Makroekonomija se testira kako se mikroekonomski uslovi pogoršavaju u coface barometeru za Q3 2023.

Skoro konstantan pad inflacije u poslednjih nekoliko meseci usred pada cena roba, zajedno sa živahnim tržištima rada i još uvek solidnim rastom plata, oživeo je nade za meko prizemljenje u globalnu ekonomiju. Takve nade, koje se već (skoro) nameću same po sebi u SAD, jačaju i u Evropi, gde je energetska situacija mnogo optimističnija nego pre godinu dana i gde nacrti zakona o javnim finansijama za sada samo ukazuju na (veoma) blago pooštravanje politike javnih finansija. U Kini, koja radije ide dužom putanjom kako bi se oslobodila viškova iz prošlosti, rast će se sigurno značajno usporiti (+4% 2024. nakon +4,5% ove godine), ali će i dalje biti jedan od glavnih pokretača svetske ekonomije koja se oporavlja. Ukratko, opasnost od recesije se smanjuje, o čemu svedoči činjenica da su krive prinosa u većini naprednih ekonomija sve manje konkavne.
 
Iako je ukupna ekonomska slika nesumnjivo bolja nego pre godinu dana, ne slažemo se sa ovakvom optimističnom ocenom situacije. Pored više puta pomenutih rizika, od kojih neki nastavljaju da jačaju (finansijska stabilnost, društveni i politički rizici - koje ažuriramo u novom broju Barometra), treba imati na umu da borba protiv inflacije još uvek nije dobijena ili je čak u (bolnoj) poslednjoj fazi: bez energenata inflacija i dalje uveliko premašuje ciljne vrednosti koje su postavile centralne banke, a situacija na tržištu nafte se (ponovo) pogoršala posle napada u Izraelu. Umesto da pokušavamo da dešifrujemo predviđanja u krivima prinosa, koja su bila nečitljiva skoro 15 godina zbog intervencija centralne banke, trebalo bi da otkrijemo da je nedavno oštro ispravljanje krivih prinosa više povezano sa korekcijom (loših) tržišnih očekivanja. U smislu monetarne politike (centar koji se stalno povlači) i ponovne procene državnog rizika u kontekstu rekordnog izdavanja obveznica, a ne stvarne sklonosti riziku zbog povoljnijih izgleda za rast. Tržišta akcija su takođe u padu (oko 5% od početka avgusta na većini tržišta), a korporativne zarade su generalno revidirane naniže.
 
Ovo je glavni kratkoročni i srednjoročni rizik za makroekonomiju: dok su visoka korporativna profitabilnost i novčani tok omogućili naprednim privredama da prežive snažne negativne trendove u poslednjim kvartalima, ubrzano povećanje stečajnih postupaka zabeleženo poslednjih meseci, dok iscrpljivanje gotovine, pogoršanje marži i povećanje troškova kamata sada su ugroženi pozitivnim ciklusom niskih potraživanja, stabilnog zapošljavanja i potrošnje domaćinstava. Na kraju, ovo bi moglo imati veći uticaj na konačnu potražnju, a samim tim i na globalni rast nego što se prvobitno očekivalo. Drugim rečima, preduzeća ne zavise od ekonomske klime, već makroekonomija zavisi od mikroekonomije. Rizici za našu prognozu globalnog rasta u 2024. (+2,2%, nakon +2,4% ove godine, znatno manje od očekivanog) ostaju stoga nepovoljni, posebno u razvijenim ekonomijama.
 
U tom kontekstu, revidirali smo 7 rejtinga rizika zemlje (2 povećanja i 5 smanjenja) i 33 rejtinga sektora (17 poboljšanja i 16 smanjenja), što ukazuje na određenu stabilnost naših očekivanja u narednih 18 meseci u okruženju koje ostaje veoma nestabilno i neizvesno.