Srednjoročni i dugoročni ekonomski efekti rata u Evropi na trendove globalnih sektora: da li će biti otpornih sektora?

Kratkoročno posmatrano, svi sektori za koje Coface objavljuje sektorske procene rizika u 6 regiona širom sveta¹ biće pogođeni negativnim efektima ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Kao što je objašnjeno u Coface-ovom članku o ovom pitanju objavljenom u martu², očekujemo da će većina sektora za koje objavljujemo sektorske procene rizika biti pogođena direktno ili indirektno uključujući: metale, petrohemijski podsektor³, automobilsku industriju, transport, tekstilnu odeću, papir i poljoprivredno-prehrambene proizvode sa disparitetima u zavisnosti od položaja kompanija u lancu snabdevanja ili geografske lokacije. Analizirajući gorepomenutu sektorsku dinamiku i izglede, ovaj članak ispituje one za koje Coface predviđa da su relativno otporni u srednjoročnom i dugoročnom periodu⁴.
 
Očekuje se da će najotporniji sektori i podsektori biti mediji⁵ (podsegment: informaciono-komunikacione tehnologije), farmaceutski proizvodi i podsegment specijalnih hemikalija. Zajednička im je kombinacija različtih faktora. Postoje anticiklični sektori čiji su proizvodi i dominantne tržišne pozicije koncentrisani u određenim delovima sveta: prvenstveno u Aziji, SAD i u manjoj meri u Zapadnoj Evropi, uglavnom u razvijenim ekonomijama.
 
Štaviše, postoje visokotehnološke i inovativne industrijske aktivnosti sa jakim barijerama ulaska novih aktera što zahteva značajna dugoročna ulaganja u istraživanje i razvoj. Oni su koncentrisani u nekoliko vodećih globalnih kompanija.
 
Srednjoročno do dugoročno posmatrano, sektori koji su najviše pogođeni biće verovatno najcikličniji i energetski najintenzivniji, kao što su petrohemija, papir, transport⁶ i tekstilna odeća. To su tipično ciklični sektori koji su se nekoliko godina nalazili pred izazovom tehnoloških inovacija, poboljšanih ekoloških propisa i evolucije preferencija potrošača. Ovo u kontekstu u kojem će svi sektori širom sveta i globalna trgovina verovatno biti pogođeni kontinuiranim negativnim uticajem pandemije Covid-19 posebno materijalizovanim zatvaranjem luke u Šangaju u Kini zbog "zero-Covid" politike vlasti. Prema UNCTAD-u Kina je predstavljala oko 15% globalne trgovine u 2020. godini. Do trenutka pisanja ovog teksta, ovo zatvaranje je trajalo više od mesec dana.
 
Gorepomenuti sektori za koje se očekuje da će biti najviše pogođeni srednjoročnim i dugoročnim efektima prelivanja rata u Ukrajini, kao i zatvaranje luke Šangaj, moraju da se suoče sa tim šokovima počevši od različitih finansijskih situacija. Postoje, na primer, značajni dispariteti između različitih transportnih podsektora. U prvom kvartalu (K1) 2022. godine, dobit od pomorskog tereta iznosila je 28% njegovog prometa, dok je vazdušni soabraćaj zabeležio gubitak od 11% prometa (grafikon 2 u PDF-u).
 
Sektor papira je prilično ilustrativan za sektore za koje se očekuje da će biti najviše pogođeni u srednjem roku. Ovaj sektor suočava se sa izazovima tekuće globalne digitalizacije privrede i društvene upotrebe. Dugoročno posmatrano, ostaje da se vidi u kojoj meri će sektor maloprodaje (povezan sa tekstilnom odećom) biti pogođen.
 
Kao što je pomenuto u našoj makroekonomskoj studiji o ovom pitanju⁷, pošto domaćinstva očekuju značajno pogoršanje njihove lične finansijske situacije i celokupne ekonomije, verovatan je negativan uticaj na sektor maloprodaje u srednjem roku sa disparitetima od jednog do drugog regiona.
 
Međutim, sa materijalizacijom nekih amortizera koje implementiraju vlade, kao što su bonovi za hranu za najugroženiji segment stanovništva ili subvencija cena energije u Evropi, uticaj na maloprodajni segment mogao bi biti relativno slab. U tom smislu, korelacija potencijalnog porasta nesolventnosti kompanija na globalnom nivou sa ovom krizom moraće da se pažljivo prati, u svetlu mogućih vladinih politika za obuzdavanje takvog fenomena.
 
Zaista, tokom vrhunca krize Covid-19 (u proleće 2020. kada je polovina čovečanstva bila pod izolacijom), podrška vlada kompanijama i domaćinstvima, posebno u razvijenim ekonomijama, doprinela je sveukupnom obuzdavanju nesolventnosti.
 
S obzirom na vitalnu ulogu poljoprivredno-prehrambenog sektora, posledice izazova sa kojima se suočava zbog visokih cena hrane i inputa u kombinaciji sa nestašicom u snabdevanju đubrivom su kritične, jer bi mogle da ugroze globalnu bezbednost hrane, kao i da izazovu političku nestabilnost posebno preko nemira prouzrokovanih glađu. Prema rezultatima Coface-ovog modela o osetljivosti na visoke cene hrane i zavisnosti od cena energije po regionima, južna Azija i Afrika su najugroženiji regioni, sa preko 225 miliona ljudi koji su ranjivi na nesigurnost hrane širom sveta.
 
U poljoprivredno-prehrambenom sektoru kao i u energetici i petrohemiji, vredi napomenuti da rat u Ukrajini neće u istoj meri uticati na sve kompanije u okviru istog sektora. To će zavisiti od toga da li se nalaze uzvodno ili nizvodno u lancu snabdevanja. Sve u svemu, očekuje se da će većina sektora biti pogođena kontinuiranim problemima u snabdevanju u srednjem roku, jer će oni biti pogoršani ratom, posebno u pogledu energije (naročito u Evropi) i žitarica (Ukrajina, Rusija i Belorusija su veliki proizvođači žitarica), pored tekućih poremećaja u snabdevanju poluprovodnicima koji su počeli početkom prošle godine uglavnom zbog ekonomskog oporavka nakon pandemije. Što duže rat traje veća je verovatnoća da će se ostvariti šok tražnje, čineći globalno okruženje još nepovoljnijim.
 
Uz to, dugoročno posmatrano, očekujemo i postepeno prilagođavanje navika potrošača i kompanija (ušteda energije, prelazak sa pšeničnog brašna na alternativno) kao i promenu u organizaciji lanca snabdevanja. Ovo poslednje će definitivno uticati na globalne lance snabdevanja. Na primer, ključni železnički teretni putevi između Evrope i Kine, koji su nekada prelazili Rusiju, sada se razvijaju van zone preko srednjeg koridora (ova ruta nije pod sankcijama u vreme pisanja). Baš kao i uticaj krize Covid-19 na globalne sektorske trendove, ovaj novi šok će verovatno delovati kao katalizator značajnih transformacija, kako organizacije lanca snabdevanja, tako i navika potrošača.

Šta očekivati u oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora?

Preuzmite publikaciju

-----

_{1 - Severna Amerika, Latinska Amerika, Azija - Pacifik, Centralna i Istočna Evropa, Zapadna Evropa, Bliski Istok i Turska
2 - Pogledajte Coface fokus: Rusko-Ukrajinski sukob: najava stagflacije, 7.mart 2022. - Coface sektor za ekonomska istraživanja
3 - U Coface-ovoj metodologiji za procenu rizika sektora, sektor hemikalija sastoji se od 3 podsektora: petrohemije, specijalne hemikalije i đubriva
4 - U ovom članku, s obzirom na veoma promenljivo globalno geopolitičko okruženje, srednjoročni period se definiše kao izgledi za otprilike 6 meseci od sada. Dugoročno se definiše kao period između 6 meseci i godinu dana od sada
5 - Coface-ova metodologija za procenu rizika sektora za sektor informaciono-komunikacionih tehnologija obuhvata nekoliko segmenata: telekomunikacije, elektroniku, medijski segment i sastav koji obuhvata kompjutere, softver i informatičku opremu
6 - Prema Coface metodologiji, transport obuhvata podsektore železničkog, pomorskog, drumskog I vazdušnog saobraćaja
7 - Pogledajte članak: Coface focus - Rat u Ukrajini: mnogo (velikih) gubitnika, malo (pravih) pobednika, 3. Maj 2022., Coface sector za ekonomska istraživanja u saradnji sa francuskim institutom za međunarodne odnose - IFRI}

Šta očekivati u oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora?