Održivost Afričkog duga ponovo u fokusu
Uzastopni šokovi povezani sa COVID pandemijom i ratom u Ukrajini bez sumnje su imali negativan uticaj na Afričku privredu. Oni su otkrili velike strukturalne nedostatke i njihovo poreklo, čak su ih i pogoršali. Glavne karakteristike su prezaduženost i neadekvatna sigurnost hrane, uključujući ekonomske, političke i socijalne posledice koje donose.
U toku pandemije afrički privredni rast smanjen je zbog oštrog pada cena robe i doznaka iseljenika kao i kolapsa turizma. Prepreke mobilnosti ljudi i roba te neorganizovani transportni sistem u velikoj meri su doprineli recesiji.
Ovi problemi su se pogoršali uticajem rata u Ukrajini: problemi u snabdevanju žitaricama, naftom i gorivom, zajedno sa vrtoglavim skokom cena goriva, naneli su veliku štetu finansijskoj situaciji afričkih država, posebno usled globalnog pooštravanja monetarne politike i rasta vrednosti američkog dolara. Pritisci na sirovine takođe su pokrenuli inflaciju, koja je znatno doprinela povećanju nesigurnosti kod hrane i izazvala socijalne i političke nemire.
Slabljenje budžeta i spoljni uslovi širom kontinenta
Neke od glavnih privreda kontinenta oslabile su iz perspektive fiskalnog i eksternog računa, naglašavajući nedostatke u njihovim modelima rasta. Zavisnost od uvoza (hrana, energija, poluproizvodi i oprema), oslanjanje na obilno i jeftino finansiranje i niski prihodi od poreza u velikoj meri su doprineli ovim problemima. Egipat, Etiopija, Kenija, pa čak i Gana - primeri dinamičnih afričkih privreda u poslednjoj deceniji - sada se bore sa ekonomskom krizom koja se itekako može pripisati njihovim slabim fiskalnim i spoljnim bilansima računa.
Posljedice rata u Ukrajini podstakle su naglo pogoršanje bilansa tekućeg računa većine afričkih privreda, posebno onih koje u velikoj meri zavise od uvozu roba. Rast cena nafte i osnovnih poljoprivrednih proizvoda pogoršao je njihove uslove trgovine. Troškovi uvoza su takođe porasli zbog pada vrednosti mnogih afričkih valuta. Ova deprecijacija, u kombinaciji sa rastućim kamatama, povećala je teret otplate inostranog duga, posebno onih denominiranih u dolarima. Samo nekoliko zemalja proizvođača roba (Angola, Južnoafrička Republika, Alžir, Bocvana itd.) prošla je nešto bolje, zahvaljujući visokim cenama koje su pomogle u ublažavanju uticaja raznih šokova.
Sve češći slučajevi prezaduženosti
Širom kontinenta porastao je broj slučajeva neodrživog duga, odnosno rizik od prezaduženosti, što čini više od polovine svih slučajeva u svetu. Kriza je istakla slabe proračune kontinenta, prisiljavajući zemlje da finansiraju potrošnju putem zaduživanja, povećavajući rizik prezaduženosti. U 2020. prihodi od poreza 31 najveće afričke privrede iznosili su u proseku 16% BDP-a, znatno ispod proseka OECD-a (33,5%) ili zemalja Latinske Amerike (21,9%). Istovremeno su prihodi od budžeta bili ograničeni zbog smanjenja aktivnosti usled krize, a afričke vlade su morale da sprovode mere pomoći koje su ih teško opterećivale (subvencije, porezne olakšice).
Osim rasta zaduženosti, porasla je i cena duga, a u sklopu borbe protiv inflacije porasle su kamate. Veća otplata spoljnog javnog duga sledi trend tokom prošle decenije povezan sa rastućim udelom privatnih poveriou oca, koji je porastao sa 29 % na 43 % između 2009. i 2019. u podsaharskoj Africi. Obim izdavanja afričkih zemalja u stalnom je porastu na međunarodnim tržištima kapitala, gde su kamatne stope mnogo veće od onih koje naplaćuju multilateralne kreditne organizacije ili bilateralni zvanični partneri.
Shodno tome, akumulacija skupljeg duga u izazovnom ekonomskom okruženju dovela je do više slučajeva prezaduženosti i podstakla snižavanje rejtinga mnogih državnih dugova, pri čemu su neke vlade zakasnile sa otplatom duga. Trećina od 36 afričkih zemalja obuhvaćenih MMF-ovom studijom o održivosti duga već je bila prezadužena ili u riziku od prezaduženosti pre pandemije, a dva uzastopna šoka uzrokovala su porast tog udela na 100%.
Ekonomski problemi povećavaju socijalne, političke i sigurnosne probleme
Rast mnogih privreda na afričkom kontinentu će nastaviti da se značajno usporava.
Na primer, očekuje se da će se stopa rasta Egipta za fiskalnu godinu 2021.-2022., za koju se procenjuje da je porasla za 6,6% u odnosu na prethodnu godinu, usporiti na 3,5% u fiskalnoj godini 2022.-2023., međutim, u 2023.-2024. će dostići samo 4,0%, što je manje nego pre pandemije.
Privredni rast u Africi, koji je iznosio ukupno 3,9% u 2022., mogao bi dostići samo 3,5% u 2023., uzimajući u obzir godišnju stopu demografskog rasta od 2,6% u tom razdoblju. Jaz iz tog razloga ostavlja malo prostora za razvoj na kontinentu koji se smanjio između 2019. i 2020. godine.
Pooštravanje ekonomske politike, zajedno sa inflatornim šokom, može izazvati socijalni nemire. Od 2020. godine je bilo mnogo društvenih nemira, uključujući Liberiju, Tunis, Maroko, Senegal, Južnu Afriku i Keniju. Nezadovoljstvo podstiče političke preokrete u obliku državnih udara, kao što se dogodilo u Gvineji, Maliju, Burkini Faso i Sudanu. Ovo predstavlja plodno tlo ne samo za džihadističke operacije u Sahelu, Rogu Afrike i Zapadnoj Africi, već i za pobune u zemljama kao što su Kamerun, Srednjoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo i Etiopija, zatim za kriminal, posebno u Nigeriji, koja ima širi uticaj na kontinentu.
Preuzmite publikaciju
