SAD: otpornost privrede mogla bi da bude dodatno testirana obračunom sa gornjom granicom duga

Janet Yellen nedavno je upozorila da bi SAD mogao da ostane bez gotovine već 1.juna ako Kongres ne obustavi ili ne poveća granicu duga. Podsetimo, gornja granica duga postavljena je na 31,4 triliona USD, što je iznos dostignut u januaru 2023. Od tada se savezna vlada oslanjala na "izvanredne mere" kako bi ispunila svoje obveze. Yellen je pozvala zakonodavce da što pre postignu dogovor sa Bajdenovom administracijom kako bi se izbjegla finansijska i ekonomska previranja. Medjutim, dok se Bela kuća i dalje zalaže za "čisto" povećanje gornje granice duga, republikanci, koji su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim kongresom nakon izbora na sredini mandata 2022., insistiraju na dubokim rezovima potrošnje kao preduslov. Kako se krajnji rok približava, a politički kompromis ostaje daleko, porast averzije prema riziku mogao bi opteretiti američki dolar i povećati prinose na trezore. To predstavlja dodatni izazov za američku ekonomiju koja se već suočava sa visokom inflacijom i kamatnim stopama i turbulencijama u bankarskom sektoru.

 Podizanje gornje granice duga: od kvaziformalnosti do političkog oružja

Iako je gornja granica duga SAD-a redovno rasla ili obustavljana u prošlosti, sada je predmet sve većih rasprava i manevrisanja, a opozicione stranke je koriste kao političko oružje. Sukob oko gornje granice između Obamine administracije i republikanaca 2011. bio je najupečatljiviji primer. Kriza je navela S&P da smanji kreditni rejting američke vlade na AA+. Iako je nacionalni bankrot izbegnut, dolar je oslabio, a prinosi državnih obveznica porasli.
 
Nedavno je granica poslednji put podignuta u decembru 2021., kada je Demokratska stranka imala slabu većinu u Kongresu. Međutim, preokret oko tog pitanja izgleda sve verovatniji nakon što su republikanci ponovno preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom kongresa nakon izbora u sredini mandata u novembru 2022. Dana 19. aprila, republikanski predsednik Predstavničkog doma kongresa predstavio je predlog zakona koji povezuje povećanje gornje granice duga od 1,5 triliona USD sa procenjenih 4,5 triliona USD u smanjenju potrošnje tokom sledeće decenije. Plan je odmah ukinut od strane Bajdenove administracije i malo je verovatno da će ga odobriti Senat pod kontrolom demokrata. Kako se krajnji rok približava, pregovori između demokratske administracije i republikanaca su nastavljeni, ali tačke gledišta za sada ostaju daleko odvojene.

Neuspeh bi imao niz posledica

Neispunjenje obveza imalo bi strašne posledice za finansijska tržišta, za ekonomiju, ali i na političkom nivou. Republikanci i demokrate samim tim imaju podsticaj za postizanje dogovora i ostaje verovatan kompromis u poslednjem trenutku. Međutim, ne možemo potpuno da isključimo neispunjavanje obveza slučajno uzrokovano povećanom polarizacijom američkog političkog pejzaža. Raspravlja se o nekoliko rešenja kako bi se izbegla kriza:

• Peticija za razrešenje da se prisili na glasanje o ograničenju duga: ako pregovori između Bele kuće i Kongresa propadnu, demokrate u Predsedničkom domu i Senatu mogli bi da prisile glasanje za povećanje gornje granice duga.
• Joe Biden poziva se na 4 deo 14. amandmana u Ustavu. Prema jednom tumačenju ovog amandmana, predsednik bi mogao da nadjača Kongres i prisili Ministarstvo finansija da izda državne obveznice kako bi ispunilo svoje obveze. Međutim, to bi verovatno dovelo do ustavne krize.
• "Komemorativni novčić": savezni zakon ovlašćuje Ministarstvo finansija da kuje odgovarajući platinasti novčić kako bi se zaobišla uprava Kongresa. Nakon deponovanja kovanica u Fed, Ministarstvo finansija je moglo plaćati svoje dugove povlačenjem sa računa koji je otvorio za kovanice bez stvaranja novog duga. Ovo se rešenje čini malo verovatnim jer bi sudovi verovatno doveli u pitanje pravnu osnovu za takav potez.
• Izdavanje "premium obveznica": Ministarstvo finansija bi moglo iskoristiti činjenicu da se samo otplate glavnice ubrajaju u gornju granicu duga, a ne plaćanja kamata. Izdavanjem novih obveznica sa višim kamatama, Ministarstvo finansija moglo bi smanjiti nominalni iznos nepodmirenog duga i tako zaobići gornju granicu duga. Ova bi strategija očigledno bila skupa jer bi povećala isplate kamata.

 
Iako je probijanje gornje granice duga manji rizik, ako se dogodi, država neće moći u potpunosti platiti svoje obveze, što defacto dovodi do propusta. To bi bilo štetno za američku ekonomiju, jer bi zahtevalo rezove potrošnje i zato što bi se SAD verovatno suočio sa previranjima na finansijskom tržištu, sa slabljenjem dolara i značajnim povećanjem prinosa američkih državnih obveznica. Kamatne stope bi porasle u celoj ekonomiji i verovatno bi gurnule cene akcija naniže. U ovom scenariju, smanjenje suverenog kreditnog rejtinga čini se neizbežnim i pokrenulo bi smanjenje rejtinga za sve izdavaoce duga u SAD-u. Neispunjenje obveza takođe bi odjeknulo na međunarodnim tržištima, utičući na vrednosne papire državnog proračuna i drugu imovinu denominiranu u američkim dolarima.

Dodatni izazov za privredu pod pritiskom

Privreda SAD-a je pokazala otpornost na početku 2023., uz porast potrošačke potrošnje i još uvek snažno tržište rada. Međutim, izgledi su izazovni i neizvesni.
 
Inflacija, od 4,9% u aprilu 2023., i dalje je previsoka da bi Fed mogao da proglasi pobedu. Očekujemo da će kamatne stope ostati na restriktivnim nivoima tokom 2023., čak i ako se negativan učinak već oseća u sektorima kao što je stanovanje i doprinosi mekšim poslovnim ulaganjima. Osim toga, dva meseca nakon kolapsa Silicon Valley Banke, propast First Republic Banke ponovo izaziva zabrinutost za regionalnu bankovnu industriju SAD-a. Preliminarni dokazi upućuju na to da banke reaguju na ova previranja daljim pooštravanjem kreditiranja.
 
Coface očekuje da će rast BDP-a SAD-a usporiti na 1,2% u 2023. Naš osnovni scenario predviđa da će američka privreda ove godine jedva izbeći recesiju, ali bi ga niz nepovoljnih događaja u poslednjim nedeljama mogao prevrnuti preko ivice.