Građanski nemiri koji se trenutno dešavaju u Srbiji najviše utiču na njenu političku klimu, ali istovremeno imaju značajne posledice po privredu te zemlje. Navedene ekonomske posledice prevazilaze granice Srbije i prelivaju se na čitav jadranski region, iako u susednim zemljama još uvek nisu izbili protesti većih razmera. Postoji nekoliko ključnih kanala putem kojih ovakvi nemiri utiču na domaću privredu, kako u Srbiji tako i u njoj susednim zemljama.
Najizrazitiji primer predstavljaju poremećaji u saobraćaju i logistici prouzrokovani protestnim marševima i blokadama najvažnijih delova infrastrukture u organizaciji demonstranata. Pod blokadama su bila ključna saobraćajna čvorišta, kao što su mostovi u Novom Sadu i Beogradu i petlja na Autokomandi, na kojoj se ukrštaju dve velike saobraćajnice koje vode do glavnog grada Srbije. Posledice se prenose i van granica srpskog tržišta, budući da najvažniji saobraćajni koridori koji povezuju Sloveniju i Hrvatsku sa tržištima u zemljama jugoistočne Evrope prolaze upravo kroz Srbiju. Uticaj navedenih poremećaja je naročito vidljiv u jadranskim lukama, kao što su Koper i Rijeka. Zastoji i rastuće cene logističke komponente mogu navesti rukovodstva nekih kompanija da razmotre uvođenje izmena u svoje dobavljačke lance i eventulano izaberu rute kojima se zaobilaze luke na Jadranu. Ovakva nestabilnost dobavljačkih lanaca bi mogla da ostavi značajne posledice i na sektor proizvodnje u čitavom regionu.
Posledice ograničenog kretanja osećaju se u različitim oblicima prevoza. Kao što je prikazano u donjem grafikonu, saobraćaj povezan sa turističkim aktivnostima beleži pad prouzrokovan građanskim protestima, što je samo odraz umanjene mobilnosti na jednom širem planu. Ovakav pad aktivnosti se odražava ne samo na lance snabdevanja već i na poslovna kao i na putovanja investitora čime se sputavaju potencijalne preduzetničke aktivnosti u ovom regionu. Sve navedeno bez sumnje ukazuje na poteškoće sa kojima se trenutno suočava turistički sektor čije usluge prevazilaze puko obezbeđivanje smeštaja.
Noćenja u Srbiji, predstavljena po godišnjim dobima
Gore navedena umanjena mobilnost u fokus stavlja još jedan ključni kanal preko kog građanski nemiri utiču na privredu regiona: potrošačko poverenje i otpornost sektora maloprodaje. Zatvaranje lokalnih firmi i prepreke mobilnosti su osetno umanjile potrošačko poverenje. Na sličan način, sektor maloprodaje se suočava sa sopstvenim izazovima. U martu 2025. godine u Srbiji je zabeležen prvi pad u maloprodajnom sektoru još od 2023. Istini za volju, sektor maloprodaje je počeo postepeno da posustaje mnogo pre izbijanja građanskih protesta zbog čega je jako teško odrediti tačnu meru njihovog uticaja na pomenuti sektor.
Iako se dobar deo odložene potrošnje može naknadno ostvariti, oni delovi maloprodajnog sektora koji u velikoj meri zavise od spontane kupovine nailaze na ozbiljne prepreke. Ovakvo raspoloženje među potrošačima iz svih zemalja jadranskog regiona je dodatno pogoršano skorašnjim bojkotima trgovinskih lanaca organizovanih u sklopu protesta protiv rastućih cena namirnica i sve većih životnih troškova.
Poremećaji u procesu rada su se negativno odrazili i na funkcionalnost vlade, naročito u Srbiji. Sposobnost vlade da sprovodi ključne reforme i investicione projekte, posebno one obuhvaćene razvojnim planom "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027", je u značajnoj meri umanjena jer se pažnja sada preusmerava na upravljanje krizom. Osim toga, deo javnog budžeta će u jednom trenutku možda morati da se odvoji za delimično ispunjenje zahteva protestanata, što bi opteretilo izvore finansiranja i umanjilo raspoloživa sredstva namenjena finansiranju planiranih javnih investicija. Još jedan upadljiv poremećaj dolazi kao posledica promena u redovima same vlade prouzrokovanih ostavkama, što dodatno otežava sprovođenje ključnih inicijativa.
Ništa manje značajne nisu ni indirektne posledice protesta, koje se najpre uočavaju u izmenjenoj percepciji investitora. Nestabilnost vlade stvara opasnost od odvraćanja privrednih subjekata od učešća na tržištu. Ovakvo raspoloženje se već odrazilo na finansijske pokazatelje, o čemu svedoči i činjenica da su se srpske obveznice obračunate u dolarima tokom poslednjih nekoliko sedmica pokazale kao jedne od najneisplativijih među zemljama u razvoju. Agencije za procenu kreditnog rejtinga su nedvosmisleno pokazale da postoji veza između kreditnog rejtinga Srbije i pravca u kom se kreću građanski nemiri u toj zemlji, navodeći na zaključak da bi građanski nemiri u dužem periodu mogli dodatno da naruše poverenje investitora. Ukupni iznos stranih direktnih investicija je upadljivo niži nego prošle godine, dok je iznos investicija iz Srbije neznatno uvećan. Ovo ukazuje na činjenicu da investitori preusmeravaju sredstva u nameri da zaobiđu srpsku privredu i to čine ili prodajom svojih investicija u Srbiji ili pak prodajom konkretnijih oblika kapitala. Da bi nadomestila pomenuti odliv sredstava i stabilizovala svoju valutu, Narodna Banka Srbije je morala da proda deo svojih deviznih rezervi u iznosu od skoro milijardu evra.
Osnovni rizik predstavlja mogućnost da se građansko nezadovoljstvo prenese i na susedne zemlje na području Jadrana. Najraniji znaci protesta su već primećeni u Sloveniji, čiji su građani izrazili solidarnost sa učesnicima demonstracija u Srbiji. Raspoloženje u narodu iz čitavog regiona je neizvesno, budući da su već započeti slični pokreti, kao što su bojkoti trgovinskih lanaca u Hrvatskoj zbog visokih cena namirnica i kritike koraka koje je vlada Bosne i Hercegovine preduzela u vezi sa skorašnjim poplavama. U Srbiji bi na dnevni red ponovo mogli da dođu problemi iz prošlosti, kao što je nezadovoljstvo građana povezano sa projektom iskopavanja litijuma, koji predstavlja ključnu inicijativu u vezi sa učešćem Srbije u dobavljačkom lancu za proizvodnju električnih vozila na teritoriji Evrope. Ako bi se ta vrsta nemira prelila i u susedne zemlje, privredni poremećaji slični onima koji se dešavaju u Srbiji bi mogli da se jave i u tim zemljama, iako ne u istoj meri.
Istini za volju, ovi pokazatelji zasnovani na učestalim ispitivanjima jesu u određenoj meri bili najava činjeničnog stanja koje je bilo nepovoljnije od očekivanog. Stopa rasta BDP-a tokom prve četvrtine 2025. godine je spala na nikad nižu vrednost od 2% u odnosu na prethodnu godinu. Iako su brojke nesumnjivo nezadovoljavajuće, taj period je takođe bio obeležen povišenm stepenom neizvesnosti izazvanim trgovinskim ratovima, zbog čega je teško ustanoviti uticaj koji su na privredu imali građanski protesti.
U paradoksalnom smislu, trenutna društvena previranja bi na dugoročnom planu mogla da dovedu do konstruktivnih ishoda. Rastuće nezadovoljstvo građana izazvano korupcijom bi moglo da izvrši neophodni pritisak na predstavnike vlasti i natera ih da usvoje transparentnije oblike vladanja. Suzbijanje korupcije bi u krajnjoj liniji moglo da uveća ekonomsku efikasnost ublažavanjem posledica pogrešne preraspodele budžetskih sredstava, kao u primeru nestručne rekonstrukcije železničke stanice koja se završila tragedijom.
