El Niño, globalna pretnja poljoprivrednom sektoru
Vremenski fenomen El Niño, koji bi trebao da se vrati u drugoj polovini 2023., trebao bi da pojača učinke klimatskih promena. Indijsko-pacifička regija verovatno će doživeti visoke temperature i sušu od četvrtog tromesečja pa na dalje, a uticaj El Niña na poljoprivredni sektor će biti posebno vidljiv u 2024., s obzirom da prinosi roba u velikoj meri zavise od vremenskih uslova (visoke temperature, padavine).
Coface prognoze ukazuju na velike neizvesnosti za određene poljoprivredne proizvode (žitarice, šećer, palmino ulje, citrusno voće) na srednji rok i značajne rizike za sigurnost hrane u određenim regijama sveta.
Južna oscilacija El Niño okeansko-atmosferski je fenomen čije poreklo se bazira na abnormalnim varijacijama površinskih temperatura vode u centralnom i istočnom Pacifiku (Obala Latinske Amerike). Sastoji se od dva suprotna fenomena (La Niña i El Niño) koji se istorijski desavaju svake 2 do 3 godine. La Niña donosi hladnije i vlažnije vreme, dok El Niño donosi toplije i sušno vreme.
El Niño koji je u toku događa se manje od godinu dana nakon poslednje epizode La Niñe, što je puno brže od istorijskih frekfencija. To upućuje na sve veću učestalost ove vrste vremenskih pojava, koje dugoročno mogu imati štetne posledice. Zaista, vremenski poremećaji El Niño, koji pogađaju celu Indo-pacifičku regiju, dovode do toplotnih talasa i suša. El Niño pojačava negativne učinke klimatskih promena u Aziji i Pacifiku, Južnoj i Istočnoj Africi i Americi. Evropa, Bliski istok i severna Afrika pošteđeni su ovog fenomena.
Ključni regioni za globalnu poljoprivredu i poljoprivredne lance pod pritiskom
Brazil (vodeći svetski proizvođač šećerne trske, soje, kafe i pomarandži), Indija (drugi u svetu proizvođač pirinča, pšenice, šećerne trske i krompira), Indonezija (glavni proizvođač palminog ulja, treći proizvođač pirinča) i Australija (četvrta u svetu u proizvodnji ječma i uljane repice) verovatno će biti posebno izloženi, a njihovi poljoprivredni prinosi će pasti.
Lošije žetve izvršiće pritisak na vrednosti poljoprivredno-prehrambenih lanaca u celini, a 2024. će verovatno biti godina ekstremnih napetosti između ponude i potražnje za ovaj sektor. Zaista, ovi poremećaji će imati negativan učinak na proizvodnju kako u velikim zemljama izvoznicama (Australija, Brazil, SAD), tako i na demografski toplijim tačkama koje bi trebale biti samoj sebi dovoljne što se tiče hrane (Kina, Indija). Pritisak na snabdevanje će dakle biti dvostruk.
Ne iznenađuje da će cene hrane porasti u 2024. godini. Primer jugoistočne Azije relevantan je prikaz toga. Razne epizode El Niña u poslednjih 20 godina globalno su dovele do inflatornih pritisaka na cene hrane u regiji. Pirinač, koji čini 60% domaće potrošnje žitarica u regiji, vrlo je osetljiv na učinke El Niña, dok će njegovi usevi koji intenzivno troše vodu verovatno patiti od niskog nivoa padavina. Ubuduće, značajan je udeo hrane u regionalnim indeksima potrošačkih cena (oko 40%), što budi strah od skoka inflacije na srednji rok.
Poteškoće u snabdevanju i rast cena hrane povećavaju rizik od socijalne i političke nestabilnosti u privredama u nastanku.
Zemlje u kojima preovladava poljoprivredni sektor mogle bi da pretrpe značajan gubitak prihoda i pad zaposlenih. Na primer, Indonezija, u kojoj poljoprivreda čini 13% BDP-a i 32% radnih mesta, mogla bi biti teško pogođena negativnim uticajem El Niña na proizvodnju pirinča i palminog ulja.Na srednji rok, zemlja se suočava sa velikim političkim rokovima: sledeći opšti indonezijski izbori (predsednički, zakonodavni i senatorski) zakazani su za februar 2024. Ekonomske poteškoće uzrokovane neizvesnim vremenskim uslovima mogle bi samim tim imati veliki uticaj na stabilnost zemlje.
Sa druge strane, zemlje izvoznice koje su manje pogođene vremenskim nepogodama mogle bi imati koristi od većih cena poljoprivrednih proizvoda.
