Početkom decembra Evropska komisija odobrila je plan podrške vinskoj industriji, koja se suočava sa nepovoljnim ekonomskim uslovima i rastućim strukturnim poteškoćama. Iako je plan značajan, trenutno rešava samo deo problema, zanemarujući pad evropske potrošnje i teškoće u izvozu.
Ključne brojke
- 25%: pad potrošnje vina u Evropi od 2000. godine.
- 60%: udeo svetske proizvodnje vina koji čine Francuska, Španija i Italija.
- 214 miliona hektolitara: istorijski nizak nivo svetske potrošnje očekivan 2025. godine.
Evropski plan podrške: samo delimično rešenje
Plan se zasniva uglavnom na subvencijama za trajno krčenje vinograda. U Francuskoj će biti mobilisano 130 miliona evra za finansiranje krčenja po stopi od 4.000 evra po hektaru. Ova mera, koja se primenjuje i na Italiju i Španiju, ima za cilj ograničavanje ponude suočene sa padom potražnje. Međutim, rešava samo deo strukturne neravnoteže u sektoru.
Pogoršanje ravnoteže između ponude i potražnje
Svetska proizvodnja i potrošnja vina pale su za skoro 10 % u poslednjih deset godina. Ali pad je mnogo izraženiji u Evropi, gde je potrošnja pala za 25 % od 2000. godine. Francuska je izgubila status vodećeg svetskog proizvođača u korist Italije, a potražnja i dalje naglo opada. Do 2025. godine očekuje se da će svetska potrošnja dostići istorijski nizak nivo od 214 miliona hektolitara.
Sve veće teškoće u izvozu
Evropska vina suočavaju se sa problemima na međunarodnim tržištima. U Kini je potrošnja vina pala za više od 60 % od pandemije, dok u Sjedinjenim Američkim Državama nove carinske barijere otežavaju pristup tržištu evropskim izvoznicima. Te teškoće u izvozu dodatno slabe industriju koja je već pod pritiskom.
Podaci za grafikon u .xls formatu
Fokus na krčenje prikriva strukturne probleme
Francuski plan krčenja, koji predviđa povlačenje 1,5 miliona hektolitara sa tržišta (samo 10 % procenjenog viška ponude 2025.), ne može biti dovoljan za rešavanje trenutne neravnoteže između ponude i potražnje. Oslanja se isključivo na proizvodnju kako bi poboljšao uslove u sektoru, zanemarujući izazov opadajuće potražnje i promene potrošačkih navika.
Fokus na krčenje zasenjuje potrebu za prelaskom na viši cenovni segment i velike razlike među proizvođačima. Vina nižeg cenovnog razreda, posebno u jugoistočnoj Francuskoj, suočavaju se sa povećanom konkurencijom iz neeuropskih zemalja i opadajućom potražnjom, što ovu meru čini neprikladnom za dugoročnu održivost sektora.
Simon Lacoume, sektorski ekonomista, kaže:
Evropska vinska industrija prolazi kroz bezprecedentnu krizu, obeleženu trajnom neravnotežom između ponude i potražnje, teškoćama u izvozu i konkurencijom u segmentu vina nižeg cenovnog razreda. Trenutne mere, iako neophodne, nisu dovoljne za održivu obnovu sektora.
