Smanjenje inflacije, smanjenje marže?
Ovo pitanje, koje je glavno za makro - i mikroekonomiju na srednji rok, može se činiti trivijalnim i/ili paradoksalnim, u zavisnosti od ugla iz kojeg posmatramo inflaciju - na strani outputa i/ili inputa.
Marže su zapravo rastuća funkcija cena proizvodnje, a pad cena proizvodnje obično dovodi do pada marži, ako su sve stvari jednake.
Suprotno tome, marže su padajuća funkcija cena inputa, a pad cena inputa će apriori dovesti do povećanja marži, ako su sve stvari jednake.
Na makroekonomskom nivou, činjenica da je usporavanje potrošačkih cena sada (gotovo) u potpunosti posledica pada cena roba može da unese dodatnu zabunu i da zakomlikuje jednačinu: ako inflacija nastavi da pada, kako će se marže razvijati 2023.?
Iako se moglo očekivati da će nagli rast cena roba u poslednje dve godine smanjiti korporativne marže, dogodilo se suprotno: od kraja 2020. stopa marže nefinansijskih kompanija porasla je za više od jednog boda u evrozoni, dok su cene robe porasle za više od 60% u tom razdoblju (>100% za energiju). Kompanije su tako otišle daleko dalje od jednostavnog prenošenja povećanja svojih ulaznih troškova na svoje kupce.
Osim ponekad oportunističkog ponašanja nekih kompanija, nedavni rad ECB pokazuje da su veći jedinični profiti bili glavni faktor ubrzanja cena u evrozoni 2022.
U kontekstu snažne potražnje, kompanije su bile u mogućnosti da favorizuju strategije marže bez (previše) straha od mogućih gubitaka tržišnog udela, transformišući de facto deo viška štednje domaćinstva u dobit pre oporezivanja.
Naravno, situacija je daleko od homogene: makroekonomsko posmatranje opšteg povećanja marži ne bi smelo da sakrije činjenicu da su one posebno porasle u pojedinim sektorima i prešle u lance vrednosti - prema tržišnoj snazi različitih igrača.
Pročitajte ceo članak samo na francuskom na Lettre du Trésorier da biste saznali više:
