Italija: uprkos pohvalama, privreda i dalje ne beleži pravi zamah

Uprkos nedavnim ohrabrujućim pokazateljima u oblasti zaposlenosti i javnih finansija, italijanska ekonomija se i dalje muči da ostvari stabilan rast. Ispod površine, rast ostaje krhak, sputan stagnacijom produktivnosti i dugotrajnim strukturnim izazovima.

Spor rast usporava oporavak nakon pandemije

U drugom kvartalu 2025. italijanski BDP opao je za 0,1% u odnosu na prethodni kvartal — prvi pad u poslednje dve godine, što potvrđuje krhkost rasta (zemlja je dostigla nivo BDP-a iz perioda pre krize 2008. tek krajem 2024). Pad je uglavnom posledica smanjene spoljne tražnje, izazvane slabošću glavnih trgovinskih partnera i geopolitičkim neizvesnostima. Izvoz robe opao je za 2,2% u drugom kvartalu, nakon privremenog skoka usled anticipacije novih američkih carina. Istovremeno, potrošnja domaćinstava ostaje slaba, sputana niskim poverenjem i kupovnom moći koja se teško oporavlja uprkos stabilizaciji inflacije.

Povećaj sliku

Smanji sliku

^{(data for the graph in .xls format)}

Investicije: jedina svetla tačka

Investicije, podržane evropskim fondovima iz plana NGEU (Next Generation EU), ostaju glavni pokretač rasta. Italija, najveći korisnik sredstava u apsolutnim iznosima, već je primila 122 milijarde evra, odnosno 63% ukupno dodeljenih sredstava — znatno iznad proseka EU (49%). Ova sredstva usmerena su ka strukturnim reformama i ulaganjima u strateške oblasti kao što su digitalna transformacija, ekološka tranzicija i društvena kohezija, sa očekivanim dugoročnim multiplikativnim efektom.

Zaposlenost: napredak koji zavarava

Tržište rada beleži rekordne rezultate, sa stopom nezaposlenosti od 6% i stopom zaposlenosti od 62,8%. Međutim, iza ovih brojki krije se složenija slika: nova radna mesta uglavnom se otvaraju u sektorima niske produktivnosti (građevinarstvo, maloprodaja, ugostiteljstvo) i najviše koriste osobama starijim od 50 godina. Kao rezultat, produktivnost po glavi stanovnika opada, dodatno pogoršavajući začarani krug sporog rasta.

Javne finansije: krhko poboljšanje

Zahvaljujući fiskalnoj disciplini i postepenom ukidanju „Superbonusa“¹, javni deficit je prepolovljen u 2024. na 3,4% BDP-a. Ovo poboljšanje umirilo je tržišta, što je dovelo do pada kamatnih stopa na državne obveznice. Ipak, dug ostaje visok, a fiskalni prostor ograničen, posebno jer je potencijalni rast i dalje slab.

Laurine Pividal, ekonomistkinja za južnu Evropu, Coface

^{[1] Superbonus, uveden 2020. godine od strane vlade premijera Contea, nudio je izdašne poreske olakšice od 110% za energetski efikasnu obnovu stambenih objekata.}