Godina 2025 označila je prekretnicu za globalnu ekonomiju. Između „Trump šoka“, kineskog viška kapaciteta i geopolitičkih tenzija, kompanije moraju redefinisati svoje strategije. Rast, insolventnost, promenljive marže: naši eksperti analiziraju izazove 2026. godine i dele savete kako da ojačate otpornost vaše kompanije pred nadolazećim turbulencijama.
2025: godina geopolitičkih potresa i preusmeravanja
Godina 2025 ostaće upamćena kao velika prekretnica za globalnu ekonomiju. Nakon ubedljive pobede Donalda Trumpa krajem 2024. godine, trgovinski protekcionizam ušao je u novu eru, obeleženu sada već čuvenim „Danom oslobođenja“ (april 2025) i brzom primenom široko rasprostranjenih tarifa. Ovo naglo ubrzanje gurnulo je ekonomsku neizvesnost na neviđene nivoe, uporedive sa onima tokom pandemije kovida. Pored tarifnog šoka, uzdrmana je čitava globalna geopolitička arhitektura. Fragmentacija sveta se produbila novim fenomenom: pukotinom samog atlantskog bloka.
Fragmentacija se ubrzava, a ekonomija postaje sredstvo prisile. Ranije je naglasak bio na heterogenosti globalnog juga, ali danas upravo transatlantski odnosi izazivaju ozbiljnu zabrinutost.
– Frédéric Wissocq, direktor za osiguranje Zapadne Evrope i Afrike u Coface-u.
Ova revizija istorijskog saveza primorava Evropu da hitno preispita svoj strateški položaj, posebno u pogledu odbrane, u trenutku kada se više zemalja na kontinentu suočava sa velikim budžetskim ograničenjima.
Ova turbulentna godina pokazala je, ako je dokaz uopšte bio potreban, da se ekonomija koristi u geostrateške svrhe, jer su međuzavisnosti sada otvoreno „oružane“. Međunarodni odnosi sada su strukturirani oko odnosa moći, pri čemu carinske tarife, izvozne restrikcije i ekonomske sankcije postaju oružja prisile sama po sebi.
Evropske kompanije su tako uhvaćene između više vatri: američkog protekcionizma, kineske konkurencije, regionalne političke nestabilnosti.
U ovom alarmantnom kontekstu, neizvesnost snažno utiče na poverenje ekonomskih aktera, što rezultira slabom potrošnjom i izraženo opreznim pristupom investicionim odlukama.
Evropska konkurentnost: između nade u Draghi izveštaj i realnosti implementacije
Suočena sa ovim pretećim kontekstom, Evropa zaslužuje priznanje što je jasno dijagnostikovala svoje slabosti. Draghi izveštaj o konkurentnosti i Letta izveštaj o jedinstvenom tržištu identifikovali su osnovne probleme kontinenta:
- zaostajanje za Sjedinjenim Državama i Kinom u pogledu inovacija,
- fragmentacija jedinstvenog tržišta,
- visoki troškovi energije,
- prekomerne strateške zavisnosti.
Evropski odgovor dobio je oblik „Kompasa konkurentnosti“, koji postavlja ambiciozan strateški pravac do 2029. godine na osnovu nekoliko ključnih oblasti:
- zatvaranje inovacionog jaza u naprednim tehnologijama,
- razvoj koherentnog plana koji kombinuje dekarbonizaciju i konkurentnost,
- jačanje bezbednosti smanjenjem zavisnosti,
- ubrzavanje procesa političke integracije.
Ono što nas danas zabrinjava jeste kašnjenje u sprovođenju operativnih aspekata preporuka iz Draghi i Letta izveštaja.
- Jean-Christophe Caffet, glavni ekonomista u Coface-u.
Iako je nekoliko projekata pokrenuto – projekti gigafabrika, administrativno pojednostavljenje za MSP, ubrzanje izdavanja rudarskih dozvola – tempo ostaje daleko ispod onoga što je potrebno da bi se odgovorilo na hitnost situacije. Draghi plan je predvideo godišnje investicije između 750 i 800 milijardi evra za jačanje evropske konkurentnosti. Međutim, efikasna mobilizacija tih iznosa ometena je budžetskim ograničenjima mnogih država članica i/ili političkom nevoljnošću da se izdaju zajednički dugovi.
Nemački slučaj savršeno ilustruje ovu napetost između ambicije i realnosti: izbor Friedricha Merza 2025. godine bio je prekretnica u nemačkoj ekonomskoj doktrini. Kao dugogodišnji zagovornik budžetske ortodoksije, Nemačka je najavila masivan plan oporavka procenjen na 850 milijardi evra tokom 10 godina. To uključuje poseban fond od 500 milijardi evra za modernizaciju infrastrukture, više od 200 milijardi za odbranu i 100 milijardi posvećenih zelenoj tranziciji.
To je dvostruko čudo: da se Nemačka, posle tri izgubljene godine, konačno probudila i prestala da fiskalnu disciplinu postavlja kao kamen temeljac svoje strategije.
- Jean-Christophe Caffet
Ovo bi moglo imati pozitivne domino efekte širom Evrope, posebno za francuske podizvođače i susedne zemlje. Međutim, ostaju sumnje u prirodu i stvarni vremenski okvir ovih troškova, jer Nemačka ima „svoj jedinstveni pristup fiskalnim stimulansima“.
Evropske kompanije: između američkih tarifa i kineskog dampinga
Uprkos početnim strahovima, američke tarife na kraju nisu izazvale velike distorzije za evropske izvoznike. Prosečne efektivne tarifne stope trenutno su oko 16–17% globalno, nivo koji pogađa Evropu isto kao i njene konkurente.
„Evropa nije oporezovana više od ostatka sveta, a ponekad čak i manje na određenim proizvodima koje izvozi u Sjedinjene Države“, ističe Jean-Christophe Caffet, glavni ekonomista grupe Coface. Analiza sugeriše da, na makroekonomskom nivou, oko 80% tarifnog troška snose američki subjekti – kompanije ili potrošači – a ne strani izvoznici, suprotno tvrdnjama Trumpove administracije.
Prava opasnost za evropsku industriju leži drugde: u „drugom kineskom šoku“ koji karakteriše masivan damping kineske (pre)proizvodnje na evropskom tržištu.
Ono što danas najviše zabrinjava evropske kompanije jeste kineski damping i višak kapaciteta koji se sliva na stari kontinent.
- Frédéric Wissocq, direktor za osiguranje Zapadne Evrope i Afrike u Coface-u.
Ovaj rizik proizilazi i iz kineskog viška kapaciteta i iz američkih tarifa, koje čine američko tržište manje dostupnim kineskim proizvodima. Za sada je Kina uspela da preusmeri svoj izvoz ka Evropi, ali pre svega ka trećim zemljama ili „povezivačima“: +6% na godišnjem nivou ka Evropi, više od 20% ka zemljama poput Vijetnama.
Ova kineska trgovinska ofanziva dolazi uz snažan deflatorni pritisak. Cenovni jaz između kineskih i evropskih industrijskih proizvoda proširio se za 30 poena od ponovnog otvaranja posle kovida, dostižući više od 40 poena kada se uzmu u obzir fluktuacije deviznih kurseva.
Kineski višak kapaciteta obara proizvodne cene u Kini, što smanjuje prihode i, posledično, marže evropskih proizvođača. Ovo nije privremeni fenomen, već značajan i verovatno trajan trend.
- Jean-Christophe Caffet
Neki sektori su posebno pogođeni:
- Električna vozila, gde je Kina spektakularno napredovala (pročitajte naš članak o tome),
- Kapitalna dobra, posebno ona povezana sa proizvodnjom energije bez ugljenika,
- Metali, čija dva glavna tržišta – građevinarstvo i automobilska industrija – usporavaju.
- U Nemačkoj je profitna marža svih nefinansijskih kompanija pala za 5 poena u poslednje tri godine, uz mnogo veći pad u određenim proizvodnim sektorima.
Izgledi za 2026: umereni rast i uporne insolventnosti
Za 2026. godinu, ekonomske prognoze Coface-a prikazuju sliku skromnog globalnog rasta i trajnih tenzija. Očekuje se da će globalni rast biti oko 2,4–2,5%, što predstavlja dodatno usporavanje nakon očekivanih 2,6–2,7% u 2025. godini. Ova stopa rasta, koja je ispod predpandemijskog potencijala, sada je nova normalnost u trenutnom ekonomskom okruženju.
U Sjedinjenim Državama, rast se očekuje nešto ispod 2%, uz snažnu podršku investicija u veštačku inteligenciju i tehnologiju u širem smislu: data centri, mreže, proizvodnja energije itd. Sam sektor veštačke inteligencije čini oko 20% američkog rasta u 2025. godini, a gotovo sav rast ako uključimo efekat bogatstva na potrošnju putem vrednosti akcija, koje rastu zahvaljujući cenama akcija velikih grupacija u sektoru.
U Evropi, očekivani rast ostaje blizu 1%, na sličnom nivou kao 2025. godine. Nemačka bi mogla da ostvari rast od 1% zahvaljujući Merzovom planu. Za Francusku, prognoza iznosi 0,6%, ali ostaje pod uticajem trajnih fiskalnih i političkih neizvesnosti.
Očekuje se da Kina nastavi organsko usporavanje uprkos zvaničnom cilju od 5% rasta, dok Indija nastavlja da pokazuje snažan zamah, vođen domaćim faktorima rasta i relativno niskom izloženošću američkom tržištu.
Očekuje se da će poslovni stečajevi nastaviti da rastu i u 2026. godini, iako se tempo povećanja usporava. U Francuskoj, 2025. godina će se završiti sa oko 69.000 stečajeva, što premašuje rekord iz 2009. (63.000).
Što se tiče insolventnosti kompanija, nalazimo se na vrhuncima u poslednjih 10–15 godina širom sveta i dostigli smo rekordni nivo u Francuskoj, gde ipak vidimo početak pada.
- Jean-Christophe Caffet
Za 2026. Coface predviđa globalni porast insolventnosti od +3 do +4%, u poređenju sa +6 do +7% u 2025. Najviše pogođeni sektori ostaju građevinarstvo i ugostiteljstvo, ali je primećen i nagli porast insolventnosti među srednjim kompanijama sa značajnim socijalnim bilansima.
To su često istorijski krhke kompanije čiji je pad ubrzan opštim kontekstom.
- Frédéric Wissocq
„Zombi“ kompanije koje su preživele zahvaljujući pomoći tokom pandemije kovida i niskim kamatnim stopama postepeno nestaju. Međutim, novi talas insolventnosti mogao bi da se pojavi sa postepenim širenjem tehnologija, posebno veštačke inteligencije, kroz proizvodnu strukturu – ono što Jean-Christophe Caffet opisuje kao „destruktivno stvaranje“ umesto „kreativne destrukcije“ – barem tokom početne faze tranzicije.
IDI DALJE
☉ Istražite ekonomske izazove koji dolaze i predvidite rizike za vaše poslovanje u 2026. godini prisustvom na 30. Coface Konferenciji o riziku zemalja 17. februara... iz vaše stolice.
☉ Iskoristite detaljne analize naših ekonomista i savete naših stručnjaka u najnovijem izdanju Risk Review.
☉ Kontaktirajte naše stručnjake već danas za personalizovanu prezentaciju i pronađite pravo rešenje za vaše poslovanje i izazove komercijalnog rizika.
