Geopolitičke tenzije se intenziviraju: kakve su posledice po globalizaciju i ekonomsku stabilnost? Na Konferenciji o riziku zemalja kompanije Coface, 17. februara, četiri stručnjaka dele svoje analize ovih geostrateških rivalstava koja utiču na globalnu trgovinu.
„Budućnost su vrata, prošlost je ključ“, napisao je Viktor Igo. Čak nam i nedavni događaji nesumnjivo mogu pomoći da razumemo sadašnjost i, pre svega, da pokušamo da skiciramo budućnost. Neki od događaja koji su se desili 2025. godine spadaju u ovu kategoriju. „Odmah nakon 'drill, baby, drill', poniženje koje su Donald Tramp i njegov potpredsednik naneli ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u februaru prošle godine, uživo iz Ovalnog kabineta, delovalo mi je kao izraz metode, veoma brutalne i po formi i po suštini, kako je Trampova administracija nameravala da sprovodi svoju politiku“, kaže Tomas Gomar, direktor Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI). „U ovoj epizodi sam takođe video oblik ideološke konvergencije između Bele kuće i Kremlja po pitanju sukoba u Ukrajini.“
Nekoliko nedelja kasnije, „Dan oslobođenja“, tokom kojeg je američki predsednik otkrio prvi talas masovnog povećanja carina, bio je još jedan izraz ove nove metode vršenja moći, koja se sastojala od toga da je Donald Tramp „počeo tako što je išao dalje nego što se očekivalo, pre nego što je delimično odustao – otuda i pojava akronima TACO za 'Tramp se uvek uplaši'“, dodaje Endru Bišop, viši partner i globalni šef političkih istraživanja u Signum-u.
Da li spas Evrope leži u bližim vezama sa Kinom?
Za Agatu Krac, partnerku u Rhodium Group, datumi 4. april i 9. oktobar 2025. su takođe značajni. „Ova dva dana se odnose na usvajanje paketa mera od strane Kine za kontrolu izvoza kritičnih minerala. „Osiguravanjem svog kontrolnog položaja nad resursima koji su postali neophodni (elektrifikacija upotrebe, rad data centara itd.), Srednje Kraljevstvo namerava da dobije ne samo u pogledu suvereniteta, već i u pogledu diplomatije, jer se „sposobnost drugih zemalja da vrše pritisak automatski smanjuje“.“
Ciklus kritičnih metala
Pokušaji aneksije Grenlanda i sprovođenja „Donroove doktrine“[1] sa američke strane, rastući vojni pritisak na Tajvan i potvrđivanje nuklearnih ambicija sa kineske strane: signali koje su poslednjih meseci poslale dve glavne svetske ekonomske sile pretvoreni su u konkretne akcije početkom 2026. godine.
I da se premešta geopolitička paluba. Tanja Sologub, šefica istraživanja zemalja i globalne geopolitičke politike u Crédit Agricole Group, govori o „geopolitici resursa“. „Kroz istoriju nikada nije postojao hegemonistički ciklus koji nije bio usko povezan sa jednim ili dva strateška materijala. Danas smo ušli u ciklus kritičnih metala, koji su od egzistencijalnog značaja za države“, napominje stručnjak.
Tanja Sologub ukazuje na „strah od oskudice“ na vrhuncu, koji se manifestovao u gomilanju zaliha, savezima sklopljenim sa partnerima na bazi proizvoda po proizvod i tekućem restrukturiranju lanaca snabdevanja. „Dok mora gore, vidimo restrukturiranje tokova i ruta, o čemu svedoče brojni infrastrukturni projekti koji su u toku na kopnu i povratak na značaj termina 'koridor'“, dodaje šefica globalnih istraživanja zemalja i geopolitičkih istraživanja u Crédit Agricole Group.
Era „realizma“
U ovom kontekstu, ekonomske prilike se svakako mogu pojaviti, kao što ilustruje trenutno jačanje trgovinskih odnosa između Saudijske Arabije i Brazila, i između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indije.
Ali, šire gledano, ovo intenziviranje rivalstava je pre svega izvor neizvesnosti, kako za vlade, tako i za ekonomske aktere. „Kompanije su shvatile da je rizik, posebno geopolitički rizik, 'nova normala'“, upozorava Tanja Sologub, koja veruje da je jedan od glavnih izazova sa kojima se tržište danas suočava identifikovanje kanala kroz koje se prenose osetljivi događaji.
„Ono što je upečatljivo je želja kompanija da se odvoje od geopolitičkog rizika i učine sve što je moguće da održe svoje poslovanje, do određene tačke“, kaže Tomas Gomart. Ali do koje tačke? „Da bi postavili ovu granicu, mnogi su prešli sa binarnog pristupa riziku – prihvatam ga ili ne – na „realniji“ pristup. Ovo karakteriše razvoj različitih scenarija, svaki sa svojim povezanim akcionim planovima. „Ulazimo u eru realgeopolitike“, sumira Tanja Sologub, koja takođe vidi mogućnost da se kompanije ne usklade sa sopstvenim vladama kao jednu od drugih velikih opasnosti ove nove ere.
Era u kojoj Stari kontinent ne izgleda da ulazi sa pozicije snage. Zaista, izgubivši jednu od svojih retkih komparativnih prednosti – stabilnost – izbijanjem rata u Ukrajini, trenutno je oslabljen i izraženom političkom fragmentacijom među svojim državama članicama i nedavnim raspadom transatlantskog saveza...
Tomas Gomart, međutim, ističe da ekonomski otvoren svet zahteva od velikih sila da poštuju minimalni skup pravila i veruje da u tom pogledu „Evropa verovatno ima određeni politički prostor za manevrisanje“. Zarobljena između Sjedinjenih Država i Kine, ipak će imati dosta posla da bi se njen glas čuo i branio njene interese.
Bipolarno upravljanje moći u Sjedinjenim Državama
Ponekad je teško analizirati i predvideti odluke američkih saveznih vlasti, delom zato što one ne prate istu logiku u zavisnosti od toga ko ih donosi! „U Sjedinjenim Državama koegzistiraju dve vizije: s jedne strane Donalda Dž. Trampa i s druge strane njegove administracije“, objašnjava Endru Bišop, viši partner i globalni šef političkih istraživanja u Signumu.
Ovo mišljenje deli i Agata Krac, saradnica u Rhodium Group. „Potonja, na primer, ima pravu 'kinesku strategiju' (želju da se reši svih spoljnih uticaja u Americi, obnovi kritične lance snabdevanja na kontinentu, stekne strateške resurse koji se tamo vade itd.) koju prva, čiji je pristup veoma transakcioni, nema“, objašnjava ona.
Prema rečima Endrua Bišopa, glavna opsesija američkog predsednika je da „ostavi nasleđe u istorijskim knjigama“, što bi objasnilo „nedostatak doslednosti u napravljenim izborima“ – kao što je ilustrovano, na primer, željom da bude mirotvorac između Rusije i Ukrajine i intervencionističkim stavom u Venecueli.
Suprotno tome, ponašanje Trampove administracije, koju predvode ličnosti poput potpredsednika Dž. D. Vensa i državnog sekretara Marka Rubija, deluje transparentnije. „Strategija administracije zasniva se na potpunom povlačenju američkog prisustva u svetu i formiranju bloka saveznika, uključujući Evropu, protiv Kine“, kaže Endru Bišop.
Kinesko-evropsko zbližavanje: da li Evropa ima više da izgubi nego da dobije?
Pariz, Berlin, Madrid, London... Nedavne ili predstojeće posete evropskih šefova država i vlada Kini su u porastu. Sa transatlantskim savezom pod pritiskom Trampove administracije, između značajnog povećanja carina i ponovljenih kritika Starog kontinenta, izgledi za približavanje režimu u Pekingu mogu delovati primamljivo.
Ovo je još tačnije s obzirom na to da dve sile dele određene velike izazove i prioritete, kao što su „demografsko starenje i energetska tranzicija na model sa niskom emisijom ugljenika“, primećuje Tomas Gomart, direktor IFRI-ja. Međutim, kako neki stručnjaci tvrde, daleko je od sigurnog da bi odnos troškova i koristi takvog poteza bio u korist Evrope. „Kina ima malo toga da ponudi“, kaže Agata Krac, partnerka u Rhodium Group, koja veruje da rizici daleko nadmašuju mogućnosti.
Specijalista ukazuje na: spori kineski ekonomski rast, znatno ispod onog koji se ogleda u zvaničnoj statistici; manje obećavajuće trgovinske izglede, o čemu svedoči pad nemačkog izvoza automobila u Kinu od 44% u odnosu na prethodnu godinu u 2025. godini; smanjene marže za lokalne kompanije, posebno zbog značajnog prekomernog proizvodnog kapaciteta; i manje slobode za multinacionalne kompanije koje posluju u zemlji. Endru Bišop ide još dalje. „Kina nije samo ekonomska pretnja Evropi. To je takođe zemlja koja trenutno omogućava Rusiji da nastavi borbe u Ukrajini. Šta ako Peking želi da Moskva izađe kao pobednik iz sukoba? Kina takođe predstavlja fizičku pretnju Evropi.“ Ovo primorava evropske lidere da izvrše pravi čin balansiranja. „Neophodno je stabilizovati odnose sa Pekingom. Ali moramo biti oprezni da ne preterujemo sa kineskom kartom“, upozorava Agata Krac.
Da li je američka demokratija u opasnosti?
Lista udaraca po američku demokratiju postaje sve duža skoro svake nedelje: demontaža protivteža, posebno sudskih; stalne kritike medija i korišćenje „lažnih vesti“; zatvaranje saveznih agencija koje deluju u oblastima životne sredine, javnog zdravlja, raznolikosti i inkluzije; preraspodela izbornih jedinica osmišljena da favorizuje Republikansku stranku.
A da ne pominjemo demonstrante koje je imigraciona policija ubila pod sumnjivim okolnostima. Od povratka Donalda Dž. Trampa u Belu kuću u januaru 2025. godine, temelji demokratije su ozbiljno testirani. „Došlo je do neosporne promene pravca u ovoj oblasti“, priznaje Tomas Gomart. Do te mere da najavljuje prelazak, manje-više kratkoročno, na autoritarniji režim?
Geopolitički stručnjak je umirujući. Za razliku od drugih zemalja, poput Rusije, „Sjedinjene Države imaju sistem podele vlasti, a civilno društvo se mobiliše. Održavanje ključnih izbora, posebno srednjoročnih izbora 3. novembra, takođe predstavlja pravu priliku za saveznu vladu da „ispravi“ ove zloupotrebe“, smatra Tomas Gomart.
[1] Pozivajući se na čuvenu Monroovu doktrinu primenjenu na Donalda Trampa.
