Saobraćaj: Počeo je oporavak vazdušnog saobraćaja
Dok su globalni makroekonomski izgledi i dalje neizvesni, sektor transporta je zabeležio najveći broj poboljšanja u oceni rizika u najnovijem Coface-ovom barometru.
Ove reklasifikacije su se posebno desile u zapadnoj Evropi, na Bliskom istoku i u Japanu. One se uglavnom odnose na posledice ponovnog otvaranja Кine, oporavka turizma i uticaja određenih javnih politika (npr. železnički saobraćaj u Nemačkoj). Međutim, ukupni rizici ostaju visoki zbog visokih troškova energije i usporavanja globalne potražnje.
U sektoru saobraćaja, vazdušni saobraćaj je segment koji je najviše pogođen pandemijskom krizom ikoji se stoga najdinamičnije oporavlja.
Postepeno ponovno otvaranje privreda od druge polovine 2021. zaista je promenilo pejzaž. Ponovno otvaranje kineske (početkom 2023.) i japanske (kraj 2022.) granice, praćeno ublažavanjem uslova putovanja za međunarodne turiste (proleće 2023.), su dve snažne podrške.
Broj komercijalnih letova je takođe porastao i sada je iznad nivoa pre pandemije, iako su stope popunjenosti sedišta i dalje niže. U azijsko-pacifičkom regionu, na primer, ukupan promet putnika porastao je za 171 odsto u aprilu 2023. u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zahvaljujući Кini. Uprkos ovom snažnom porastu, potražnja u regionu je i dalje niža nego u 2019. (-18% u aprilu 2023. u odnosu na april 2019.).
Takođe u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Državama, Erbas i Boing izveštavaju o porastu neto porudžbina aviona. Za 2022. bilo je 774 porudžbina za Boeing i 820 za Erbas, sa značajnim novim najavama na sajmu u Parizu: Air IndiGo je naručio 500 A320, a Air India 250 Airbus i 220 Boeing aviona. Ovaj zamah u vazduhoplovnoj industriji jasno je podstakao našu odluku da povećamo procenu rizika u ovom sektoru u nekim zemljama kao što je Francuska.
Takođe treba napomenuti da glavni igrači u ovoj industriji sada imaju strategiju koja uzima u obzir brige za životnu sredinu. S jedne strane, podstiče proizvođače da inoviraju kako bi proizvodili ekološki prihvatljivije avione, a sa druge strane, podstiče avio-kompanije da obnove svoje flote kako bi koristili manje energije.
Drugačije je u pomorskom saobraćaju, gde je aktivnost u blagom padu posle dve izuzetne godine.
Pad cena transporta, visoki troškovi energije i stagflacija utiču na finansijske rezultate brodarskih kompanija. Prihodi kompanije Maersk i CMA CGM pali su za 26% odnosno 30% u prvom kvartalu 2023. u poređenju sa prethodnim kvartalom (iako su i dalje znatno iznad nivoa iz prvog kvartala 2019.).
Ova smanjenja prihoda su uglavnom povezana sa efektom cene (smanjenje teretne stope), dok se obim znatno manje smanjio. Ovo smanjenje obima delimično se prenosi na železnički i drumski transport, koji se uglavnom koriste za transport robe iz luke.
Кonačno, teretni transport trenutno ima koristi od nižih troškova energije i goriva nego 2022. godine, što omogućava pomorskom, železničkom i drumskom transportu da delimično nadoknadi manji obim tereta.
