Energetska tranzicija i elektrifikacija imaju potencijal da iz temelja promene globalna tržišta metala. Suočeni sa snažnim rastom potražnje i sve ograničenijom ponudom, bakar, nikl i aluminijum mogli bi se do 2035. godine suočiti sa strukturnim deficitima, otvarajući prostor za novi uzlazni ciklus cena metala.
Industrijski metali ulaze u novu fazu razvoja. Energetska tranzicija generiše snažnu novu potražnju, dok ponuda postaje sve manje sposobna da odgovori na rastuće potrebe tržišta.
Ova kombinacija faktora mogla bi da vrši dugotrajan pritisak na bakar, nikl i aluminijum i pokrene novi ciklus rasta cena metala.
Simon Lacoume, ekonomista za sektor metala, Coface
Potražnja ubrzano raste zahvaljujući energetskoj tranziciji
I pre ekspanzije niskougljeničnih tehnologija, potražnja za metalima bila je podržana snažnim strukturnim trendovima. Urbanizacija, razvoj infrastrukture i rast privreda u razvoju nastaviće da podstiču globalnu potrošnju u narednim godinama. Građevinski sektor danas čini gotovo 50% globalne potrošnje čelika, dok elektrifikacija već generiše skoro tri četvrtine ukupne svetske potražnje za bakrom.
Međutim, ovoj dugoročnoj potražnji sada se pridružuje i nova potražnja koju stvaraju energetska tranzicija i digitalizacija. Obnovljivi izvori energije, električna vozila, baterije, elektroenergetske mreže i data centri zahtevaju velike količine metala. Prema scenariju Announced Pledges Scenario (APS) Međunarodne agencije za energetiku (IEA), čiste tehnologije bi do 2035. godine mogle da čine čak 35% globalne potražnje za bakrom i niklom.
Zašto ponuda ne uspeva da prati rast potražnje?
Nasuprot ubrzanom rastu tražnje, ponuda se suočava sa ozbiljnim izazovima. Manje od 1% projekata istraživanja mineralnih resursa rezultira otvaranjem operativnog rudnika, dok je za razvoj novih kapaciteta na postojećim nalazištima potrebno u proseku gotovo 20 godina (u poređenju sa manje od 15 godina početkom 2000-ih). Niska profitabilnost investicija, opadanje kvaliteta rudnih nalazišta i rast troškova dodatno ograničavaju sposobnost proizvođača da brzo povećaju proizvodnju.
Dodatni izazov predstavlja visoka geografska koncentracija lanaca snabdevanja. Indonezija proizvodi 67% svetske rude nikla, dok Kina raspolaže sa više od polovine globalnih kapaciteta za preradu pojedinih metala.
Istovremeno, trgovinska ograničenja su u porastu. Krajem 2025. godine bilo je na snazi 1.138 mera koje utiču na uvoz ili izvoz kritičnih mineralnih sirovina, u poređenju sa 357 mera deset godina ranije.
Bakar, nikl i aluminijum: strukturni deficiti do 2035. godine
Neravnoteža između ponude i potražnje biće naročito izražena kod metala ključnih za energetsku tranziciju. Kod aluminijuma, bakra i nikla očekuje se da će potražnja tokom naredne decenije rasti brže od ponude, čak i bez dodatnog ubrzanja procesa dekarbonizacije. Ipak, obim pritisaka razlikuje se u zavisnosti od metala.
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Bakar, koji je od presudnog značaja za elektrifikaciju privreda i razvoj digitalne infrastrukture, mogao bi da se suoči sa manjkom od 1,5 do 6,5 miliona tona do 2035. godine, u zavisnosti od scenarija. U scenariju „Net Zero Emissions“, deficit bi mogao da dostigne čak 17% globalne potražnje. Ekspanzija data centara mogla bi dodatno da pojača ove pritiske.
Nikl se pokazuje kao metal koji će najviše osetiti posledice energetske tranzicije, prvenstveno zbog ključne uloge u proizvodnji baterija i razvoju elektromobilnosti. U scenariju neto nulte emisije, tržište rafinisanog nikla moglo bi da zabeleži deficit od približno 6,5 miliona tona do 2035. godine, što predstavlja gotovo 35% predviđene potražnje.
Aluminijum, očekuje se i značajno zaoštravanje uslova na tržištu aluminijuma. Potencijalni deficit mogao bi da dostigne između 5 i 15 miliona tona, odnosno oko 10% očekivane potražnje. U ovom slučaju ograničenja manje proizlaze iz dostupnosti resursa, a više iz nedovoljnih industrijskih kapaciteta, potrebnih investicija i pristupa električnoj energiji po konkurentnim cenama.
Ka novom uzlaznom ciklusu na tržištu metala
Ove tržišne tenzije verovatno će dugoročno vršiti pritisak na rast cena. Coface procenjuje da bi cene bakra i nikla tokom naredne decenije mogle gotovo da se udvostruče, dok se i kod aluminijuma očekuje značajan rast. Nasuprot tome, čelik i cink deluju manje izloženi rizicima, zahvaljujući povoljnijim uslovima ponude i manjoj povezanosti sa novom potražnjom koju generiše energetska tranzicija.
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Za proizvođače izazov više neće biti isključivo cena sirovina. Obezbeđivanje pristupa kritičnim metalima, razvoj kapaciteta za reciklažu i smanjenje materijalne intenzivnosti proizvodnje mogli bi da postanu ključni faktori konkurentnosti u narednim godinama.
> Preuzmite kompletnu studiju i otkrijte detaljnu Coface analizu sektora metala.
1 Međunarodna agencija za energetiku (IEA)
2 Announced Pledges Scenario (APS) ili Scenario objavljenih obaveza država u oblasti klimatske politike.
