Dana 20. februara Vrhovni sud SAD poništio je 'recipročne carine' koje je uvela administracija Donalda Trampa. Ovo predstavlja veliki pravni udar, ali ne menja celokupni okvir trgovinske politike. Sjedinjene Američke Države i dalje održavaju istorijski visoke carine, a poslovno okruženje ostaje nestabilno.
Ključne brojke
- 14%: prosečna američka carinska stopa nakon odluke, u poređenju sa 2,3 posto pre 2025. godine
- 150 dana: maksimalno trajanje novih privremenih carina na osnovu odeljka 122
Odluka Vrhovnog suda politički je udarac za američku administraciju. Međutim, Sjedinjene Države i dalje imaju mnogo instrumenata za održavanje visokih carina, što produžava neizvesnost za preduzeća i globalnu trgovinu
kaže Marcos Carias, ekonomista za Severnu Ameriku u Coface.
Ograničen neposredni uticaj i istorijski visoki nivoi
Iako ova odluka predstavlja politički i institucionalni udarac za Belu kuću, ona ne znači prekid strategije trgovinske politike koja se sprovodi od povratka Donalda Trampa na vlast. Odluka se odnosi isključivo na carine uvedene u okviru ovog specifičnog pravnog mehanizma i ne dovodi u pitanje druge postojeće mere, posebno sektorske.
U satima nakon odluke američka administracija najavila je nameru da se osloni na odeljak 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine kako bi uvela nove privremene carine. Ova mera omogućava predsedniku da primeni dodatke do 15 posto najduže 150 dana u slučaju spoljnih neravnoteža. Trenutno se primenjuje dodatna stopa od 10 posto.
Ova zamena dovodi do ograničenog smanjenja prosečne američke carinske stope, koja sada iznosi oko 14 posto. To je niže u odnosu na režim 'recipročnih' carina, ali i dalje neuporedivo s periodom pre 2025. godine, kada prosečna stopa nije prelazila 2,3 posto. U praksi SAD tako ostaju u jednom od najviših carinskih režima u gotovo jednom veku.
Dobitnici, gubitnici i preoblikovana geografija rizika
Ukidanje 'recipročnih' carina ne donosi jednako rasterećenje. Uticaj se značajno razlikuje u zavisnosti od trgovinskih partnera SAD i strukture njihovog izvoza.
Zemlje čiji je izvoz na američko tržište snažno koncentrisan u sektore obuhvaćene carinama prema odeljku 232 – čelik, aluminijum, automobili i industrijska oprema – nastavljaju da snose visoko carinsko opterećenje. To se posebno odnosi na Evropsku uniju, Japan i Južnu Koreju, čiji industrijski izvoz ostaje snažno izložen merama opravdanim nacionalnom bezbednošću. Glavni partneri iz Severne Amerike, Kanada i Meksiko, iako delimično zaštićeni sporazumom USMCA, takođe ostaju opterećeni u nekoliko ključnih industrijskih segmenata.
Nasuprot tome, neke zemlje koje su ranije bile meta naročito visokih 'recipročnih' carina sada imaju relativno olakšanje, jer se prema odeljku 122 primenjuje dodatak od 10 posto.
Nekoliko privreda iz južne i jugoistočne Azije, poput Vijetnama, Bangladeša i Šri Lanke, beleži značajno smanjenje izloženosti carinama, budući da je njihov izvoz manje koncentrisan u sektorima obuhvaćenim odeljkom 232. Ova preobrazba produbljuje razlike među trgovinskim partnerima SAD i povećava složenost sve fragmentiranijeg globalnog carinskog pejzaža.
Pravna i politička neizvesnost ostaje
Nakon isteka roka od 150 dana ostaje više nepoznanica. Produženje carina zahtevalo bi odobrenje Kongresa, što je politički osetljivo pitanje uoči izbora na sredini mandata. Takođe, pitanje povraćaja carina prikupljenih u okviru sada poništenog režima ostaje nerešeno. Postupci bi mogli da traju godinama, podstičući dugotrajnu neizvesnost za preduzeća, njihove lance snabdevanja i investicione odluke.
