Dok evropska industrija i dalje pokušava da se oporavi od uzastopnih energetskih i geopolitičkih šokova, Španija se izdvaja kao izuzetak. Njena industrijska proizvodnja premašila je nivoe zabeležene pre rata u Ukrajini, zahvaljujući uravnoteženijoj industrijskoj strukturi, konkurentnim troškovima rada i snažnom razvoju obnovljivih izvora energije. Iako je ovaj trend ohrabrujući, i dalje postoje brojni strukturni izazovi, posebno u oblasti produktivnosti i elektroenergetske infrastrukture.
Ključni podaci
- 43%: razlika u trošku rada po satu u poređenju sa Nemačkom.
- 58%: udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u Španiji tokom 2024. godine.
Dok je industrijsko jezgro Evrope oslabljeno nizom uzastopnih kriza, španska industrija pokazuje veću dinamiku. Njenu otpornost podržavaju diversifikovana proizvodna baza, konkurentni troškovi i snažan energetski potencijal.
Pravi izazov sada je pretvoriti ove prednosti u održiv rast produktivnosti.
izjavila je Laurine PIVIDAL, ekonomistkinja za Južnu Evropu u kompaniji Coface.
Industrija koja napreduje dok susedi zaostaju
Od 2022. godine Španija se pozicionirala kao jedna od najdinamičnijih evropskih ekonomija, sa godišnjim rastom koji je dva do šest puta veći od proseka Evropske unije. Industrijski sektor prati isti trend: proizvodnja u španskoj prerađivačkoj industriji već je premašila nivoe pre rata u Ukrajini, dok Nemačka i Italija i dalje zaostaju.
Ovakav rezultat delimično se može objasniti povoljnijom industrijskom strukturom. Dok su Nemačka i Italija i dalje snažno izložene sektorima koje je energetska kriza posebno pogodila, poput automobilske industrije, proizvodnje mašina i metalske industrije, Španija uživa prednosti veće diversifikacije i snažnog rasta sektora sa visokom dodatom vrednošću, kao što su farmaceutska industrija, električna oprema i elektronika, ali i pojedinih energetski intenzivnih grana poput proizvodnje papira, plastike i hemikalija.
Ovaj zamah nije ograničen samo na domaće tržište. Španija je od 2015. godine uspela da zadrži svoj izvozni udeo na tržištu Evropske unije, za razliku od Nemačke i Francuske, koje beleže pad tržišnog udela.
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Prednost nižih troškova rada, ali pod pritiskom
Jedna od glavnih prednosti španske industrije i dalje su niži troškovi rada. Tokom 2025. godine trošak rada po satu u prerađivačkoj industriji ostao je značajno niži nego u drugim velikim evropskim ekonomijama, čak 40% niži nego u Francuskoj i 43% niži nego u Nemačkoj. Ova razlika omogućava Španiji da ostane veoma konkurentna, jer niži troškovi rada više nego nadoknađuju zaostatak u produktivnosti.
Međutim, ova prednost je krhka. U periodu od 2022. do 2025. godine troškovi rada po satu porasli su za 15%, dok je realna produktivnost povećana za manje od 3%. Istovremeno, otvaranje novih radnih mesta bilo je uglavnom koncentrisano u sektorima sa nižom dodatom vrednošću. Glavni rizik je sada jasan: ukoliko zarade nastave da rastu brže od produktivnosti, jedan od ključnih stubova konkurentnosti španske privrede mogao bi postepeno da oslabi.
Energija: nedovoljno iskorišćena konkurentska prednost
Snažan razvoj solarne i energije vetra tokom poslednjih godina značajno je transformisao španski elektroenergetski sistem. Zahvaljujući tome, zemlja je danas znatno manje zavisna od gasa od većine svojih evropskih suseda. Gas utiče na cenu električne energije samo tokom 15% vremena, dok je u Italiji taj udeo početkom 2026. godine iznosio čak 89%. Manja zavisnost od gasa smanjuje izloženost energetskim šokovima i doprinela je tome da Španija postane vodeće evropsko tržište za PPA ugovore (Power Purchase Agreements), sa četvrtinom ukupno ugovorenih kapaciteta.
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Ipak, prednosti nižih veleprodajnih cena električne energije još se ne odražavaju u potpunosti na troškove proizvođača. Razlozi za to uključuju niži nivo subvencija, više troškove mreže, kao i kašnjenja u ulaganjima u elektroenergetsku infrastrukturu i skladištenje energije. Španija ulaže svega 0,30 dolara u elektroenergetsku mrežu na svaki dolar uložen u obnovljive izvore energije, dok je u većini evropskih zemalja taj odnos oko 0,70 dolara. Kao posledica toga, tokom 2025. godine čak 11% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora nije moglo da bude iskorišćeno zbog ograničenja mreže.
Ipak, ovaj potencijal mogao bi da bude realizovan tokom naredne decenije. Ukidanje nemačkih programa podrške energetski intenzivnim industrijama planirano za 2030. godinu, ukoliko bude sprovedeno, zajedno sa nedavno najavljenim španskim planom ulaganja od 17,9 milijardi evra u elektroenergetsku mrežu, moglo bi dodatno da ojača konkurentsku poziciju zemlje. Kako industrija bude napredovala ka dekarbonizaciji, pristup povoljno proizvedenoj električnoj energiji iz obnovljivih izvora mogao bi postati jedan od ključnih faktora koji će ići u prilog Španiji.
Preuzmite kompletnu analizu o španskoj industriji
