Više od tri godine nakon lansiranja ChatGPT a, uticaj veštačke inteligencije (VI) na zapošljavanje i dalje je u velikoj meri nevidljiv u agregiranim statističkim podacima. Međutim, on već počinje da se pojavljuje na marginama pojedinih segmenata tržišta rada, naročito na početnim pozicijama u najranjivijim sektorima. Ova zajednička studija kompanije Coface i Opservatorije ugroženih i nastajućih zanimanja (OEM), kroz jedinstveno mapiranje izloženosti automatizaciji vođenoj VI za zadatke koji čine različita zanimanja, ukazuje na pomeranje granice automatizacije.
Sa veštačkom inteligencijom, kognitivni, složeni i kvalifikovani zadaci sve se češće pojavljuju kao rizični, što nosi potencijal dubokog preokreta u strukturi zapošljavanja.
Inovativna metodologija za merenje potencijala automatizacije zadataka i zanimanja
Cilj ove studije jeste da pruži detaljno mapiranje oblasti u kojima će se širenje VI najverovatnije odraziti na transformaciju rada. Ova detaljna analiza otkriva ranjivosti koje agregirane statistike i dalje u velikoj meri zanemaruju, s obzirom na to da se izloženost značajno razlikuje između zadataka, zanimanja, sektora, država i regiona.
Metodologija koju je razvio OEM odgovara na tri ograničenja koja se često uočavaju u postojećim analizama: nedostatak granularnosti u analizi zanimanja, nisku ponovljivost procena zasnovanih na stručnim sudovima ili procenama koje proizvodi sama VI, kao i izostanak istinske dugoročne perspektive u vezi sa različitim fazama razvoja VI.
Svako od 923 analizirana zanimanja razloženo je na zadatke, koji su dalje podeljeni na elementarne radnje opisane trojkama (glagol, objekat, kontekst). Ovakva razrada omogućava precizniju procenu stepena izloženosti svakog zadatka automatizaciji. Elementarne radnje se potom ocenjuju pomoću jasnih i ponovljivih pravila.
Ova metoda pruža konkretan odgovor na sva tri identifikovana ograničenja. Prvo, značajno unapređuje analizu zanimanja razlikovanjem ocena prema generičnim osnovnim radnjama, bez obzira na konkretno zanimanje. Drugo, povećava ponovljivost procena primenom eksplicitnih i proverljivih pravila. Konačno, uvodi stvarnu dugoročnu dimenziju, omogućavajući projekciju izloženosti zadataka kroz više faza razvoja VI – pet u kontekstu ove studije – umesto da nudi samo statičan prikaz u jednom trenutku.
Zajedno sa OEM om, Coface je dodatno proširio ovaj okvir razvijanjem metode ponderisanja zadataka prema njihovoj važnosti i učestalosti, preciziranjem budućih scenarija i pravila bodovanja, kao i proširenjem empirijskog obuhvata analize na skoro trideset zemalja.
Procena izloženosti automatizaciji namerno je gruba i fokusirana na stranu ponude: ona meri tehničku izloženost zadataka automatizaciji i ni na koji način unapred ne određuje obim neto gubitaka radnih mesta.
Po svojoj prirodi, ne uzima u obzir dinamiku potražnje, potencijalno nastajanje novih zadataka niti trenja koja mogu usporiti ili ograničiti stvarnu primenu VI.
Različit stepen izloženosti među profesionalnim grupama: VI prvenstveno cilja kognitivne i informacione aktivnosti
Studija ukazuje na veliki raskid u odnosu na prethodne talase automatizacije: VI ne predstavlja nastavak tehnologija poput robotike ili softvera, već pomera fokus ka kognitivnim zadacima koji su složeni i nerutinski. Njeni efekti su izrazito neujednačeni: prvo se osećaju na nivou zadataka, a tek potom imaju neujednačen uticaj na zanimanja, profesionalne grupe i, naposljetku, sektore u kojima su ona skoncentrisana.
U glavnom analiziranom scenariju, koji se odnosi na primenu agentske VI, približno jedno od osam zanimanja prelazi prag od 30 % automatizabilnih zadataka, što studija identifikuje kao prag duboke transformacije profesije, otvarajući prostor za potencijalno značajnu preraspodelu radne snage, bez nužnog nestanka samog zanimanja.
Najizloženija zanimanja koncentrisana su u oblastima sa visokim udelom kognitivnog rada i intenzivne obrade informacija: inženjering, IT, administrativne uloge, finansije, pravo, kao i pojedina kreativna i analitička zanimanja.
Broj zanimanja sa ≥ 30 % automatizabilnih zadataka, po profesionalnim grupama, scenario „Specijalni agent“
Data for graph in .xlsx format
Suprotno tome, najmanje ranjiva zanimanja ostaju uglavnom manuelna ili podrazumevaju ljudske interakcije koje je teško standardizovati: proizvodnja, građevinarstvo, održavanje, transport, ugostiteljstvo, čišćenje i određene delatnosti nege i podrške.
Studija takođe meri stvarni sadržaj rada koji je pod rizikom na svakom posmatranom tržištu rada upoređivanjem udela automatizabilnih zadataka u svakom od 923 zanimanja sa njegovim obimom zaposlenosti. Grupisanjem u osam širokih kategorija identifikuju se profesionalne grupe sa najvećim rizikom.
Glavni nalazi su jasni: više od četvrtine radnog sadržaja moglo bi se automatizovati u upravljanju i administraciji, kreativnim profesijama, pravu i finansijama, kao i u inženjeringu i IT u. Nasuprot tome, usluge koje podrazumevaju neposredan kontakt sa ljudima, kao i tehnička, zanatska i industrijsko proizvodna zanimanja, ostaju ispod praga od 10 %. Poslovi u oblasti nege, obrazovanja, prodaje i, šire gledano, zanimanja usmerena ka ljudima zauzimaju srednju poziciju: neki njihovi zadaci su rizični, ali njihova ljudska dimenzija i dalje deluje kao zaštitni faktor.
Značajne razlike među zemljama
Studija pokazuje da se izloženost zemalja automatizaciji vođenoj VI znatno razlikuje – od oko 12 % radnog sadržaja izloženog automatizaciji (definisanog kao udeo automatizabilnih zadataka u odnosu na ukupnu zaposlenost) u Turskoj, do gotovo 20 % u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ove razlike se u velikoj meri objašnjavaju strukturom privreda, koja direktno utiče na strukturu zaposlenosti i, shodno tome, na udeo zadataka koji se potencijalno mogu automatizovati.
Najbogatije ekonomije i one najviše orijentisane ka kognitivnim uslugama stoga deluju najizloženije automatizaciji. Pored Ujedinjenog Kraljevstva, Holandija, Irska i Luksemburg imaju veću koncentraciju informacijski intenzivnih zanimanja, dok zemlje u kojima je zaposlenost više usmerena ka trgovini, ličnim uslugama, građevinarstvu, transportu ili drugim fizički intenzivnijim aktivnostima pokazuju umereniji stepen izloženosti. Studija identifikuje pet grupa zemalja sa sličnim profilima.
Izvan zapošljavanja: raspodela vrednosti, socijalna zaštita, obrazovanje, nove zavisnosti… mnoga pitanja bez odgovora
Potencijalni efekti uvođenja VI nadilaze samo pitanje zapošljavanja. Budući da cilja kvalifikovana i dobro plaćena zanimanja, širenje VI moglo bi dugoročno poremetiti ekonomske i društvene ravnoteže.
Automatizacijom pojedinih zadataka u najkvalifikovanijim zanimanjima, značajan deo dodate vrednosti mogao bi se preusmeriti sa rada na kapital. Za zemlje čiji se poreski sistemi u velikoj meri oslanjaju na direktno i/ili indirektno oporezivanje rada, ovaj razvoj bi predstavljao dvostruki budžetski izazov: smanjenje poreskih prihoda (doprinosi za socijalno osiguranje, porez na dohodak, PDV itd.), uz istovremeno povećanje javnih rashoda (osiguranje od nezaposlenosti, obuke).
Studija takođe podstiče šire promišljanje o vrednosti obrazovanja i kvalifikacija koje se trenutno stiču na kraju različitih obrazovnih puteva. Ako neki od zadataka za koje dugotrajno obrazovanje priprema postanu lakše automatizabilni, veza između nivoa obrazovanja, zarade i sigurnosti zaposlenja mogla bi oslabiti. Iako se (još uvek) ne zaključuje da visoko obrazovanje više nije potrebno, ovi nalazi sugerišu da bi poslodavci mogli manje naglašavati same kvalifikacije, a više veštine koje ostaju komplementarne VI, poput prosuđivanja, prilagodljivosti ili sposobnosti nadgledanja njene upotrebe.
Na kraju, rast VI mogao bi dovesti do novih geopolitičkih, logističkih i operativnih ranjivosti usled koncentracije njenih najkritičnijih resursa (poluprovodnici, jezički modeli, podatkovni centri) kod ograničenog broja kompanija i zemalja koje kontrolišu te tehnologije.
Zaključak: transformacija sposobna da preoblikuje rad
Iako tačan tok ovih transformacija ostaje neizvestan i iako prelazak sa tehničke izloženosti zadataka na njihove neto efekte po zapošljavanje nipošto nije automatski, jedna činjenica se ipak jasno izdvaja:
Veštačka inteligencija se ne uvodi samo na marginama rada, već zahvata deo njegovih kognitivnih, nerutinskih i kvalifikovanih funkcija, koje su dugo smatrane najbezbednijima. Kako ove funkcije čine deo zanimanja koja imaju ključnu ulogu u stvaranju prihoda, dodate vrednosti i poreskih prihoda, malo je verovatno da bi se ovakva transformacija mogla odviti bez preoblikovanja, u većoj ili manjoj meri, same prirode poslova i ravnoteža koje ih održavaju.
> Preuzmite kompletnu studiju (.pdf) ili pogledajte uvodno izlaganje autora tokom Coface Country Risk Conference
