Barometar poslovnog rizika za treće tromesečje 2021. godine: Prepreke unutar dobavljačkog lanca i inflacija usporavaju oporavak svetske privrede
Više od 18 meseci nakon izbijanja svetske ekonomske krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, privredni oporavak se nastavlja. Trend privrednog oporavka je velikim delom posledica napretka ostvarenog na polju vakcinacije koji se desio tokom leta, a posebno u razvijenim zemljama. To je zatim dovelo do povećanja potražnje za uslugama koje se u velikoj meri zasnivaju na neposrednom kontaktu sa pružaocima tih usluga. Ekonomska situacija u zemljama u razvoju je i dalje neujednačena: dok navedeni porast potrošnje ide na ruku zemljama okrenutim izvozu, zemlje čija privreda počiva na pružanju usluga i dalje su u zaostatku za drugim zemljama.
Uprkos povoljnim izgledima, sve je više znakova da je oporavak svetske privrede u opadanju. Izbijanje pandemije u nekim od najvažnijih karika unutar dobavljačkog lanca dovelo je do poremećaja u snabdevanju, što je za posledicu imalo rast cena. Pomenuti prekidi u dobavljačkom lancu počinju da se odražavaju na proizvodni i prodajni učinak proizvođača širom sveta. Prepreke u vidu problema u snabdevanju, manjku radne snage i inflacije, uz neotklonjenu pretnju od virusa COVID-19, predstavljaju dodatne poslovne rizike i neizvesnosti.
U svetlu produženog privrednog oporavka, kompanija Coface je popravila pokazatelje poslovnog rizika za 26 zemalja, uključujući Njemačku, Francusku, Italiju, Španiju, Švajcarsku i Belgiju. Povećani izvoz proizvoda na tržišta razvijenih zemalja doprinosi povoljnijim pokazateljima poslovnog rizika u zemljama Centralne i Istočne Evrope okrenutim izvozu (Poljska, Mađarska, Češka, itd.), zatim u nekim azijskim zemljama (Južna Koreja, Singapur, Hong Kong) i u Turkskoj. Nakon negativnih korekcija stepena poslovnog rizika u slučaju 78 zemalja usled pojave pandemije tokom prošle godine, ovih 26 pozitivnih korekcija treba dodati na prethodnih 16 koje su učinjene tokom prve polovine 2020. godine. Tome treba dodati i 30 pozitivnih korekcija poslovnog rizika koje se odnose na privredne sektore.
Napredak na polju vakcinacije i dalje doprinosi privrednom oporavku
Svetski ekonomski trendovi navedeni u našem poslednjem Barometru poslovnog rizika su u velikoj meri potvrđeni tokom trećeg tromesečja tekuće godine. Napredak ostvaren na polju vakcinacije u zemljama Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država poštedeo je stanovništvo novih talasa strogih mera ograničavanja kretanja i uliva nadu da ćemo moći da izbegnemo ponavljanje prošlogodišnjih mera zaključavanja. Ipak, pretnja od pandemije virusa COVID-19 još uvek nije otklonjena: mali procenat vakcinisanih građana u zemljama u razvoju, posebno u zemljama sa niskim prihodima, i dalje predstavlja opasnost, u smislu pojave novih sojeva virusa otpornih na trenutno raspoložive vakcine.
Globalni proizvodni sektor je od sredine 2020. doživeo brz oporavak koji je posledica povećane kupovine robe široke potrošnje. Usled intenzivne potražnje robe za domaćinstva, snažni trgovinski tokovi su i dalje glavni faktori privrednog rasta, naročito u azijskim i zemljama Pacifika. Potražnja za elektronskim proizvodima i drugom vrstom robe je od velike koristi nekolicini zemalja u pomenutom regionu, kao što su Južna Koreja i Tajvan. Privredi nekoliko zemalja koje predstavljaju najveće izvoznike robe (Rusija, Ukrajina, Južna Afrika, Čile, Alžir, itd.) u prilog idu i više cene robe. Rastu izvoza iz zemalja Centralne i Istočne Evrope takođe doprinose i kvalitet izvoznih proizvoda, kao i širok stepen integracije u evropski dobavljački lanac.
Što se tiče trendova koji vladaju u privrednim sektorima, popuštanje i ukidanje ograničenja u zemljama sa najvišim procentom vakcinisanih građana sve više dovodi do pomeranja privatne potrošnje ka sektorima koji podrazumevaju neposredan kontakt sa ljudima kao što su maloprodaja, ugostiteljstvo i rekreacija. Oporavak turizma i dalje predstavlja problem.
Problemi u dobavljačkom lancu i inflacija predstavljaju prepreke privrednom oporavku
Ipak, prepreke privrednom oporavku se množe, posebno u delu koji se tiče snabdevanja. Visok nivo štednje ostvaren na nivou pojedinačnih domaćinstava u zemljama sa visokim primanjima omogućio je brz oporavak potrošnje u slučaju robe široke upotrebe. Istovremeno, pandemija je dovela do prekida u dobavljačkom lancu koji ometaju normalno sprovođenje poslovnih aktivnosti. Trenutno vlada velika jagma za proizvodima i sirovinama koja ometa industrijsku proizvodnju dobara na svetskom nivou, a u nekim slučajevima utiče i na prodaju proizvoda. Ovo se naročito odnosi na nestašicu poluprovodnika, koja se odražava na široki spektar proizvodnih delatnosti sve od automobilskog sektora pa do sektora informacionih i komunikacionih tehnologija, podjednako u razvijenim kao i u zemljama u razvoju.
Cene proizvoda, troškovi vezani za sirovine i troškovi prevoza su od leta 2020. u izrazitom porastu. Cene mnogih proizvoda su oborile dotadašnje rekorde. To naročito važi za cene energije (što je usko vezano za rast cena prirodnog gasa iz Evrope i Azije), metala, drvne građe i hrane. Rast cena širokog spektra dobara i sirovina se takođe odrazio i na cene robe široke potrošnje. Harmonizovani indeks potrošačkih cena u Evrozoni je u septembru dosegao vrednost od 3.4%, što predstavlja najvišu vrednost za poslednjih 13 godina. Ovaj rast se poklapa sa rastom stope inflacije zabeleženim u skoro svim delovima sveta, a naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima je stopa inflacije tokom četiri meseca koji prethode mesecu septembru takođe blizu najviše vrednosti za poslednjih trinaest godina (5,4%). U razvijenim zemljama se očekuje da stopa inflacije uskoro dosegne vrhunac iako se pre može očekivati da izgledi u vezi sa poslovnim rizicima budu povoljni nego nepovoljni.
Problem u vezi sa inflacijom bi dodatno mogli da zakomplikuju izveštaji o manjku radne snage, o čemu svedoče sve veće novčane naknade koje firme nude za popunjavanje upražnjenih radnih mesta. Rast troškova angažovanja radne snage bi mogao da prouzrokuje rast stope inflacije u dužem vremenskom periodu. Suočene sa pomenutim rizikom, pojedine centralne banke, uključujući i Sistem federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država kao i Englesku banku, su već ukazale na to da je sve bliži trenutak kada će se odustati od monetarne politike koja podrazumeva ulaganje ogromnih sredstava u ublažavanje posledica krize. Što se tiče Evrope, iako Evropska centralna banka pomno i zabrinuto prati kretanje stope inflacije, mere štednje se ne mogu očekivati u bližoj budućnosti. U zemljama u razvoju, nekoliko centralnih banaka je bilo prinuđeno da podigne stope minimalne kamate tokom poslednjih meseci, a sve zbog zabrinutosti u vezi sa rastućom stopom inflacije.
Fiskalna politika razvijenih zemalja će i u budućnosti biti naklonjena privrednom oporavku. Što se tiče Zapadne Evrope, iako će vlade zemalja iz ovog regiona nastaviti da potpomažu privredni oporavak sve do kraja godine, Evropski fond za privredni oporavak (čija vrednost iznosi EUR 750 milijardi) će se polako isprazniti. Naredni koraci u fiskalnoj politici Sjedinjenih Američkih Država su i dalje neizvesni, uzimajući u obzir činjenicu da se o ključnim segmentima ekonomske politike Predsednika Džoa Bajdena još uvek raspravlja u Kongresu.
Kineska privreda prolazi kroz turbulentan period
Ono što je takođe od velike važnosti za svetsku privredu je i činjenica da rast kineske privrede na prelazu u drugu polovinu 2021. pokazuje znake usporavanja. Tokom trećeg tromesečja BDP je bio za 4,9% viši u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja najnižu stopu rasta još od trećeg tromesečja 2020. Gledano po tromesečjima, rast privrednih aktivnosti je bio neznatan (+0.2%). Naša prognoza je da će kineska privreda ove godine ostvariti rast od 7,5%, zasnovano na očekivanjima da će stopa rasta BDP-a tokom poslednjeg tromesečja ostati niska.
Postoji nekoliko faktora koji su doprineli usporavanju privrednih aktivnosti u Kini: strožija kreditna politika, pad domaće potrošnje, kao i štedljiva raspodela energije po industrijskim sektorima. Drugi faktor je povezan sa kineskom politikom „Dva cilja u smanjivanju emisije ugljendioksida“, koja za posledicu ima uvođenje ograničenja u proizvodnji čelika, s obzirom na to da je taj sektor odgovoran za 15% ukupne emisije ugljendioksida u toj zemlji. Mesečna proizvodnja čelika je zbog pomenute politike pala sa skoro 100 miliona tona u maju na 83,2 miliona u avgustu, dok se u 2021. godini može očekivati dodatni pad proizvodnje čelika.
Uzimajući u obzir ulogu koju Kina ima u međunarodnoj trgovini, kao i u regionalnom dobavljačkom lancu, eventualno usporavanje privrednih aktivnosti bi moglo značajno da ugrozi privredne aktivnosti u Aziji ali i u zemljama u razvoju sa teritorije Latinske Amerike, Bliskog Istoka i Afrike.
Preuzmite publikaciju
