Dana 8. jula Donald Tramp je najavio uvođenje carina od 50% na bakar, počevši od 1. avgusta, nakon istrage sprovedene prema Sekciji 232 koju je Bela kuća pokrenula u februaru. Ipak, obim mera ostaje nejasan, jer još uvek nema informacija o tome na koje proizvode se carine odnose - da li se primenjuju na rafinisani bakar, prerađene proizvode itd. Ove carine dodatno podstiču zabrinutost u američkom proizvodnom sektoru, s obzirom na to da se gotovo polovina domaće potražnje za bakrom zadovoljava putem neto uvoza.
Američka tržišta su burno reagovala na glasine o povećanju carina, što je izazvalo rekordni dnevni skok cena 8. jula. Terminske cene bakra na COMEX-u porasle su za 13% tog dana, dostigavši 11.290 USD po toni (grafikon 1). Međutim, tržišna dinamika ostaje fragmentisana: dok su cene na Londonskoj berzi metala (LME), koja predstavlja globalni reper, ostale relativno stabilne, domaće cene u SAD značajno su porasle. Premija u odnosu na LME cene kretala se između 500 i 1.500 USD po toni tokom jula, u poređenju sa prosekom od oko 150 USD u 2024. godini.
Dodatni pritisak na američki sektor metala
Američki lanac vrednosti za bakar oslanja se na uvoz, pri čemu neto uvoz čini 45% domaće potrošnje, a ukupna vrednost uvoza je premašila 17 milijardi USD u 2024. godini. Prošle godine, SAD su proizvele 3,5% svetskog rafinisanog bakra, dok su činile 6,3% globalne potrošnje - što ukazuje na značajan domaći jaz u snabdevanju.
Izvori američkog uvoza bakra takođe su visoko koncentrisani u tri zemlje: Čile, Kanada i Peru činili su oko 70% američkog uvoza bakra u 2024. godini (grafikon 2). Ove zemlje mogle bi biti pogođene potencijalnim padom potražnje usled rasta cena na američkom tržištu. Za sada, cene se stabilizuju dok tržišta čekaju dodatne informacije o obimu carina. Ipak, najpesimističnije prognoze predviđaju da bi cene bakra u SAD (COMEX) mogle dostići 15.000 USD po toni, u poređenju sa trenutnih približno 11.000 USD.
Američke kompanije verovatno će apsorbovati rast troškova smanjenjem svojih marži, umesto da prenesu više cene bakra na potrošače. Zbog toga se očekuje da će ove carine u kratkom roku negativno uticati na finansijsko zdravlje američkih firmi povezanih sa bakrom, kao što su proizvođači građevinskih materijala, električnih instalacija, vetroturbina itd.
Ipak, očekuje se samo ograničen pad uvoza bakra u SAD u kratkom roku, jer domaći kapaciteti proizvodnje nisu dovoljni da nadomeste trenutnu potražnju, dok globalne ekonomske okolnosti treba da ublaže rast cena. Naime, usporena potražnja iz Kine i globalni višak ponude očekuju se kao faktori koji će delimično neutralisati uticaj američkih trgovinskih barijera.
Prema rečima Simona Lakuma, analitičara sektora: "Možemo očekivati da će unapred obavljene kupovine obezbediti dovoljan nivo zaliha do kraja godine u SAD" (grafikon 2), koje su u julu dostigle 240.000 tona, odnosno skoro 30% projektovane domaće potrošnje do kraja godine.
Čile na udaru novih američkih trgovinskih mera
Pristup američkom tržištu od ključnog je značaja za čileanski sektor bakra. SAD su drugo po veličini izvozno tržište za Čile, sa 28,5% ukupnog izvoza bakra, odmah iza Kine. Kao vodeći izvozni proizvod, izvoz bakra u SAD čini 5% ukupnog čileanskog izvoza. S obzirom na ovu duboku međuzavisnost, rast carina predstavlja situaciju u kojoj svi gube.
Codelco, državna kompanija, posebno je ranjiva na nove trgovinske barijere. Za razliku od konkurenata koji posluju u više regiona i sa različitim sirovinama, ova državna firma fokusirana je isključivo na domaću proizvodnju bakra. U 2024. godini, Codelco je učestvovao sa četvrtinom u nacionalnoj proizvodnji bakra i doprineo državnom budžetu sa 1,5 milijardi USD. Potencijalno smanjenje potražnje iz SAD u srednjem roku, kao odgovor na carine, bilo bi naročito štetno i za kompaniju i za čileansku državu.
