Da li je nagla potražnja za metalima koji se koriste za proizvodnju električnih vozila održiva?

Metali koji se koriste u električnim vozilima, poput litijuma, kobalta i bakra, glavna su odrednica revolucije koja se trenutno odvija u automobilskoj industriji. Strogi propisi, programi državne pomoći i povećana upotreba električnih vozila u određenim regijama snažno podstiču potražnju za tim metalima, koji su sada neophodni u proizvodnji baterija. Ali, neravnoteža između ponude i potražnje utiče na porast cena, iako je tržišni udeo električnih vozila i dalje mali. Prema poslednjoj analizi Coface ne predviđa veće promene u kretanjima cena tokom sledeće dve godine.

Različite konfiguracije baterija ili moguća upotreba vodonika kao izvora energije neće smanjiti pritisak na upotrebu ovih metala, iako visoki troškovi njihove integracije doprinose podsticaju istraživanja i razvoja alternativnih tehnologija. Međutim, ti bi napori mogli dugoročno promeniti situaciju uz jaku konkurenciju među zemljama koje žele steći prednost u sledećoj generaciji vozila.

Metali koji su potrebni za proizvodnju baterija i samim tim imaju koristi od snažnih strukturnih trendova

Segment električnih vozila nastavlja globalni rast, sa tržišnim udelom od 13% u 2020. u odnosu na 8% u 2019. prema podacima Međunarodne agencije za energiju:

• Dok je prodaja automobila u padu za 6%, prodaja električnih vozila porasla je za 41% u 2020. godini, zbog velikog interesovanja u Europi.
• U prvom kvartalu 2021.godine prodaja električnih vozila skočila je za 41% u odnosu na prvo tromesečje 2020. godine, a očekuje se da će prodaja porasti za 70% u ovoj godini.

Do 2035. godine na nekim će se tržištima, uključujući Evropu, zabraniti prodaja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, čime će se ukloniti konkurencija za elektromotore.

Ovaj trend vrši pritisak na metale potrebne za proizvodnju vozila: litijum, kobalt, grafit, nikal, retke zemljane elemente, aluminijum i bakar. Baterije koriste desetine ako ne i stotine kilograma metala, posebno aluminijuma, koji čini otprilike polovinu ukupne težine baterije, zatim bakra, grafita i nikla.

Zbog svojih prednosti u težini i njene sposobnosti da efikasno štiti od sudara, aluminijum se ne koristi samo u baterijama već i u drugim delovima vozila, poput šasije ili unutrašnjih ploča. Zanimljivo je da je bakar bitan za proizvodnju baterija, ali ga koriste i dobavljači električne energije koji moraju razviti nove mreže kako bi se prilagodili elektrifikaciji voznih parkova i novim energetskim potrebama.

Rast potražnje premašuje ponudu, stvarajući pritisak na proizvodnju i cene

Coface očekuje da će cene nikla, aluminijuma i bakra porasti za 34%, 25% i 47% između 2020. i 2021. godine. Osim toga, očekuje se da će potražnja značajno porasti između 2020. i 2050. Potražnja za bakrom za proizvodnju električnih vozila će se povećati za 9,9% godišnje tokom tog razdoblja, dok će nikl verovatno rasti po godišnjoj stopi od 11,8%.
Glavni proizvođači ovih vrlo traženih metala su Demokratska Republika Kongo (DRK), Australija, Indonezija, Čile i Rusija, podstakle su vlade ovih zemalja da izmene svoje rudarske propise kako bi uhvatile veći udeo generisane dodatne vrednosti, ali i za jačanje ekoloških propisa radi zaštite lokalnih zajednica.

Pritisak na poduzeća koja se bave rudarstvom i metalima da poboljšaju ponudu i odgovore na te trendove biće snažan.

Coface očekuje da će preduzeća u ovom sektoru morati povećati ulaganja u dugotrajnu imovinu kako bi ostvarile rast, dok istovremeno moraju osigurati profitabilnost, što je kratkoročno značajan izazov. Sektor je bio duboko pogođen pandemijom početkom 2020., s obzirom na pad cena i istodobnog pada potražnje i zatvaranja zemalja. Budući da su ekonomski izgledi u to vrijeme bili lošiji, proračuni za istraživanje i povećanje kapaciteta smanjeni su čak i pre nego što se trend preokrenuo.

Mnogi izazovi zaostaju zbog smanjenja potrebe

Proizvođači baterija i njihovi kupci pokušavaju smanjiti potrebu za kobaltom, ali i pronaći alternativne izvore energije. Vodonik se uglavnom navodi kao obećavajuće alternativno rešenje koje bi moglo smanjiti ukupne troškove u sektoru, a istovremeno smanjiti teret za okolinu. Međutim, Coface ne očekuje da će vodonik imati veći uticaj u ovom dekadi bez snažnih vladinih potsticaja.

Osim toga, ne očekuje se od glavnih aktera u proizvodnji baterija - koji uključuje krajnje korisnike, poput proizvođača automobila - da će kratkoročno dati prednost vodoniku jer su uložili velika sredstva u baterije u skladu sa strogim propisima koje su donela različita tela.

Mere za podmirivanje rastuće potražnje i smanjenje uticaja na okolinu ukljućuju recikliranje i kružnu ekonomiju. Iako se volja za razvojem uporabe električnih vozila temelji na postizanju ciljeva Pariskog sporazuma i borbi protiv klimatskih promena, vađenje metala, kao i svaki rudarski proces, ima značajan uticaj na okolinu i zajednicu. U DRC-u su krčenje šuma i dečji rad rasprostranjeni. Takva se pitanja moraju rešavati kako bi revolucija električnih vozila imala svoje pravo mesto.

Sa prodajom miliona električnih vozila, recikliranje će biti ključno pitanje u nadolazećim godinama, a mnoga preduzeća žurno razvijaju svoje poslovanje u ovom segmentu. Recikliranje kobalta i nikla relativno je razvilo, s ukupnom stopom od 60%, ali litijum se retko reciklira s ukupnom stopom od samo 1%. Stoga postoji prostor za poboljšanja, posebno sa boljim upravljanjem otpadom.

Preuzmite publikaciju