U kontekstu do sada neviđene geopolitičke i trgovinske neizvesnosti, svetska privreda pokušava da prebrodi očekivano usporavanje privrednih aktivnosti i rastuće poslovne rizike. Trampove odluke po pitanju tarifa i povećanje tenzija na Bliskom istoku menjaju nepredvidljive privredne okolnosti očekivane u periodu 2025-2026. U ovakvom okruženju, a uzimajući u obzir mere koje se već primenjuju, kompanija Coface je u svoje procene poslovnog rizika unela negativne korekcije za 23 industrijska sektora i 4 zemlje.
Ključni trendovi:
- Tarife Sjedinjenih Država, čak i ako bi se privremeno suspendovale ili pak umanjile, su već dostigle nikad viši nivo
- U gotovo 80% razvijenih zemalja neizmirene obaveze iz prvog tromesečja 2025. su veće nego 2024. godine.
- Metalurški sektor je pretrpeo najveću štetu dok tradicionalni industrijski sektori (automobilski i hemijski) takođe trpe pritisak.
- U ostale sektore u koje su unete negativne korekcije rizika spadaju:
- U Sjedinjenim Državama, informatički i sektor komunikacionih tehnologija kao i sektor maloprodaje
- U Kini su to tekstilna industrija i proizvodnja odeće, koje su pogođene carinskim nametima.
Svetska privreda: neizvesnost je nova normalnost
Svetske ekonomske prilike nikada nisu bile neizvesnije, budući da u velikoj meri zavise od (geo)političkih događaja i trgovinskih odluka američkog predsednika. Ponovno uvođenje tarifa nakon devedesetodnevne pauze (planirano za 12. avgust u slučaju Kine a 9. jul za ostatak sveta) bi moglo značajno da utiče na globalni rast privrede. Očekuje se izrazito usporavanje privrednih aktivnosti (rast od 2,2% u 2025. i 2,3% u 2026. godini), uz pretežno negativne rizike – kao što je privredni rast od ispod 2%,koji se ne može isključiti, ako se geopolitičke i trgovinske prilike pogoršaju.
Ista vrsta neizvesnosti svakako prati i inflaciju, čija bi trenutna stabilnost lako mogla biti ugrožena. Inflacija bi u Sjedinjenim Državama do kraja 2025. godine mogla da dosegne vrednost od 4%, s tim što postoji mogućnost za nastanak pozitivnog rizika u slučaju viših cena energenata. Veće centralne banke će na ovakvu situaciju verovatno odgovoriti tako što će i dalje nastupati uz dozu opreza. Međutim, ako se inflacija u Sjedinjenim Državama stavi pod kontrolu, Federalna Banka bi mogla da smanji kamatne stope već na jesen 2025. godine. Evropska Centralna Banka je najavila da će se držati politike smanjivanja kamatnih stopa, ali je i naglasila da se približava najmanjoj održivoj vrednosti kamatne stope.
U Evropi postoji još veći stepen neizvesnosti budući da bi dugo odlagane mere fiskalne konsolidacije konačno mogle da počnu da se primenjuju, dok je Nemačka uključena u program pospešivanja privrede čiji obuhvat je trenutno teško proceniti.
Tenzije na Srednjem Istoku i prevelika ponuda: nafta balansira na konopcu
Izraelskoiranski sukob ponovo budi strah povezan sa isporukom nafte. Poremećaj ili čak blokada Hormuškog moreuza (put kojim se prevozi 20 miliona barela nafte dnevno, što čini 20% svetske proizvodnje) bi mogla da dovede do toga da cena nafte pređe 100 dolara po barelu.
Međutim, izuzimajući ovu geopolitičku okolnost, ključni podaci ukazuju na pad cena kao rezultat uvećane proizvodnje u zemljama koje ne pripadaju OPEC+, zatim umanjenoj potražnji usled tenzija na polju trgovine kao i ponovnom uvođenju proizvodne norme od strane zemalja članica OPEC+ (2,2 miliona barela dnevno). Osim u slučaju veće krize, cene nafte bi i u narednom periodu mogle biti jako nestabilne, ali za sada ostaju u opsegu od 65 do 75 dolara po barelu.
Razvijene zemlje: otpornost pomešana sa ranjivošću
Privreda Sjedinjenih Država se suočava sa dve vrste neizvesnosti: visina carinskih tarifa i način na koji će ih privreda apsorbovati. Uprkos sve manjem poverenju potrošača, procenat zaposlenosti je i dalje visok dok je pad BDP-a (-0,2% u prvom tromesečju) odraz preventivnog gomilanja zaliha u kompanijama.
Što se Evrope tiče, Nemačka je u prvom tromesečju zabeležila kratkotrajan rast privrede, francuska privreda i dalje sporo raste, italijanska privreda bi mogla da izgubi zamah, dok Španija nastavlja da koristi prednosti turizma i evropskih fondova kako bi ostala u zaletu.
Rastuće ekonomije kao prve žrtve trgovinskih potresa
U Kini je privremena obustava tarifa dovela do naglog porasta izvoza, ali je budućnost neizvesna. Iako je u Indiji u prvom tromesecju ostvaren rast privrede od više od 7%, potrošnja se usporava a prostor za napredak na fiskalnom planu se smanjuje.
Što se Latinske Amerike tiče, Meksiko podnosi najveci teret neizvesnosti na polju trgovine, pa se očekuje da će ta zemlja u 2025. godini ostvariti nulti rast privrede. Izvesno je i da će Brazil, nakon oporavka poljoprivrede posle gubitaka izazvanih uraganom El Niño, zabeležiti pad privrednog rasta usled primene restriktivnih mera monetarne politike (referentna kamatna stopa porasla na 15%). U Argentini je zamah stvoren „Mileinomiksom“ snažan i kao takav bi, uprkos malim deviznim rezervama te zemlje, mogao da obezbedi rast BDP-a od 5% u 2025. i 3,5% u 2026.
Metalurgija: 600 miliona tona čelika viška opterećuje sektor na globalnom nivou
Sektor metalurgije se nalazi u velikoj krizi, budući da je u 2024. godini zabeležio višak čelika u iznosu od 600 miliona tona, što predstavlja 25% svetske proizvodnje. Nepovoljno makroekonomsko okruženje, tenzije povezane sa energentima i nove tarife na čelik otežavaju situaciju proizvođačima, naročito u Kanadi, Meksiku i Evropi.
Kanada: privreda posustaje pod teretom tarifa
S obzirom na to da je 75% njenih izvoznih aktivnosti usmereno ka Sjedinjenim Državama, Kanada spada u red zemalja koje su najviše pogodjene trgovinskim ratom. Nakon uzleta s kraja 2024. godine privredni rast je značajno usporio. Potrošnja opada, ulaganja su sve manja dok stopa nezaposlenosti i dalje stoji na 6,9%, što je najviša vrednost još od 2017 godine.
Nakon što je obim izvoza povećan zbog pretnje carinskim nametima, u aprilu je došlo do naglog pada. Automobilski i metalurški sektor, koji su bili opterećeni tarifama u visini i do 50%, su naročito pogođeni. Predstojeće izmene Severnoameričkog trgovinskog sporazuma, koje će izvesno biti usvojene krajem 2025. godine, ranije nego što je prvobitno planirano, mogle bi dodatno da pogoršaju privrednu nestabilnost ove zemlje.
Preuzmi Coface Risk Review sada!
(.pdf 16Mb)
