Paradoks korporativnih nesolventnosti u Evropi: Čudo i privid
Pravi uticaj krize Covid-19 ostaće nejasan dok kompanije ne objave svoje finansijske izveštaje. Stoga smo simulirali finansijsko zdravlje kompanija izračunavanjem sektorskog koeficijenta solventnosti (bruto operativni profit / neto dug), uzimajući u obzir i negativni šok prihoda i pozitivan efekat državne pomoći. Sproveli smo ove simulacije na 6 sektora u 4 najveće ekonomije evrozone koristeći podatke o prometu, upotrebi, zajmovima koje podržava država i, za Francusku, Fondu solidarnosti. Ispitali smo uzorak sektora koji obično čine ~ 80% ukupnih nesolventnosti. Sektorska granularnost je ključni element naše analize: nije sve sektore pogodila kriza niti su imali koristi od iste vladine pomoći. Presudno je, da nisu svi sektori jednako doprineli ukupnim nesolventnostima, zbog prevelike zastupljenosti u zbirnim brojkama(čak i u normalno vreme).
Naša simulacija pokazuje da se, uprkos stabilizujućem efektu vladine podrške, finansijsko zdravlje preduzeća primetno pogoršalo tokom 2020. godine - što bi obično dovelo do porasta nesolventnosti. Prema našem modelu, nelikvidnost u 2020. godini trebalo je da poraste za 19% u Španiji, 6% u Francuskoj, 6% u Nemačkoj i 7% u Italiji (ovaj broj nazivamo „simuliranim nesolventnostima“). Njihovo smanjenje umesto toga sugeriše da su mnoge nesolventnosti odložene, a ne sprečene, što znači da nam je 2020. ostavila veliki broj „skrivenih nesolventnosti“ kojima je potrebno mnogo više vremena nego što je uobičajeno da se ostvare. Ali koliko?
Ako uzmemo brojeve nelikvidnosti za 2020. izvedene iz naših simulacija (tj. "Simulirane nesolventnosti") i oduzmemo zvanično prijavljene podatke o nesolventnosti za 2020. godinu (tj. „Uočene nesolventnosti“), možemo dobiti procenu. Simulirane nelikvidnosti odražavaju osnovnu štetu koju su pretrpele kompanije. S druge strane, uočene brojke nesolventnosti i dalje se čine preniske čak i nakon razmatranja efekata vladinih mera. Stoga razliku između simuliranih insolventnosti i posmatranih nesolventnosti možemo čitati kao aproksimaciju skrivenih nesolventnosti. Stoga procenjujemo da je veličina skrivenih nesolventnosti oko 44% od 2019. godine za Francusku (22.500), 39% za Italiju (4.100), 34% za Španiju (1.600) i 21% za Nemačku (3.950). Bez državne intervencije, nesolventnosti bi bile veće po redu veličine. U tom smislu, uspeh vlada u spasavanju preduzeća je malo čudo ekonomske politike. Ali podaci o nesolventnosti za 2020. godinu su u velikoj meri privid.
Preuzmite publikaciju
