Sukobi na Bliskom istoku i poremećaji u moreuzu Hormuz još jednom su ukazali na krhkost globalnog pomorskog sistema. U tom kontekstu, arktičke pomorske rute ponovo privlače pažnju, jer klimatske promene olakšavaju plovidbu ovim pravcima. Ipak, analiza kompanije Coface pokazuje da će njihov komercijalni uticaj u narednih pet godina ostati ograničen, iako bi mogle doneti značajne koristi za određene robne tokove.
Ključni podaci
- 80%: udeo pomorskog transporta u svetskoj robnoj trgovini
- 3.5%: udeo trgovine između Istočne Azije i Evrope ili Severne Amerike koji bi u narednih pet godina mogao koristiti arktičke rute
Kraće rute u sve napetijem globalnom pomorskom sistemu
Pomorski transport čini više od 80% svetske robne razmene i koncentrisan je između tri ključna regiona – Istočne Azije, Evrope i Severne Amerike – uz oslanjanje na ograničen broj strateških plovidbenih koridora. Ovakva koncentracija čini globalnu trgovinu posebno izloženom geopolitičkim šokovima.
Poremećaji u Crvenom moru proteklih meseci, tenzije oko moreuza Hormuz, kao i promene u međunarodnoj trgovinskoj politici – naročito u SAD – dodatno ukazuju na ovu ranjivost. U tom kontekstu, arktičke rute se nameću kao teorijska alternativa, jer omogućavaju značajno skraćenje distance: i do 40% između Istočne Azije i Severne Evrope, kao i oko 20% ka istočnoj obali Severne Amerike. Povećana plovnost usled klimatskih promena nameće pitanje njihove ekonomske održivosti.
Stvarni potencijal – pre svega za rasuti teret
Kako bi procenio ekonomsku isplativost arktičkih ruta, Coface je uporedio jedinične troškove transporta na arktičkim pravcima i tradicionalnim koridorima za dve glavne rute – Azija–Severna Evropa i Azija–Severna Amerika – i za tri glavne vrste plovila: tankere, brodove za rasuti teret i kontejnerske brodove.
Rezultati pokazuju da će u narednih pet godina arktičke rute biti pretežno namenjene transportu sirovina. Uštede u troškovima najizraženije su kod tečnog rasutog tereta (sirova nafta, dizel, metanol, LNG), gde mogu dostići i 45–50%. Kod suvog rasutog tereta (žitarice, rude, građevinski materijali) konkurentnost je moguća pre svega u slučajevima kada brodovi mogu ploviti bez pratnje ledolomaca.
Nasuprot tome, kontejnerski transport ostaje nekonkurentan, uprkos kraćim rutama. Operativna ograničenja, manji kapacitet brodova i specifični troškovi arktičke plovidbe za sada ne mogu da pariraju ekonomiji obima dominantnih pomorskih pravaca.
Ograničen uticaj na globalnu trgovinu, uz pojedinačne pobednike
Ukupno gledano, svega 3,5% trgovine između Istočne Azije, Severne Evrope i Severne Amerike realno bi moglo da koristi arktičke rute. Zbog toga njihov kratkoročni uticaj na mapu globalne trgovine ostaje ograničen.
Ipak, određeni sektori mogli bi ostvariti koristi – pre svega industrije povezane sa žitaricama, energetikom, metalima i drvetom.
Na primer, oko 7% vrednosti robnog izvoza iz Severne Amerike ka Istočnoj Aziji moglo bi se transportovati arktičkim rutama, što predstavlja približno 22 milijarde američkih dolara: 6 milijardi u suvom i 16 milijardi u tečnom rasutom teretu.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Izvoznici rasutih roba sa severoistočne obale SAD ili iz Severne Evrope mogli bi time da poboljšaju svoju konkurentnost na azijskim tržištima zahvaljujući nižim troškovima transporta i kraćem vremenu isporuke. Nasuprot tome, pojedini konkurenti iz Južne Amerike (Brazil – železna ruda; Čile – bakar) ili Afrike (DR Kongo – određeni minerali) mogli bi zabeležiti relativni pad transportne konkurentnosti.
Pored proizvođača, ranjive su i zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na tradicionalne pomorske koridore. Egipat i Panama, gde prihodi od kanala čine značajan deo BDP‑a, posebno su izloženi. Takođe, neki veliki luke‑čvorišta azijsko‑evropske trgovine, poput Singapura ili – u manjoj meri – Džebel Alija, mogli bi dugoročno izgubiti deo svog strateškog značaja. Ipak, ovaj rizik je srednjoročan, s obzirom na to da se ne očekuje da arktičke rute postanu konkurentne za kontejnerski transport pre 2030. godine.
Sekundarni trgovački pravac, ali ključna geopolitička tema
Iako arktičke rute nude značajnu prednost u pogledu distance, njihov razvoj suočen je sa ozbiljnim ograničenjima. Plovidba je i dalje sezonska, ledeni uslovi promenljivi i nepredvidivi, a upotreba ledolomaca često neophodna.
Zbog toga Arktik sve više postaje prostor geopolitičkog nadmetanja. Severna morska ruta je u velikoj meri pod kontrolom Rusije, dok Kina postepeno jača svoje prisustvo i polarne kapacitete. Sjedinjene Američke Države takođe nastoje da povećaju svoj uticaj u regionu. U tom kontekstu, razvoj arktičkih ruta ne predstavlja samo logističko pitanje, već i pitanje suvereniteta, kontrole kritične infrastrukture, pristupa resursima i promene globalnog balansa snaga.
Kratkoročno posmatrano, značaj ovih ruta čini se više političkim nego komercijalnim. Sve dok kontejnerski transport ne postane ekonomski održiv u većem obimu, arktičke rute verovatno neće suštinski promeniti osnovne tokove globalne trgovine.
Arktičke pomorske rute privlače pažnju jer značajno skraćuju distancu. Ipak, njihov komercijalni interes u narednim godinama ostaje vrlo ograničen i uglavnom skoncentrisan na transport sirovina
ističe Eve Barré, sektorska ekonomistkinja kompanije Coface.
Saznajte više
> Preuzmite studiju (PDF format)
> Pročitajte analizu transportnog sektora Coface‑a
