Izvršni direktor Cofacea Xavier Durand za francuske novine Le Figaro analizira rat u Iranu i njegova kratkoročna i srednjoročna ekonomska i geopolitička rizika.
Ograničen, ali nestabilan globalni ekonomski uticaj
LE FIGARO – Posle samo nekoliko dana sukoba, ekonomski udar već ima globalni domet. Kako to ocenjujete?
XAVIER DURAND – Šok je trenutan, ali za sada ostaje regionalno ograničen i relativno mali u svetskim razmerama. Naravno, zapanjujuće je videti skoro paralisano područje Persijskog zaliva, sa blokiranim transportom i drugim poremećajima. Međutim, kratkotrajni rast cena nafte, koji traje samo nekoliko dana ili nedelja, imaće mali uticaj.
Cene nafte su u realnom smislu pale na vrlo nizak nivo, jer se Brent početkom 2026. kretao oko 60 dolara, dok smo od 2019. imali više od 20 odsto kumulativne inflacije. U ponedeljak su cene prešle 100 dolara, ali smo i dalje daleko od vrhunaca iz 2022. ili 2008. Najvažniji faktor – više od samog maksimuma cena – jeste koliko dugo će te cene ostati visoke.
Globalni ekonomski rast ostaje relativno slab, pa će se tenzije razvijati postepeno. S druge strane, dugotrajan sukob i moguća blokada Ormuskog moreuza , kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, stvorili bi potpuno drugačiju situaciju. Ključno pitanje je koliko će stanje trajati.
Sektori i regioni sa najvećim rizikom
Koji sektori i dobavni lanci su najizloženiji?
Sve što je povezano sa ugljovodonicima i petrohemijom. Tu spadaju i đubriva, koja se u velikim količinama izvoze u Indiju i Latinsku Ameriku, kao i plastika. Mislim takođe na proizvodnju metala poput aluminijuma. Dugotrajan poremećaj mogao bi da utiče na brojne proizvodne lance u celoj industriji – od prehrambene industrije do automobilske industrije.
Šta podrazumevate pod dugotrajnim šokom?
Najverovatnije bi se merio mesecima, a ne danima ili nedeljama. Ako bi Ormuski moreuz bio zatvoren duže od dva do tri meseca, ušli bismo u kritičnu fazu. U tom slučaju preduzeća bi mogla da se suoče sa nestašicama sirovina i morala bi da prilagode svoje lance snabdevanja, pronađu alternativne rute, promene cene i slično.
Da li je Azija najizloženija regija, dok je Evropa bolje zaštićena?
Da, Azija je na prvoj liniji, jer su mnoge zemlje izrazito zavisne od uvoza nafte i gasa sa Bliskog istoka.
Posebno Kina, koja iz Irana uvozi više od 10 odsto svoje nafte, moraće da potraži druge dobavljače. Za Evropu se rizik javlja srednjoročno, opet zbog energije, naročito ako bi se povećale cene tečnog prirodnog gasa. Preduzeća su se već suočavala sa višim energetskim troškovima.
Ako budu morala da skladište energente tokom šest do devet meseci po cenama koje su 50 do 75 odsto više, to će uticati na njihove marže i bilanse stanja. Konkurencija se već pojavljuje, slično kao tokom energetske krize pre tri godine, pa je prošlog četvrtka prvi tovar tečnog prirodnog gasa preusmeren iz Evrope u Aziju. Srećom, još nismo na toj tački i cene gasa i dalje su šest do sedam puta niže od vrhunaca iz 2023.
U vrlo kratkom roku mogu se pojaviti i neki dobitnici, poput rafinerija i petrokemijskih kompanija, zahvaljujući zalihama sirovina i gotovih proizvoda i manjem konkurentskom pritisku iz Azije.
Možemo li očekivati dugotrajne poremećaje na trgovinskim rutama?
Poremećaji su trenutno ograničeni na region: brodovi su blokirani, neke brodarske kompanije privremeno obustavljaju iznajmljivanje brodova, dok druge povećavaju cene. Vozarine za tankere – koji čine 80 odsto saobraćaja u moreuzu Hormuz – povećale su se za 50 do 60 odsto. Još je veći uticaj na vazdušni teret, jer region čini oko petinu svetske trgovine, od čega 13 odsto otpada na prevoznike iz država Persijskog zaliva. U Cofaceu volimo da kažemo da je trgovina kao voda – uvek pronađe svoj put.
Krajem 2023, tokom rata između Izraela i Hamasa, brodovi koji nisu mogli da koriste Suecki kanal plovili su oko Rta dobre nade. Poslednjih godina trgovina se značajno reorganizovala i regionalizovala zbog sukoba, sankcija i, u poslednje vreme, carina. Globalizacija se usporila, ali se i dalje prilagođava. Trgovina je otporna jer stvara previše vrednosti da bi stala.
Kako preduzeća upravljaju krizom?
Ovo je još jedan šok koji će biti skup za preduzeća. Kako se prilagođavaju?
Prilagođavanje mora da se zasniva na veoma detaljnoj analizi rizika. U Cofaceu kombinujemo makroekonomski pristup, zasnovan na proučavanju podataka i ekonomskih politika u više od 150 zemalja, sa mikroekonomskom analizom – sektor po sektor, preduzeće po preduzeće.
Naša baza podataka obuhvata 245 miliona registrovanih preduzeća i upravo pomoću tog jedinstvenog alata, unapređenog veštačkom inteligencijom, donosimo više od 13.000 kreditnih odluka dnevno. Kako kreditno osiguranje pokriva samo oko 7 odsto multinacionalki u svetu, razvili smo novu delatnost: preduzećima nudimo pristup tim podacima kako bi bolje upravljala rizicima i dobavnim lancima i definisala svoje investicione strategije.
To je ključno u sve složenijoj stvarnosti koja zahteva veoma precizno poznavanje situacije na terenu. Danas poslovni lideri moraju da uračunaju visok nivo neizvesnosti i da imaju spremne alternative i mehanizme za kratkoročnu sigurnost. Biti informisan i osiguran ključne su reči za uspešno upravljanje u globalnoj ekonomiji koja prolazi kroz fazu transformacije.
Mnoga preduzeća su investirala u države Persijskog zaliva. Da li sukob značajno umanjuje njihovu privlačnost?
Sva održiva ekonomska rast zasniva se na bezbednosti. Budućnost regiona zato će u velikoj meri zavisiti od razvoja sukoba i od toga da li će Sjedinjene Države i njihove saveznice uspeti da obezbede stabilnost područja.
Dobar primer nalazi se u blizini, u Izraelu. Uprkos teškim periodima i intenzivnim tenzijama kroz koje je zemlja prolazila, reč je o području ekonomskog rasta sa izuzetnom otpornošću i o centru tehnoloških inovacija. Zašto? Zato što su uspeli da izgrade snažan odbrambeni sistem.
Za sada vidimo kratkoročni efekat. Zapravo, privlačnost koju su države Persijskog zaliva mogle imati kao svojevrsni Eldorado trenutno je delimično dovedena u pitanje. Neizvesnost će uticati na investicije. Treba videti šta će se dogoditi sa Iranom. Ako bi zemlja prošla kroz proces balkanizacije, to bi zaista moglo dovesti u pitanje celokupnu ravnotežu. Trenutno je važno razlikovati medijsku sliku od ekonomske realnosti: efekti se značajno razlikuju u zavisnosti od sektora, zemlje i pojedinačnog preduzeća.
Ovaj intervju je prvi put objavljen na internet portalu francuskih novina Le Figaro
