Ono čega smo se pribojavali početkom leta na kraju se i obistinilo. Umesto poboljšanja, geopolitička situacija se ponovo pogoršala, vršeći sve veći pritisak na cene sirovina i finansijske uslove, a samim tim i na ekonomsku aktivnost. Zbog toga je Coface izvršio 3 snižavanja procena rizika zemalja i 4 povećanja, kao i 20 izmena sektorskih procena rizika (12 snižavanja i 8 povećanja).
Ključni pokazatelji
- 0,5 %: procenjeni uticaj sukoba na Bliskom istoku na globalni privredni rast u 2026. i 2027. godini
- 100 USD po barelu: prag cene nafte premašen u septembru
- 2,6%: Coface prognoza globalnog privrednog rasta za 2027. godinu (2,5% u 2026.)
Globalna ekonomija pod pritiskom inflacije
Geopolitička situacija značajno se pogoršala tokom leta. Obnovljeni sukobi između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i dalja eskalacija rata između Rusije i Ukrajine, ozbiljno su opteretili lance snabdevanja i izazvali snažan rast cena sirovina. Iako su izvozne isporuke nafte kroz Persijski zaliv i Hormuški moreuz značajno povećane, a trgovinski tokovi preusmereni, cene ugljovodonika porasle su za više od 50% kada je reč o nafti i gotovo 100% kada je reč o prirodnom gasu. Cene metala ostale su na visokom nivou, dok su cene poljoprivrednih sirovina značajno porasle nakon napada na lučke terminale na Crnom moru i letnjih toplotnih talasa širom Evrope (+40% na godišnjem nivou za pšenicu).
Ovakav razvoj događaja ponovo je probudio strah od novog talasa inflacije, zbog čega su centralne banke nastavile sa pooštravanjem monetarne politike. Američke Federalne rezerve pridružile su se Evropskoj centralnoj banci povećanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, dodatno doprinoseći zaoštravanju globalnih finansijskih uslova. Od minimuma zabeleženog sredinom januara, američki dolar je ojačao za više od 6%, dok su dugoročne kamatne stope u većini glavnih valutnih područja porasle za više od 100 baznih poena od kraja februara.
Za sada, otpornost globalne ekonomije ostaje očuvana, pre svega zahvaljujući investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i pratećim efektima rasta vrednosti imovine. Međutim, rizici se i dalje nagomilavaju. U tom okruženju zadržavamo prognozu usporavanja privredne aktivnosti na 2,5% ove godine (nakon 2,8% u 2025. godini), uz stabilizaciju na 2,6% naredne godine.
Rizici po zemlje i sektore: 3 snižavanja na Bliskom istoku i pritisak na prehrambeni sektor
Na Bliskom istoku očekuje se pad ekonomske aktivnosti u zemljama članicama Saveta za saradnju zalivskih država (GCC) tokom 2026. godine. Saudijska Arabija (A3 → A4) izložena je napadima na energetsku infrastrukturu i većinu svojih izvoznih ruta, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (A2 → A3) i Katar (A3 → A4) posebno ranjivi zbog svoje zavisnosti od Hormuškog moreuza. GCC: Projekcije realnog rasta BDP-a za 2026. i 2027. godinu
Prehrambeni sektor snižen je u šest zemalja. U Evropi (Francuska, Austrija i Poljska), razlog za ovu odluku prvenstveno su ekstremni vremenski uslovi tokom leta 2026. godine. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji ranjivost proizlazi pre svega iz izražene zavisnosti od uvoza hrane, a ne iz problema domaće proizvodnje. U Argentini se sektor i dalje suočava sa izazovnim finansijskim okruženjem koje karakterišu stečajevi poljoprivrednih kompanija, visoki troškovi i smanjene profitne marže.
Globalna ekonomija različitih brzina
- U Americi ekonomija ostaje otporna zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i tržištu rada koje je i dalje blizu pune zaposlenosti (stopa nezaposlenosti od 4%).
- Evropa beleži nešto bolje rezultate od očekivanih, zahvaljujući otpornosti nemačke i španske ekonomije, uprkos zabrinutosti u vezi sa održivošću francuskih javnih finansija.
- Trendovi su neujednačeni. Vijetnam (+8,4%) i Indija (+7,5%) nastavljaju da ostvaruju koristi od infrastrukturnih ulaganja i tehnologija povezanih sa veštačkom inteligencijom, dok domaća tražnja u Kini slabi, a pojedine ekonomije regiona (Tajland i Filipini) trpe sve veći pritisak zbog rasta troškova energije.
- Afrika i Latinska Amerika - Glavni rizik i dalje predstavlja uporno visoka inflacija izazvana rastom cena poljoprivrednih proizvoda i energenata, posebno pod uticajem fenomena El Ninjo.
Produženi sukob na Bliskom istoku ponovo povećava rizik od novog globalnog inflatornog šoka.
Rast troškova energije, sirovina i transporta primorava centralne banke da zadrže restriktivnu monetarnu politiku, što poslovno okruženje čini sve izazovnijim za najranjivije države i kompanije.
Jean-Christophe Caffet, Glavni ekonomista Coface-a
Preuzmite kompletan izveštaj (PDF).
