Iza prividne jednostavnosti veštačke inteligencije odvija se globalna industrijska i geopolitička borba. Američko liderstvo, kineska ofanziva, kritične zavisnosti i evropske odluke: koji geopolitički trendovi redefinišu način korišćenja podataka i veštačke inteligencije? Aurélien Duthoit, sektorski ekonomista Coface-a, donosi uvide koji mogu pomoći donosiocima poslovnih odluka da obezbede rast svojih kompanija u periodu velikih tehnoloških promena.
U svetu tehnologije, ali i daleko izvan njega, pažnja je danas gotovo u potpunosti usmerena na podatke i veštačku inteligenciju: razvoj njihovih mogućnosti i primene, kao i očekivani ili već dokazani uticaj na produktivnost kompanija i tržište rada. S obzirom na ogromna sredstva koja se ulažu i njen potencijal, veštačka inteligencija (AI) sve više postaje pitanje ekonomske, industrijske, a u sve većoj meri i geopolitičke moći.
Kao pravi katalizator ubrzanog razvoja novih tehnologija, geopolitika redefiniše način korišćenja podataka i AI. Iza tehnologije koja deluje trenutno i gotovo neopipljivo, a kojoj najčešće pristupamo putem jednostavnog prozora za razgovor, zapravo se kriju stotine milijardi dolara uloženih u infrastrukturu, sve složenije strukture finansiranja i lanci vrednosti koji su izrazito koncentrisani oko malog broja velikih igrača.
Veštačka inteligencija više nije samo pitanje inovacija ili produktivnosti. Postala je instrument ekonomske, industrijske i geopolitičke moći
navodi Aurélien Duthoit, sektorski ekonomista Coface-a.
1. Da li je američka hegemonija zaista toliko čvrsta koliko izgleda?
Nakon američke kompanije Nvidia, koja ima najveću tržišnu kapitalizaciju na svetu (2.000 milijardi dolara), Anthropic i OpenAI već su najavili svoje inicijalne javne ponude akcija (IPO) za naredne mesece. Reč je o značajnom razvoju događaja, posebno imajući u vidu da se izlazak Anthropica na berzu već opisuje kao najveći IPO svih vremena.
To predstavlja još jednu konkurentsku prednost američkih kompanija iz ovog sektora, koje trenutno čine 70% ukupne vrednosti globalnog finansijskog AI ekosistema. Tome treba dodati i američku dominaciju u infrastrukturi, uključujući servere i data centre: 50% postojećih kapaciteta nalazi se u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i 70% kapaciteta koji su trenutno u izgradnji.
Bilo da posmatramo finansijsku vrednost ili infrastrukturu, američko liderstvo je izuzetno snažno. A kada pogledamo tokove investicija, sve ukazuje na to da će ovaj trend postati još izraženiji
objašnjava Aurélien Duthoit.
Međutim, ova vodeća pozicija prikriva značajnu industrijsku zavisnost: SAD i dalje u velikoj meri zavise od uvoza ključnih mašina i komponenti neophodnih za funkcionisanje tehnologija povezanih sa AI. Reč je o trendu koji eksponencijalno raste i koji se u poslednjih nekoliko godina učetvorostručio. Tu nastaje paradoks: kako jedna zemlja može u tolikoj meri da dominira određenom tehnologijom, a da istovremeno zavisi od drugih zemalja kada su u pitanju tako kritične komponente?
U središtu nove tehnološke geopolitike tako se pojavljuje nova paradigma: jedna zemlja može koncentrisati vrednost, softver i kapital, a da pritom ne kontroliše sve komponente neophodne za njihovo funkcionisanje. Za kompanije ova fragmentacija znači da izbor tehnološkog dobavljača postaje strateška odluka.
Nasuprot američkoj dominaciji u ovom sektoru, primećuje se strateška slabost u lancima snabdevanja SAD-a. Što se više spuštamo ka fizičkom nivou ove ekonomije, koji obuhvata mnogo više od samih mikročipova, američka ranjivost postaje sve vidljivija.
Amerikanci sada značajno investiraju kako bi smanjili ove zavisnosti, ali dinamika nije dovoljno brza da bi se odnosi snaga zaista ponovo uravnotežili
primećuje Aurélien Duthoit.
2. Tehnološki sukob Kine i SAD-a: ko će zaista pobediti u trci AI modela?
Pre osamnaest meseci, takozvani "DeepSeek trenutak" podsetio je sve učesnike u tehnološkom sektoru da konkurencija nije samo trka u investicijama sa ciljem razvoja najmoćnijeg jezičkog modela. Pravi izazov leži i u pronalaženju ravnoteže između performansi, troškova i uslova implementacije. Ovo postaje još značajnije jer Kina uzvraća i istovremeno primenjuje drugačiju strategiju. Nekoliko kineskih modela je „otvoreno“, što znači da mogu biti implementirani izvan infrastrukture svojih proizvođača, unutar IT okruženja koje kompanija sama izabere, uključujući lokalnu infrastrukturu ili evropskog hosting provajdera. Ovakav pristup razlikuje se od zatvorenih rešenja koja objedinjuju model, uslugu i infrastrukturu.
Ponudom visokoperformansnih i pristupačnijih modela kineski ponuđači ne pokušavaju nužno samo da pobede u tehnološkoj trci. Oni takođe mogu sprečiti američke konkurente da svoju tehnološku prednost pretvore u globalnu ekonomsku rentu i sredstvo uticaja.
Ključno pitanje više nije ko ima tehnološki najbolji model, već ko na tržištu nudi najbolji odnos kvaliteta i cene.
Za Kinu geopolitički interes leži u ograničavanju mogućnosti američkih kompanija da svoju tehnološku prednost pretvore u globalnu rentu. Time se istovremeno smanjuje i geopolitička poluga koju bi SAD mogle da koriste prema ostatku sveta
navodi Aurélien Duthoit.
3. Evropa: bez pune tehnološke suverenosti, ali ne i bez aduta?
Kakvu ulogu Evropa može imati u ovoj novoj geopolitičko-tehnološkoj paradigmi? Najvažnija digitalna tržišta kreću se ka oligopolskoj strukturi: kod jezičkih modela zbog efekata mreže, a kod cloud rešenja zbog ekonomije obima. Za svaku kompaniju koja usvaja AI, rizik od koncentracije dobavljača zato je veoma konkretan. Kada je reč o komponentama i modelima, Evropa zaostaje, što je direktna posledica opštijih slabosti, uključujući regulativu, integraciju i nedostatak zajedničke vizije, na koje je već ukazano u Draghijevom izveštaju.
Ipak, pred velikim silama poput Kine i SAD-a, Evropa nipošto nije bez aduta. Ona zauzima ključne pozicije u lancu vrednosti koje bi mogla efikasnije da iskoristi:
- ASML u oblasti fotolitografije,
- Zeiss u oblasti optičke inspekcije,
- Spea u oblasti električnog testiranja,
- Siltronic u proizvodnji silicijumskih pločica.
Evropa takođe može da iskoristi veličinu svog tržišta, drugog najvećeg na svetu, koje bi moglo da postane značajan pregovarački adut.
Za Evropu, ali i za evropske kompanije, ostaju četiri ključna pitanja:
- Od čega zavisim?
- Koliko je ta zavisnost kritična?
- Koje alternative su mi dostupne?
- Koliki su troškovi prelaska sa jednog rešenja na drugo?
Jedan imperativ ipak ostaje nepromenjen: ne zaostajati u usvajanju novih tehnologija, čiji bi dobici u produktivnosti mogli da doprinesu oporavku marži i jačanju konkurentnosti.
Data & AI: od eksperimentisanja do konkretnih rezultata
> Šta ako bi upravljanje rizikom zapravo omogućilo kompanijama da iskoriste više poslovnih prilika? Posetite lokalni Coface sajt, preuzmite kompletnu studiju i upoznajte se sa Open Advantage pristupom i pet ključnih strategija za otključavanje potencijala za rast.
