviša povećanja za celu godinu.