Cene šećera su skočile za skoro 25% od početka godine. Ovaj rast odražava pooštrenije globalne uslove snabdevanja izazvane El Ninjom, rastućom proizvodnjom etanola i ograničenjima izvoza.
Globalna ponuda pod pritiskom, cene nastavljaju uzlazni trend
Dok je većina tržišta poljoprivrednih sirovina od početka nove tržišne godine stagnirala, cene šećera nastavile su da rastu. Iako je indeks S&P GSCI Agriculture1 pao za 16% od početka septembra, indeks koji prati isključivo šećer zabeležio je rast od 1% u istom periodu (Grafikon 1). Od početka godine, referentna cena2 sirovog šećera porasla je za oko 25%, premašivši sredinom oktobra 450 američkih dolara po toni, što predstavlja najviši nivo u gotovo dve godine.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
U okruženju stabilne tražnje, kretanje cena danas je prvenstveno određeno uslovima na strani ponude. Tri faktora podstiču ovaj rast cena:
- nepovoljni vremenski uslovi povezani sa fenomenom El Niño,
- ekspanzija proizvodnje biogoriva usled viših cena nafte,
- ograničenja izvoza.
Međunarodna organizacija za šećer (International Sugar Organisation)3 sada predviđa globalni deficit od 0,2 miliona tona (Mt) u tržišnoj godini 2026/2027 (oktobar-septembar), nakon suficita od 1,1 Mt u prethodnoj tržišnoj godini. Ova prognoza odražava očekivani pad proizvodnje u većini ključnih regiona proizvođača, koji zajedno čine više od polovine svetske proizvodnje.
Ipak, nekoliko faktora ukazuje na mogućnost da deficit bude veći od očekivanog, što bi moglo da održi pritisak na rast cena i u narednim mesecima.
El Niño uzima danak kod najvećih proizvođača šećerne trske
U Brazilu, vodećem svetskom proizvođaču (23,5% globalne proizvodnje), obilne padavine tokom septembra i početkom oktobra u regionu Centar-Jug, koji učestvuje sa više od 90% nacionalne proizvodnje, ometaju završne faze žetve i prerade šećerne trske. Izuzetno velike količine padavina odložile su pristup plantažama i povećale sadržaj vode u trsci, što je smanjilo koncentraciju šećera. Zbog toga je od početka sezone u martu do kraja septembra količina prerađene trske pala za 2,9% na godišnjem nivou, na 510 miliona tona.
U Indiji, drugom najvećem svetskom proizvođaču (16%), jugozapadni monsun, ključan za rast šećerne trske između juna i septembra, završio se sa manjkom padavina od 12,6% na nacionalnom nivou, što je negativno uticalo na razvoj useva i očekivane prinose.
Slična situacija prisutna je i na Tajlandu, petom najvećem svetskom proizvođaču (6%) i drugom najvećem izvozniku nakon Brazila. Očekuje se da će proizvodnja šećera u sezoni 2026/2027 pasti za 17%, na manje od 10 miliona tona. Ovi trendovi direktno su povezani sa izuzetno snažnim intenzitetom aktuelnog fenomena El Niño, za koji se očekuje da će nastaviti da utiče na proizvodnju barem do prvog kvartala 2027. godine.
Dodatno, u Evropskoj uniji, trećem najvećem svetskom proizvođaču (8%), rekordni letnji toplotni talasi, nezavisno od El Niña, ozbiljno su pogodili prinose šećerne repe. Zbog toga se očekuje da će proizvodnja šećera u tržišnoj godini 2026/2027 pasti za 20%, na 13,5 miliona tona.
Rast proizvodnje etanola strukturno smanjuje globalnu ponudu šećera
Kako bi smanjili zavisnost od uvoza dizela i benzina, Brazil i Indija su tokom poslednjih godina više puta povećavali obavezni udeo etanola u gorivima. U julu je Brazil povećao obavezni procenat mešanja etanola sa 30% na 32%, najmanje do januara 2027. godine. Istovremeno, Indija je svoj cilj od 20% etanola u gorivu, postavljen još 2018. godine za 2030, ostvarila već tokom 2025. Svako povećanje ovog udela dovodi do većeg preusmeravanja šećerne trske iz proizvodnje šećera u proizvodnju etanola. Tome je dodatno doprineo rast cena nafte od početka rata u Iranu, kao i relativno niske cene šećera tokom prve polovine godine, što je proizvođače dodatno motivisalo da trsku koriste za proizvodnju biogoriva.
U centralno-južnom Brazilu, udeo šećerne trske namenjen proizvodnji šećera tokom prvih pet meseci sezone 2026/2027 (april-mart) pao je ispod 47%, u poređenju sa skoro 53% godinu dana ranije. Iako je nedavni rast cena šećera poboljšao ekonomsku isplativost proizvodnje šećera u odnosu na etanol, prilagođavanja brazilskih proizvođača verovatno neće biti dovoljna da u potpunosti nadoknade nagomilani manjak. Do sredine oktobra, pod uporedivim uslovima, proizvodnja šećera bila je 14,6% niža nego u prethodnoj sezoni, dok je proizvodnja etanola porasla za 4,3%.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Zatvaranje indijskog tržišta dodatno pojačava tenzije na globalnom tržištu
Indija, koja je do 2023. godine bila drugi najveći svetski izvoznik šećera, postepeno je smanjivala izvoz, da bi ga u maju 2026. gotovo potpuno zabranila radi zaštite domaćeg tržišta. Istovremeno, zemlja je otvorila tarifnu kvotu koja omogućava uvoz 1 milion tona sirovog šećera do 31. oktobra. Vlasti su otišle korak dalje i zabranile korišćenje šećerne trske za proizvodnju etanola počev od 1. novembra. Ove mere trebalo bi da omoguće održavanje ponude šećera za domaću potrošnju na nivou od 28 miliona tona tokom sezone 2026/2027, što je isti nivo kao prethodne tržišne godine. Od ukupno 31 milion tona proizvedenog šećera, oko 3 miliona tona prvobitno je bilo namenjeno proizvodnji etanola. Takva politika dodatno povećava zavisnost globalnog tržišta od Brazila, koji već učestvuje sa oko 55% svetskog izvoza šećera, a samim tim povećava i ranjivost tržišta na bilo kakve poremećaje proizvodnje u toj zemlji.
