Početkom formalne revizije trgovinskog sporazuma USMCA (Sporazum SAD–Meksiko–Kanada), pregovori između tri zemlje ulaze u posebno napetu fazu. Ipak, uprkos sve većim razlikama među partnerima, malo je verovatno da će doći do trajnog narušavanja ekonomske integracije Severne Amerike, s obzirom na duboko ukorenjenu međuzavisnost njihovih industrija.
Ključni podaci
- 51% vozila uvezenih u Sjedinjene Države potiče iz Kanade i Meksika
- 60% uvoza sirove nafte u SAD dolazi iz Kanade
- Izvoz u Sjedinjene Države čini 30% BDP-a Meksika i 17% BDP-a Kanade
Preispitivanje sporazuma USMCA pod snažnim pritiskom
Prvi jul označio je početak prve zvanične revizije sporazuma USMCA, koji je 2020. godine zamenio sporazum NAFTA. Iako je prvobitno zamišljena kao rutinska revizija i ažuriranje postojećih odredbi, ona se odvija u trenutku izraženih trgovinskih tenzija između partnera.
Administracija predsednika Trampa želi da detaljno preispita više ključnih odredbi sporazuma, uključujući pravila o poreklu robe u automobilskoj industriji, trgovinske odnose sa Kinom, pristup kanadskom tržištu mlečnih proizvoda, kao i pojedine energetske politike Meksika. Sa druge strane, i Kanada i Meksiko imaju snažne razloge da ostanu pri svojim pozicijama, što ukazuje da će pregovori biti dugotrajni i složeni.
Ekonomska integracija koju je teško dovesti u pitanje
Od stupanja na snagu sporazuma USMCA, ukupna vrednost trgovinske razmene između Sjedinjenih Američkih Država i svakog od njihova dva suseda porasla je sa približno 615 milijardi američkih dolara u 2019. godini na gotovo 800 milijardi dolara u 2022., čime su Kanada i Meksiko zajedno pretekli Kinu i postali najvažniji trgovinski partner SAD-a.
Ova međuzavisnost posebno je vidljiva u strateškim sektorima. Kanada i Meksiko učestvuju sa 51% uvoza vozila u Sjedinjene Države, dok čak 58% automobilskih komponenti koje SAD kupuju iz inostranstva dolazi upravo iz ove dve zemlje. U pojedinim slučajevima, jedna automobilska komponenta prelazi granicu između SAD-a i Meksika čak pet do sedam puta pre nego što postane deo gotovog vozila. Sličan nivo povezanosti postoji i u energetskom sektoru, gde Kanada obezbeđuje 60% američkog uvoza sirove nafte.
Drugim rečima, severnoamerički lanci vrednosti danas su toliko integrisani da bi njihovo narušavanje izazvalo značajne ekonomske posledice za sve učesnike.
Trgovinski rat dodatno povećava strateški značaj sporazuma
U uslovima aktuelnih trgovinskih sukoba, značaj sporazuma USMCA dodatno raste. Poštovanje pravila sporazuma postalo je glavni način na koji kanadske i meksičke kompanije mogu da ostvare izuzeće od carina. Proizvodi koji ispunjavaju kriterijume USMCA sporazuma uglavnom su izuzeti od većine dodatnih carinskih nameta koje je tokom poslednjih godina uvodila Bela kuća.
Ova situacija Kanadi i Meksiku daje značajnu konkurentsku prednost u odnosu na druge trgovinske partnere SAD-a, pre svega Kinu. U periodu reorganizacije globalnih lanaca snabdevanja, povlašćen pristup američkom tržištu predstavlja važnu stratešku prednost za obe zemlje.
Međutim, upravo taj uspeh dodatno povećava pritisak na sporazum. Kako se razlika između trgovinskih uslova koji važe za severnoameričke partnere i onih koji se primenjuju prema Kini povećava, Vašington izražava zabrinutost zbog mogućeg zaobilaženja trgovinskih ograničenja i nastavka kineskog uticaja u određenim regionalnim lancima snabdevanja. Zbog toga Sjedinjene Države insistiraju na pooštravanju pojedinih odredbi sporazuma, naročito pravila o poreklu robe u automobilskoj industriji, kao i okvira koji uređuje trgovinske odnose Kanade i Meksika sa Kinom.
Brzo rešenje nije izgledno, ali kompromis ostaje moguć
Pregovori bi mogli da se produže i tokom 2027. godine. Stavovi koje trenutno zastupaju sve tri strane deluju teško uskladivi, a dosadašnji pripremni razgovori nisu značajno približili pregovaračke pozicije.
Ipak, scenario u kojem bi se Sjedinjene Države potpuno povukle iz sporazuma bez alternativnog rešenja i dalje se smatra malo verovatnim. Takva odluka izazvala bi ozbiljne poremećaje u severnoameričkim lancima snabdevanja i ugrozila brojne industrije u sve tri zemlje.
Zbog toga kompromisno rešenje ostaje najrealniji ishod. Ono bi moglo podrazumevati ciljane ustupke koji bi omogućili svakoj strani da zaštiti svoje ključne interese, uz očuvanje preferencijalnog okvira za regionalnu trgovinu.
Pregovori koji upravo počinju biće dugi i izazovni. Ipak, industrijska integracija građena tokom poslednje tri decenije postala je suviše duboka da bi se mogla dovesti u pitanje preko noći.
Čak i u slučaju zastoja u pregovorima oko sporazuma USMCA, Kanada i Meksiko će najverovatnije zadržati određeni oblik povlašćenog pristupa američkom tržištu, jer bi ekonomski troškovi potpunog raskida bili značajni za sve tri zemlje.
Marcos Carias, ekonomista za Severnu Ameriku, Coface
¹ NAFTA (North American Free Trade Agreement) – Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini.
