Najveće kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE) vratile su se rastu u 2025. godini, zahvaljujući snažnijoj ličnoj potrošnji i javnim investicijama. Međutim, veći prihodi nisu doveli do rasta profitabilnosti, jer su rastući troškovi rada, slaba eksterna tražnja i sve intenzivnija međunarodna konkurencija nastavili da vrše pritisak na marže.
Osamnaesto izdanje rang-liste Coface CEE Top 500 pokazuje da su ukupni prihodi kompanija porasli za 2,9%, na 1,12 biliona evra, pri čemu je više od dve trećine kompanija zabeležilo rast prodaje. Neto profit je, međutim, ostao praktično nepromenjen i iznosio je 34,9 milijardi evra, što je dovelo do pada neto profitne marže sa 3,2% na 3,1%.
Top 500 kompanija: Rast se vraća, ali profitabilnost ostaje pod pritiskom
Ekonomski oporavak regiona Centralne i Istočne Evrope nastavljen je tokom 2025. godine, uz prosečan rast BDP-a od 2,4%. Lična potrošnja ostala je glavni pokretač rasta, podržana povećanjem realnih zarada i snažnim tržištem rada, dok su investicije dodatno podstaknute infrastrukturnim i energetskim projektima finansiranim sredstvima Evropske unije. Industrije orijentisane ka izvozu suočavale su se sa zahtevnijim okruženjem zbog slabe tražnje iz Nemačke i pritisaka na globalnu trgovinu usled trgovinskih ratova.
Na nivou regiona, rast prihoda najvećih kompanija nije rezultirao i rastom profita. Zarade su nastavile da rastu brže od produktivnosti, troškovi finansiranja ostali su visoki, a više velikih industrijskih kompanija prijavilo je značajne gubitke. Broj kompanija koje posluju sa gubitkom porastao je sa 65 na 74.
Pravi izazov sada je pretvaranje rasta u održivu profitabilnost. Uz rastuće troškove rada i sve jaču konkurenciju, kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi moraće da unaprede produktivnost, stvaraju veću dodatnu vrednost i pomeraju se ka složenijim segmentima lanca vrednosti.
Ovi faktori će sve više određivati koje kompanije mogu da pretvore povoljnije tržišno okruženje u dugoročne rezultate,
kaže Mateusz Dadej, regionalni ekonomista kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.
Kretanja po zemljama: Poljska i dalje lider, Rumunija ubrzava rast
Poljska ostaje ubedljivi lider rang-liste sa 172 kompanije, zahvaljujući velikom domaćem tržištu. Posebno dobre rezultate ostvarile su kompanije usmerene na potrošače, dok su sektor prerade nafte, hemijska industrija i eksploatacija uglja negativno uticali na profitabilnost.
Češka Republika zabeležila je solidan rast, prvenstveno zahvaljujući snažnoj automobilskoj industriji, dok su u Mađarskoj dobre rezultate ostvarili sektor elektronike i maloprodaja, uz istovremene pritiske na proizvodnju baterija i automobila.
Rumunija se izdvojila među četiri najveće ekonomije regiona, sa rastom ukupnih prihoda kompanija od 6,2%, zahvaljujući snažnim rezultatima u maloprodaji i automobilskom sektoru.
Ključni igrači: Stabilnost na vrhu, pojavljuju se novi izvori rasta
Prvih sedam pozicija na rang-listi ostalo je nepromenjeno. Kompanija Orlen zadržala je prvo mesto, dok je češkaŠkoda Auto ostala druga i ostvarila najveći neto profit među svim kompanijama na listi. Jeronimo Martins Polska, vlasnik najvećeg maloprodajnog lanca u Poljskoj, Biedronka, zadržao je treću poziciju, potvrđujući snagu kompanija usmerenih na krajnje potrošače.
Dalje na listi, značajan napredak ostvarile su kompanije povezane sa investicijama u data centre, novim automobilskim proizvodnim kapacitetima i energetskim projektima, što ukazuje na širu promenu pokretača rasta u regionu.
Sektorski trendovi: Menja se model rasta regiona CEE
Industrija ostaje okosnica privrede regiona, ali izvori rasta postaju sve raznovrsniji. Automobilski i transportni sektor postali su najzastupljeniji na listi sa 94 kompanije, mada su rezultati bili neujednačeni zbog slabe evropske tražnje i rastuće konkurencije kineskih proizvođača.
Istovremeno, maloprodaja je profitirala od veće potrošnje domaćinstava, dok je građevinski sektor snažno rastao zahvaljujući infrastrukturnim projektima finansiranim sredstvima Evropske unije. Kao novi pokretač rasta izdvaja se i odbrambena industrija, pri čemu su četiri najveća proizvođača sa liste povećala ukupne prihode za čak 49%.
Nasuprot tome, sektori prerade nafte, hemijske industrije i metalurgije ostali su pod pritiskom zbog nižih cena sirovina, slabe industrijske tražnje i intenzivnije međunarodne konkurencije.
Centralna i Istočna Evropa izgradila je svoju snagu na industrijskoj osnovi i snažnoj integraciji u evropske lance snabdevanja. To i dalje predstavlja važnu prednost, ali se poslovno okruženje menja.
Kompanije koje će biti najuspešnije biće one koje uspeju da spoje ovu industrijsku snagu sa većom produktivnošću, fleksibilnošću i sposobnošću da brzo odgovore na nove izvore rasta,
kaže Jarosław Jaworski, generalni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.
Tržište rada: Veći fokus na produktivnost
Kompanije sa rang-liste Top 500 zapošljavale su 2,53 miliona ljudi u 2025. godini, što predstavlja povećanje od 1,3% u odnosu na prethodno izdanje rang-liste.
Međutim, rast zaposlenosti pre svega je rezultat promena u sastavu rang-liste. Posmatrano na uporedivoj osnovi, broj zaposlenih ostao je uglavnom stabilan, što odražava opreznije zapošljavanje i nastavak ulaganja u automatizaciju i povećanje produktivnosti.
Prognoze: Umeren rast uz trajnu neizvesnost
Coface prognozira rast BDP-a regiona Centralne i Istočne Evrope od 2,3% u 2026. godini i 2,6% u 2027. godini, uz podršku privatne potrošnje, investicija i povećanih izdvajanja za odbranu.
Povećana javna potrošnja u Nemačkoj mogla bi postepeno da podstakne izvoznike iz regiona, ali trgovinske tenzije i snažnija međunarodna konkurencija i dalje predstavljaju značajne rizike.
Budući da su profitne marže već pod pritiskom, najveći izazov za kompanije u regionu više nije samo rast, već sposobnost da taj rast pretvore u održivu profitabilnost.
