Novosti
17.03.2021.
Rizik zemlje i ekonomske studije

Ekonomska diversifikacija je jedna od mnogih posledica koje nepredvidljiva cena nafte ima po izvoznike sa područja Bliskog istoka i Afrike

Procena poslovnog rizika rađena za naftnu industriju Afrike i Bliskog istoka

Negativan uticaj pandemije izazvane virusom COVID-19 na rast svetskog BDP-a i obim svetske trgovine je prouzrokovao izrazit pad cena nafte tokom proleća 2020. godine. Iako privremen, pomenuti pad cena je na različite načine uticao na izvoznike sa područja Bliskog istoka i Afrike, u zavisnosti od stepena u kom ukupna industrijska proizvodnja tih zemalja zavisi od nafte, kao i od finansijske stabilnosti pojedinačnih zemalja i njihovih međunarodnih rezervi. Iako kompanija Coface očekuje da će prosečne cene nafte u 2021. godini iznositi 60 američkih dolara po barelu, njihova nepredvidljivost će predstavljati veliki izazov za zemlje proizvođače. Osim toga, situacija u kojoj se nalaze javne finansije ovih zemalja se trajno pogoršala. U takvim okolnostima, ekonomska diversifikacija-posebno ka obnovljivim izvorima energije – je još više dobila na značaju.

 

  • Nakon pada ispod vrednosti od 15 američkih dolara sredinom meseca aprila, cena Brent sirove nafte je doživela oporavak i vratila se na vrednost od 41,7 američkih dolara, koliko je iznosila prosečna cena za 2020. godinu (u poređenju sa 64,3 američka dolara, što je bila prosečna cena za 2019. godinu). Postoje očekivanja da će cena sirove nafte tokom 2021. godine u proseku iznositi 60 američkih dolara.
  • BDP zemalja kao što su Oman, Iran, Angola, Kongo i Ekvatorijalna Gvineja u većoj meri zavisi od proizvodnje nafte.
  • Zemlje Bliskog istoka u svom posedu drže skoro polovinu dokazanih svetskih rezervi nafte i 65% dokazanih rezervi nafte u posedu zemalja izvoznica nafte (OPEC zemlje). Uprkos primeni programa ekonomske diversifikacije, većina zemalja Bliskog istoka u pogledu izvoza, javnih prihoda i BDP-a i dalje zavisi od nafte kao izvora prihoda. Iako su cene nafte tokom 2021. godine doživele oporavak, na javnim računima pomenutih zemalja će u 2021. godini ostati deficit dok će odnos između javnog duga i BDP-a u njima ostati visok.
  • U zalivskim zemljama, prihodi od eksploatacije fosilnih goriva predstavljaju između 50% i 80% ukupnih javnih prihoda i između 20% i 90% ukupnog izvoza. Između 20% i 50% BDP-a još uvek zavisi od aktivnosti na ekploataciji fosilnih goriva.
  • Osim nekoliko afričkih zemalja koje se u tom smislu izdvajaju, taj kontinent ne učestvuje u velikom postotku u svetskoj proizvodnji nafte i prirodnog gasa. U poznatim svetskim rezervama nafte i prirodnog gasa Afrika učestvuje sa 7,2% odnosno 7,5%, zatim sa 8,9% odnosno 6% u proizvodnji, sa 10,2% odnosno 9,1% u izvozu, i konačno sa 4,2% i 3,8% u potrošnji.
  • 75 % sirove nafte koja se proizvede se izvozi a u svim zemljama osim u njih četiri (Alžir, Obala Slonovače, Kongo i Niger) uvoz naftnih prerađevina nadmašuje izvoz.
  • Iako dvadeset afričkih zemalja proizvodi naftu i prirodni gas, proizvodnja koja se vrši u sledećih pet zemalja predstavlja preko 80% ukupne kontinentalne proizvodnje: Alžir, Angola, Nigerija, Egipat i Libija (što u slučaju ove poslednje važi za normalne okolnosti, budući da su tokom većeg dela 2020. godine proizvodnja i izvoz nafte i prirodnog gasa bili obustavljeni).
  • Razlika u privrednom rastu između 2019. i 2020. godine će biti značajna u zemljama u kojima proizvodnja nafte i prirodnog gasa igra važnu ulogu u njihovoj privredi. U te zemlje spadaju Alžir (u kojoj ovi proizvodi u sveukupnom izvozu učestvuju sa 95%, u javnim prihodima sa 52% i u BDP-u sa 25% BDP-), Čad (59%, 30%, odnosno 13%), Kongo (80%, 63% odnosno 61%) i Nigerija (90%, 55% odnosno 8%).
  • Mnogi investicioni projekti u oblasti prerade fosilnih goriva su obustavljeni dok se u realizacijih ostalih javljaju zastoji. Ipak, uopšteno govoreći, ti projekti se ne dovode u pitanje, posebno ne oni koji se tiču prirodnog gasa, čija proizvodnja se smatra napretkom na putu ka korišćenju obnovljivih izvora energije.
  • Za neke od zemalja, obnovljivi izvori energije predstavljaju važan izvor ekonomske diversifikacije (Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija), zajedno sa turizmom, finansijskim, transportnim i građevinskim sektorom (Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati), zatim poljoprivredom, šumarstvom i drugim oblicima ekploatacije prirodnih resursa (Kamerun, Čad, Kongo, Gabon).
  • Inostrane kompanije koje ulažu u industriju prerade tradicionalnih ili obnovljivih izvora energije ali i u druge privredne sektore će se sa velikim dozom opreza odnositi prema kvalitetu poslovnog okruženja, koje je u nekolio zemalja problematično.

 

Preuzmite kompletnu publikaciju

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 

Preuzmite ovo obaveštenje za štampu : Ekonomska diversifikacija je jedna od mnogih posledica koje nepredvidl... (221,52 kB)

Kontakt


Djorđe ŽIVANOVIC

Managing Director
Bulevar oslobođenja 111
11000 Belgrade
SERBIA
Tel: +381 11 3976051
mail: djordje.zivanovic@coface.com

Vrh strane
  • Serbian
  • English