Porast insolventnosti kompanije u srednjoj i istočnoj Evropi

Trend nelikvidnosti preduzeća u zemljama srednje i istočne Europe bili su podložni raznim privrednim uslovima, merama podrške i zakonskim promenama tokom poslednje dve godine. Zaista, pandemija Covid-19 koja je pokrenula privredni pad i službeno sprovedeno zaključavanje donela je sa sobom zabrinutost ne samo za makroekonomsku aktivnost već i za likvidnost plaćanja kompanija. U pandemijskoj godini 2020. rast u zemljama srednje Evrope pao je za 4% nakon povećanja od 4% u 2019. U 2020. sve zemlje srednje i istočne Evrope zabeležile su recesiju, u rasponu od -8,1% u Hrvatskoj koja je duboko patila od pada prihoda od turizma koji imaju značajan udeo u BDP-u zemlje, a manji pad od 0,1% zabeležen u Litvaniji. Kriza bez presedana naterala je vlade da uvedu mere podrške stanovništvu i kompanijama. Navedeno je uključivalo moratorijum na zahteve za nesolventnost, kao i razne mere za smanjenje posledica pandemije na stanje likvidnosti kompanija kako bi se spasile od bankrota. Među ostalim merama, one su uključivale oslobađanja i odlaganje oporezivanja i doprinosa za socijalno osiguranje, programe odlaganja, zajmove, subvencije i drugu finansijsku pomoć, garancije, doplatu plata zaposlenima kao i olakšavanje i pojednostavljivanje različitih administrativnih postupaka. Iako se to moglo smatrati paradoksom tokom tako značajne krize, nesolventnosti kompanija u zemljama srednje i istočne Evrope smanjile su se u 2020. zahvaljujući velikom rasponu mera podrške. Najveći pad zabeležile su Litvanija i Letonija (za 50,3%, odnosno 34,2%) kao i Slovačka (-25.8%).
 
Uprkos tome što je pandemija još uvek uz nas, kompanije su prilagodile svoje poslovanje i aktivnosti u skladu s tim, dok su mere zaključavanja ublažene u većini evropskih zemalja. Regionalni rast srednje Evrope porastao je za 5,5% u 2021. dok se očekuje da će izgubiti zamah i dostići 3,2% ove godine. Najslabije stope rasta zabeležiće Baltik zbog svojih trgovinskih veza s Rusijom, a sve zemlje će verovatno patiti od direktnih i indirektnih posledica rusko-ukrajinskog sukoba. Ukidanje mera podrške već je izazvalo porast poslovnih nelikvidnosti u zemljama srednje i istočne Evrope. Ponderisani prosek regionalnog BDP-a srednje i istočne Evrope izračunat iz dinamike nelikvidnosti zemalja pokazao je porast od 34,7% u 2021. u poređenju s prethodnom godinom (+1,5% isključujući Poljsku gde je ukupan broj postupaka porastao uglavnom zbog novih procedura kako je objašnjeno u nastavku). Statistike u nizu zemalja potvrđuju da su se nakon pada poslovnih nesolventnosti 2020. ti postupci povećali u 2021. dostigavši nivoe bliske onima zabeleženim u 2019. godini pre pandemije. Sedam zemalja doživelo je veći broj nelikvidnosti nego godinu pre (Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka), a pet zemalja beleži pad (Hrvatska, Estonija, Letonija, Srbija i Slovenija). Tokom 2021. Poljska je doživela gotovo udvostručen broj postupaka, a tome je snažno doprineo nalet namenskih postupaka koji su se provodili za podršku kompanijama koja pate od poteškoća s likvidnošću zbog pandemije. Iako je nameravano da budu privremene, te su mere još uvek bile na snazi do kraja 2021. kada su trajno uvedene u poljski zakon (pogledajte pojedinosti o nesolventnosti Poljske na stranici 12). Čak i uprkos takvom porastu, stopa nelikvidnosti u Poljskoj, odnosno udeo ukupnog broja postupaka u ukupnom broju aktivnih kompanija dostigao je 0,06%, što znači da je samo 6 od 10.000 poduzeća u Poljskoj prošlo kroz dostupne službene postupke. Mnogo više stope nesolventnosti zabeležene su u zemljama u kojima su stečajni postupci popularniji - te su stope u Hrvatskoj dostigle 1,61%, a u Srbiji 3,31%. Brojke o nominalnoj nesolventnosti bile su posebno različite u svim zemljama srednje i istočne Evrope, budući da na njih nisu uticale samo njihove ekonomske situacije, već i definicije nesolventnosti u određenim zemljama (s izmenama zakona o nesolventnosti ili raširenijim korišćenjem stečajnih postupaka).

Popuštanje mera podrške i izazovno okruženje već je dovelo do rasta nelikvidnosti

Kao što je gore navedeno, povećanje stečajnih postupaka u zemljama srednje i istočne Evrope bilo je očekivano zbog namera vlada da povuku veliki broj mera podrške. To se već videlo u kretanju poslovne likvidnosti. Na primer, najnovija Coface anketa o plaćanju potvrdila je da su se prosečna kašnjenja plaćanja za poljske kompanije povećala na 56,7 dana u 2021. sa 48 dana u 2020. Kao rezultat toga, kašnjenja u plaćanja su se približila nivou pre pandemije jer su dostigla 57,2 dana u 2019. Štaviše, globalna ekonomska situacija dovela je do izazovnijeg okruženja za kompanija iz srednje i istočne Evrope. Privredni oporavak koji je započeo sredinom 2020. bio je nekako brži od očekivanog i podstakao je rastuću potražnju, posebno u proizvodnom sektoru. Ubrzale su se cene energenata, transporta kao i raznih metala i inputa koji se koriste u procesu proizvodnje. U slučaju nekih od njih, nestašice su ograničavale nivo proizvodnje. Najočigledniji primer dolazi iz poluprovodnika koji su uz nedostatak ostalih komponenti doveli do smanjenog broja smena i privremenog zatvaranja pogona raznih marki automobila. Kao rezultat toga, veći troškovi energije i goriva uz povećane cene sirovina koje se koriste u proizvodnom procesu uticali su na profitabilnost kompanija. Istovremeno, kompanije nisu bile u potpunosti uverene mogu li se sva ta povećanja troškova preneti na svoje druge ugovorne strane i krajnje klijente. Ako isto ne bi sledili njihovi konkurenti, mogli bi izgubiti svoj tržišni udeo.
 
Ovakva globalna slika primenjena je na kompanijama iz srednje i istočne Evrope zbog njihove uključenosti u različite probleme lanaca snabdevanja, ekonomske otvorenosti srednje i istočne Evrope i intenzivnih trgovinskih veza sa zapadnom Evropom. Zemlje s najvećim udelom izvoza u BDP-u su Slovačka (93% izvoza roba i usluga u BDP-u), Slovenija (84%), Mađarska (81%), Estonija (81%), Litvanija (80%) i Češka (73%). Međutim, drugi koji se takođe više fokusiraju na domaću potražnju uočili su globalne izazove koji utiču i na spoljnotrgovinsku aktivnost i na domaću privredu.

Preuzmite publikaciju