EU–SAD kompromis u trgovini kao pokušaj da se izbegne eskalacija, ali pod pojačanim nadzorom

Kompromis postignut 20. maja između Saveta Evropske unije i Evropskog parlamenta o tekstovima za ratifikaciju Sporazuma iz Turnberija označava novu fazu u trgovinskim odnosima između Brisela i Vašingtona. Ipak, iza prividnog popuštanja transatlantskih tenzija, ovaj sporazum pre svega odražava pristup upravljanja rizicima: cilj je izbeći novi talas američkog protekcionizma, uz zadržavanje mogućnosti za odgovor ukoliko Sjedinjene Američke Države ne ispune svoje obaveze.

Ključni pokazatelji

• 15% naspram 0% dva su nivoa carinskih ograničenja u središtu transatlantskog kompromisa
  31. decembar 2026. rok za punu usklađenost Sjedinjenih Američkih Država
  31. decembar 2029. planirani istek sporazuma ukoliko ne dođe do produženja

Izbegavanje povratka trgovinskog rata

Sporazum iz Turnberija zaključen je tokom leta 2025, u trenutku kada je Donald Trump pretio uvođenjem carina do 30% na evropsku robu, pri čemu je tim sporazumom nivo ograničen na 15%. Zauzvrat, Evropska unija se obavezala da ukine carine na industrijski uvoz iz SAD i poboljša pristup tržištu za određene poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Iako je sporazum u Evropi često kritikovan kao neuravnotežen, njegova logika je jasna – osigurati stabilnost trgovinskog okvira i izbeći scenario koji bi bio znatno skuplji za evropske izvoznike.

Zaštitni mehanizmi prema Vašingtonu

Specifičnost evropskog kompromisa ogleda se u zaštitnim mehanizmima ugrađenim u tekstove za njegovu primenu. Tri ključna elementa čine ovaj okvir. U slučaju da Sjedinjene Američke Države ne ispoštuju gornju granicu od 15%, bilo uvođenjem novih carina ili nedovoljnim smanjenjem postojećih, Evropska unija može aktivirati klauzulu suspenzije. Rok za usklađivanje sa ovom granicom postavljen je na 31. decembar 2026. Pored toga, predviđen je mehanizam zaštite koji se može aktivirati u slučaju rasta uvoza koji nanosi ozbiljnu štetu evropskoj industriji. Takođe postoji i vremenska klauzula prema kojoj će ustupci prestati da važe 31. decembra 2029. ukoliko ne bude zakonodavnog produženja. Na taj način Evropska unija praktično potvrđuje sporazum koji je uslovan i reverzibilan.

Povećaj sliku

Smanji sliku

^{Podaci za grafikon u .xlsx formatu}

Evropska kalkulacija postaje sve osetljivija

Od potpisivanja sporazuma tokom leta 2025, kontekst se promenio. Odluka Vrhovnog suda SAD u vezi sa primenom zakona IEEPA¹ smanjila je mogućnost američke administracije da trenutno uvede velike carinske mere.

Zbog toga se relativni značaj ovog sporazuma za Evropu više ne čini tako izraženim kao ranije. Prednost koju je Evropska unija imala u odnosu na ostatak sveta, izuzev Kine, smanjena je sa 4,4 na 1,4 procentna poena između septembra 2025. i marta 2026.

Ipak, rizik nije nestao. Nedavni pritisci Sjedinjenih Američkih Država na automobilski sektor, kao i mogućnost uvođenja novih trgovinskih mera kroz druge pravne osnove u drugoj polovini godine, ukazuju da opasnost od eskalacije i dalje postoji.

Mešoviti efekti po sektorima

Za evropsku prerađivačku industriju efekti su neujednačeni. Automobilski sektor jasno pokazuje ovu dvosmislenost: evropski izvoznici suočavaće se sa carinom od 15% umesto 25% na američkom tržištu, ali uz cenu pojačane konkurencije na evropskom tržištu. U poljoprivredi, ustupci Evropske unije ostaju ciljani, uz značajna smanjenja carina za određene prerađene proizvode i kvote za osetljive segmente poput mleka.

Olivier Rozenberg, politički analitičar Coface

^{1 Zakon o ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama u međunarodnim odnosima}