Suočen sa nezadovoljstvom pojedinih evropskih proizvođača, Brisel razmatra mogućnost revizije zabrane prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Ova strateška neodlučnost mogla bi usporiti energetsku tranziciju i dodatno proširiti tehnološki jaz u odnosu na kineske konkurente.
Strateški zaokret za evropsku automobilsku industriju
Dana 12. septembra, Evropska komisija se sastala sa vodećim evropskim proizvođačima automobila kako bi razgovarali o roku do 2035. godine. Proizvođači traže reviziju vremenskog okvira za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zalažu se za nastavak prodaje plug-in hibridnih električnih vozila (PHEV). Kao glavne razloge navode nedovoljnu domaću potražnju i sve agresivniju konkurenciju iz Kine. Brisel je sada pristao da se klauzula o reviziji razmotri već do kraja godine, iako je prvobitno bila planirana za 2026.
Pad evropskog tržišta
Trend pada prodaje novih automobila potvrđen je u prvoj polovini 2025. godine, sa padom od 2% u odnosu na prethodnu godinu, nakon sličnog pada u 2024. Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje čine 40% prodaje¹, a njihovo povlačenje sa tržišta moglo bi dodatno ubrzati kontrakciju tržišta.
Istovremeno, proizvodnja automobila u Evropi pala je za 4% u istom periodu, usled slabih narudžbina i pogoršanih izgleda za izvoz. Američke carine od 15% dodatno opterećuju izvoz iz Evropske unije.
Uspon kineskih proizvođača
Kineski brendovi, sa niskim troškovima proizvodnje i snažnim državnim subvencijama, sve više osvajaju evropsko tržište uprkos trgovinskim barijerama. Trenutno čine 13% prodaje električnih vozila u Evropi, a njihovo lokalno prisustvo kroz fabrike za montažu i proizvodnju baterija može poremetiti industrijsku ravnotežu sektora.
Evropski proizvođači, već oslabljeni ciljevima elektrifikacije, suočavaju se sa direktnom konkurencijom i mogućom rekonstrukcijom vrednosnih lanaca u automobilskoj industriji, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Politički kontekst manje naklonjen "Zelenom dogovoru"
Izbori za Evropski parlament 2024. godine doveli su do sastava manje naklonjenog ekološkoj agendi Komisije. Ključnu poziciju sada ima Evropska narodna partija, dok je Nemačka prešla ka konzervativnijoj vladi, što jača odbranu industrije na račun klimatskih ambicija. Odbijanje ubrzane procedure za zakon o klimi za 2040. godinu u julu 2025. jasno pokazuje promenu kursa.
Ka postepenoj tranziciji
Cilj da 100% prodaje novih vozila bude električno do 2035. godine deluje sve manje realno bez masivne javne podrške. Očekuje se da će prodaja električnih vozila u 2025. godini dostići 2 miliona jedinica, što predstavlja samo 15% novih registracija. Za mnoge, dozvola za nastavak prodaje hibridnih vozila (PHEV) i nakon 2035. godine predstavlja tranziciju koja je manje ambiciozna, ali bi očuvala konkurentnost i industrijske kapacitete Evrope, uz podršku potrošačima u prelasku ka elektromobilnosti.
Pragmatična integracija industrijskih realnosti i tržišnih trendova u Evropi biće ključna za uspeh ili neuspeh tranzicije ka potpunoj elektrifikaciji automobilske industrije.
Simon Lacoume, ekonomista Coface-a
> Saznajte više o rizicima u automobilskoj industriji u našoj analizi <
¹ Ukoliko se uključe i nerechargeabilni hibridni automobili (HEV), udeo vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem dostiže 75%.
