Iako su se ukupni brojevi nelikvidnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi tokom 2025. godine stabilizovali, najnovija Coface CIE studija o nelikvidnostima otkriva znatno fragmentisaniju realnost, sa izraženim razlikama između zemalja i sektora, koje su sve više oblikovane divergentnim makroekonomskim uslovima.
Ključni nalazi:
- Nelventnosti su stabilne (+0,26%), ali uz izraženu fragmentaciju
- Poljska je zabeležila najveći rast, sa povećanjem broja nelikvidnosti od 17,8%
- Prerađivačka industrija, građevinarstvo i transport beleže najveći porast broja poslovnih neuspeha
Na regionalnom nivou, broj stečajnih i restrukturirajućih postupaka povećan je za samo 0,26% u 2025. godini, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. Inflacija je usporila, kamatne stope su počele da opadaju, energetska tržišta su se stabilizovala, a pritisci na rast zarada su se ublažili, što je pružilo delimično rasterećenje profitnim maržama preduzeća. Međutim, ovi pozitivni pomaci nisu doveli do ravnomernog oporavka kompanija širom regiona.
Na prvi pogled, ukupni podaci ukazuju na stabilizaciju, ali je osnovna slika znatno složenija.
Jaz između zemalja se produbljuje, a dinamika nelikvidnosti sve više zavisi od nacionalnih faktora poput regulatornih okvira, fiskalne politike i izloženosti eksternoj tražnji,
izjavio je Mateusz Dadej, regionalni ekonomista u Coface‑u.
Razlike na nivou pojedinačnih zemalja dominantno oblikuju regionalnu sliku
Na nivou zemalja, tokom 2025. godine u regionu su se izdvojila tri različita obrasca kretanja. Trendovi nelikvidnosti značajno su se razlikovali širom Centralne i Istočne Evrope, pri čemu su pojedine ekonomije zabeležile dvocifrene padove, dok su druge imale podjednako snažan rast.
Poljska je zabeležila najveći rast, sa povećanjem broja nelikvidnosti od 17,8%, što u velikoj meri odražava širu primenu restrukturirajućih postupaka, a ne naglo pogoršanje poslovne aktivnosti. Slovenija (+12,9%), Srbija (+9,6%), Češka Republika (+8,7%) i Rumunija (+3,8%) takođe beleže rast nelikvidnosti, uslovljen kombinacijom fiskalnog stezanja, političke neizvesnosti, slabe eksterne tražnje i pogoršanja platne discipline.
Suprotno tome, Hrvatska (-18,6%), Slovačka (-14,5%), Litvanija (-13%), Letonija (-7,4%), Mađarska (-6,6%) i Bugarska (-6,2%) zabeležile su značajan pad broja nelikvidnih preduzeća, što ukazuje na postepenu normalizaciju nakon prethodnih skokova povezanih sa energetskom krizom, regulatornim promenama i postepenim ukidanjem izuzetnih mera iz perioda pandemije.
Estonija (+1,1%) ostala je uglavnom stabilna, što pokazuje da čak i prividna nacionalna otpornost može prikriti kontinuirane pritiske u pojedinim sektorima.
Kontinuirani pritisci u cikličnim sektorima
Posmatrano po sektorima, obrasci nelikvidnosti bili su ujednačeniji na nivou celog regiona. Najveći rast broja poslovnih neuspeha zabeležen je u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu i transportu, što odražava njihovu osetljivost na uslove finansiranja i oscilacije eksterne tražnje.
Iako su niže kamatne stope i usporavanje inflacije pružili određeno olakšanje, slabija pregovaračka moć u formiranju cena i odloženi efekti prethodnih troškovnih šokova nastavili su da vrše pritisak na likvidnost, posebno kod manjih preduzeća.
Izgledi za 2026: energetska volatilnost menja okruženje rizika
U narednom periodu, svaka prividna stabilizacija verovatno neće potrajati tokom 2026. godine. Coface očekuje intenziviranje rizika nelikvidnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi tokom 2026, usled novog energetskog šoka koji će podjednako opteretiti domaćinstva i kompanije.
Naglo povećanje cena nafte i gasa već se preliva u više ulazne troškove, smanjujući marže i primoravajući kompanije da apsorbuju ili prenesu rast troškova u okruženju i dalje krhke tražnje. Kao neto uvoznik energetskih sirovina, region ostaje posebno izložen.
Mere ublažavanja, poput ograničavanja cena goriva ili smanjenja poreza, mogu pružiti kratkoročno olakšanje budžetima domaćinstava, ali po cenu većeg fiskalnog pritiska i potencijalnih rizika po sigurnost snabdevanja. Istovremeno, rast nelikvidnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru CIE regiona, povećava rizik od prelivanja negativnih efekata kroz trgovinske i lance snabdevanja.
Postoje i pozitivni faktori na vidiku, uključujući ubrzanu apsorpciju sredstava EU i jačanje eksterne tražnje u kasnijem delu 2026. godine. Ipak, ovi pozitivni elementi verovatno neće u potpunosti neutralisati energetsku volatilnost i spoljne rizike.
Kako poslovno okruženje ponovo postaje izazovnije, kompanije moraju staviti fokus na upravljanje likvidnošću, kontrolu troškova i upravljanje rizikom saradnika,
izjavio je Jarosław Jaworski, regionalni generalni direktor Coface-a.
Coface očekuje rast broja nelikvidnih preduzeća širom Centralne i Istočne Evrope tokom 2026. godine, budući da obnovljeni troškovni pritisci, spoljne zavisnosti i neizvesnost ekonomskih politika stavljaju na probu otpornost kompanija u celom regionu.
> Preuzmite CIE studiju o nelikvidnostima za 2026. godinu i saznajte više
