Dinamika pojedinih sektora danas ima veći uticaj na poslovne rezultate kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi nego nacionalne granice. Prema novoj studiji Coface Prilike i rizici po sektorima za Centralnu i Istočnu Evropu 2026.(1), kineski uvoz u region porastao je za približno 17% tokom protekle godine, dodatno pojačavajući konkurentski pritisak na lokalne proizvođače i produbljujući razlike između sektora koji beleže rast i onih koji se suočavaju sa izazovima.
Ključne poruke
- Metalna i hemijska industrija među najranjivijim su sektorima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, suočene sa dugotrajnim pritiskom visokih troškova energije, regulatornih zahteva i strane konkurencije.
- Kineski uvoz u zemlje Centralne i Istočne Evrope porastao je za oko 17% na godišnjem nivou, dodatno povećavajući konkurentski pritisak na lokalne proizvođače.
- ICT ostaje jedan od najuspešnijih sektora zahvaljujući digitalizaciji, kvalifikovanoj radnoj snazi i javnim investicijama.
- Rezultati maloprodaje značajno se razlikuju od zemlje do zemlje, što odražava sve veći značaj nacionalnih fiskalnih politika.
- Programi finansirani sredstvima Evropske unije podržavaju investicije u građevinarstvo, zdravstvo, industrije povezane sa odbranom i digitalnu transformaciju.
- Coface očekuje blago usporavanje regionalnog ekonomskog rasta sa 2,1% u 2025. na 2,0% u 2026. godini, pre ponovnog ubrzanja na 2,3% u 2027. godini.
Poremećaji u pomorskom saobraćaju kroz Hormuški moreuz imaju mnogo šire posledice od samog energetskog tržišta. Rast troškova nafte, prirodnog gasa, đubriva, aluminijuma i proizvoda dobijenih iz petrohemijske industrije stvara lančane efekte duž lanaca snabdevanja, povećava troškovne pritiske za proizvođače i doprinosi ponovnom jačanju inflatornih pritisaka širom regiona.
Istovremeno, region se suočava sa fenomenom koji ekonomisti sve češće nazivaju „Kineski šok 2.0“. Suočeni sa slabom domaćom tražnjom, kineski proizvođači agresivno šire svoje prisustvo na izvoznim tržištima, naročito u Evropi. Ovaj trend vrši pritisak na lokalne proizvođače, smanjuje profitne marže i pojačava konkurenciju u više industrijskih sektora. Među sektorima koji se suočavaju sa najvećim izazovima nalaze se automobilska, hemijska i metalna industrija.
Međutim, ne kreću se svi sektori istim putem. ICT sektor izdvaja se kao jedan od najperspektivnijih u regionu zahvaljujući programima digitalne transformacije, snažnoj tražnji za tehnološkim uslugama i visoko kvalifikovanoj radnoj snazi. Ovaj sektor ostaje ključni pokretač ekonomske konvergencije i konkurentnosti zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Studija takođe ukazuje na značajne razlike među državama i sektorima. Maloprodaja, na primer, pokazuje veoma različitu sliku od tržišta do tržišta. Dok su u pojedinim zemljama uslovi poslovanja povoljni, druge se suočavaju sa povećanim rizicima, u zavisnosti od lokalnih ekonomskih okolnosti, fiskalnih politika i kretanja poverenja potrošača.
Uprkos izazovima, studija identifikuje važne izvore otpornosti. Očekuje se da će investicije podržane kroz evropski Mehanizam za oporavak i otpornost (RRF) i program SAFE pružiti značajnu podršku sektorima građevinarstva, zdravstva, digitalizacije i infrastrukture širom regiona. Ova ulaganja pomažu u ublažavanju dela ekonomskih posledica geopolitičke neizvesnosti i podržavaju poslovne aktivnosti u brojnim sektorima.
Raznolika slika među državama
Poljska ostaje jedna od najbrže rastućih velikih ekonomija Evropske unije, podstaknuta snažnom potrošnjom domaćinstava i investicijama finansiranim sredstvima EU. Rumunija se, s druge strane, suočava sa recesionim pritiscima jer fiskalna konsolidacija negativno utiče na potrošnju domaćinstava. Maloprodajni sektor u Slovačkoj pod pritiskom je viših poreza i slabije potrošnje, dok građevinski sektor u Bugarskoj i dalje koristi prednosti povoljnih uslova finansiranja i procesa urbanizacije.
Razlike između sektora danas su veće od razlika između država. Budući uspeh zavisiće manje od ukupnog ekonomskog rasta, a više od toga koliko će se efikasno pojedine industrije prilagoditi promenama u troškovnim strukturama, tehnološkoj transformaciji i globalnoj konkurenciji.
Mateusz Dadej, PhD, regionalni ekonomista Coface-a za Centralnu i Istočnu Evropu
Pravi izazov za kompanije danas nije nedostatak informacija, već sposobnost da prepoznaju ono što je zaista važno.
Kako se rizici sve brže menjaju među sektorima i tržištima, pouzdani podaci i uvidi usmereni ka budućnosti postaju ključni za donošenje informisanih odluka i izgradnju otpornosti poslovanja.
Jarosław Jaworski, izvršni direktor Coface-a za Centralnu i Istočnu Evropu
O studiji
Kompletna studija Prilike i rizici po sektorima za Centralnu i Istočnu Evropu 2026. donosi detaljnu procenu 13 sektora u 13 zemalja Centralne i Istočne Evrope, uz sažet pregled svake države. Kompanijama pruža dragocen uvid u promenljive rizike, prilike za rast i trendove specifične za pojedinačne sektore.
Studija je osmišljena da podrži donosioce odluka, stručnjake za upravljanje rizicima i poslovne lidere u prepoznavanju potencijalnih ranjivosti i donošenju kvalitetnijih poslovnih odluka u sve složenijem poslovnom okruženju.
> Preuzmite studiju
(1) U studiji koja obuhvata 13 sektora u 13 zemalja Centralne i Istočne Evrope, Coface ekonomisti za svaku zemlju izdvajaju dva sektora: jedan u kojem se kompanije suočavaju sa posebno izazovnim uslovima poslovanja i jedan u kojem poslovno okruženje i dalje pokazuje visok nivo otpornosti.
