Trgovinski rat je dominirao ekonomskim vestima tokom 2025. godine, a svi pokazatelji ukazuju na to da je daleko od kraja. Ovaj članak najpre razmatra dokaze koji upućuju na to da troškove carina pre svega snose američke kompanije, a zatim procenjuje otpornost globalne trgovine.
Trošak koji u velikoj meri snose američke kompanije
Otkako je Donald Tramp 2025. godine pokrenuo trgovinski rat, ostalo je otvoreno pitanje ko zapravo snosi konačni trošak carina. Predsednik SAD tvrdi da su to strane kompanije koje bi, kako bi očuvale pristup američkom tržištu, snizile svoje cene i time apsorbovale najveći deo šoka. Ekonomska istorija, međutim, sugeriše da pre ili kasnije krajnji račun plaća potrošač, u vidu više inflacije.
Šta kažu dokazi? Uz nekoliko izuzetaka, marže stranih izvoznika uglavnom su očuvane. Istovremeno, zabeležen je rast potrošačke inflacije, ali je ona za sada znatno umerenija nego što se očekivalo. Zajedno, ove dve činjenice ukazuju na to da u ovoj fazi većinu troškova snose američke kompanije.
Drugi podaci potvrđuju ovu procenu. Indeks uvoznih cena porastao je u 2025. godini za 0,7 %, što je veoma blizu prosečnom godišnjem rastu od 0,5 % od 2010. godine. Istina, neke kategorije proizvoda zabeležile su značajne padove cena — naročito alkoholna pića, drvo, kozmetika, čelik i tekstil — ali to su izuzeci. Ne primećuje se raširen trend da strane firme snižavaju cene kako bi sačuvale svoj tržišni udeo u SAD.
Pored toga, 2025. godina je završena sa prosečnom godišnjom stopom inflacije od 2,8 %. Da nije bilo trgovinskog rata, ta stopa bi najverovatnije iznosila oko 2 %. Ipak, i dalje je znatno ispod 3,5–4 % koje su neki očekivali uz prosečne carine od oko 15 %. Ovi podaci za sada ne ukazuju na visok stepen prenošenja troškova na potrošače.
Na kraju, došlo je do naglog rasta ulaznih troškova¹ kod kompanija snažno izloženih carinama (Slika 1). Do kraja 2025. inflacija ulaznih troškova iznosila je 20 % u metaloprerađivačkoj industriji, 9 % kod kućnih aparata, 8 % u automobilskoj industriji, 6 % u sektoru alatnih mašina i tekstila, te 5 % u elektronici. U većini ovih sektora bruto marže stagniraju ili se čak smanjuju.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Izvor: proračuni Coface a na osnovu podataka Zavoda za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics) i Zavoda za popis stanovništva (Census Bureau), Macrobond.
Na prvi pogled, ovi nalazi mogu delovati protivintuivno s obzirom na otpornost američke ekonomije. Međutim, iako BDP raste, to ne znači da svim preduzećima ide dobro.
Porast insolventnosti to potvrđuje. Trgovinski rat se, naime, poklopio sa brzim rastom broja stečajeva: njihov broj je trenutno oko 15 % iznad proseka iz 2019. godine, i to već tri uzastopna kvartala — prvi put od pandemije. Iako većina kompanija i dalje uspeva da izdrži ovo nepovoljno okruženje korišćenjem novčanih rezervi ili kompenzovanjem efekata kroz rast produktivnosti, sve veći broj njih nalazi se u ranjivoj poziciji.
Takođe se čini da su američki potrošači sada manje spremni da prihvate dalja značajna povećanja cena, nakon talasa inflacije koji je usledio posle pandemije COVID 19. Osećaj da su troškovi života postali neprihvatljivo visoki podstiče narativ o „krizi priuštivosti“, koja bi republikance mogla skupo da košta na međuizborima u novembru.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Globalna trgovina dodatno poremećena, ali još ne i preokrenuta
Američka carinska ofanziva izazvala je značajne potrese u globalnoj trgovini. U početku je pojačala nestabilnost tokova robe: američki uvoz je u prvom kvartalu 2025. godine porastao za 25 % po obimu u poređenju sa istim periodom 2024., jer su kompanije anticipirale stupanje carina na snagu.
Zatim je u aprilu najava 90 dnevnog primirja pokrenula novi talas kupovine. Ovaj skok aktivnosti je kasnije opteretio američki uvoz, što je dovelo do njegovog pada u drugoj polovini godine. Uprkos tome, Sjedinjene Američke Države su tokom 2025. zadržale snažan uvozni zamah.
Uvoz je porastao za 4,2 % na godišnjem nivou, što predstavlja umereno usporavanje u odnosu na rast od 5,2 % zabeležen 2024. godine. Ovaj zamah je doprineo opstanku američkog trgovinskog deficita, iako je njegovo smanjenje bilo jedan od zvanično deklarisanih ciljeva carinske politike administracije SAD.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Ova nestabilnost imala je uticaj i na troškove pomorskog transporta. Vozarine u prvom kvartalu nisu reagovale, jer su prevoznici očekivali priliv robe pre uvođenja carina. Međutim, drugi talas potražnje nije bio predviđen. U međuvremenu su kompanije smanjile kapacitete na transpacifičkim linijama, očekujući trajno usporavanje.
Rezultat: cene kontejnerskog prevoza skočile su za 70 % u četiri nedelje od početka maja, uz dramatičan rast od gotovo +120 % na relaciji Šangaj–Los Anđeles.
Carine su takođe dovele do rekonfiguracije globalne trgovine, odnosno do ubrzanja tog procesa. Ponovo su u žižu pažnje stavile takozvane „povezničke zemlje“ (connector countries) — koncept koji se pojavio u kontekstu kinesko američkog trgovinskog rata započetog 2018. godine.
Ove zemlje deluju kao prenosni mostovi između Sjedinjenih Država i Kine, glavne mete carinske ofanzive. Međutim, za razliku od prethodnih godina, izbor ovih povezničkih zemalja sada je bio vođen i relativnom dinamikom carina. Posledično, zemlje koje su već imale ulogu povezničkih država dobile su novu dimenziju, zahvaljujući povoljnijim carinskim uslovima u odnosu na one koji važe za Kinu.
Najupadljiviji primer je Vijetnam. Između 2017. i 2024. godine, udeo Vijetnama u američkom uvozu rastao je u proseku za 0,3 procentna poena godišnje, sa 2 % na 4,2 %. Samo u 2025. godini, rast je iznosio 1,5 poena, što predstavlja petostruko ubrzanje. Američki uvoz iz Vijetnama porastao je vrednosno za 42 % i činio je gotovo polovinu (44 %) pada uvoza iz Kine. Istovremeno, kineski izvoz u Vijetnam porastao je za sličan iznos, što ukazuje na ulogu Vijetnama kao posredničkog čvorišta.
Iako je rast američkog uvoza iz Tajlanda bio vrednosno upola manji, on se takođe poklopio sa rastom kineskog izvoza u tu zemlju. Što se tiče Meksika, koji se često navodi kao povezничка zemlja, njegov slučaj je dvosmisleniji: izvoz u SAD jeste porastao u 2025. godini, ali je taj rast četiri puta veći od rasta kineskog izvoza u Meksiko, što relativizuje njegovu ulogu posrednika.
Podaci za grafikon u .xlsx formatu
Izvor: US Census Bureau, Coface
Neizvesna budućnost carinskog instrumenta
Poremećaji koje su do sada izazvale američke carine možda su tek prvi čin. Odluka Vrhovnog suda SAD od 20. februara 2026. godine, kojom su poništene carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), unela je nove neizvesnosti. To se odnosi na većinu takozvanih „recipročnih“ carina prvobitno najavljenih na Dan oslobođenja (2. april 2025), kao i na takozvane „fentanilske“ carine koje pogađaju Meksiko, Kanadu i Kinu.
Međutim, carine prema Odeljku 232 — koji predsedniku omogućava uvođenje mera kada se određeni uvoz smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti i koje su posebno usmerene na sektore metala, automobilske i drvne industrije — ostaju na snazi. Isto važi i za carine prema Odeljku 301, koje su uglavnom usmerene protiv Kine i u velikoj meri uvedene tokom prvog mandata Donalda Trampa. Ipak, od ukupno 272 milijarde američkih dolara carina prikupljenih od marta 2025. godine, oko 166 milijardi dolara — prikupljenih na osnovu IEEPA e — moglo bi potencijalno biti vraćeno američkim kompanijama koje su ih platile.
Kako bi nadomestila carine po osnovu IEEPA e, Bela kuća je brzo posegnula za privremenom merom (Odeljak 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine), koja omogućava uvođenje opšte carine od 10 %, uz mogućnost povećanja na 15 %, važeće do 24. jula i obnovljive uz odobrenje Kongresa. Pored toga, u toku su koraci za pokušaj ponovne uspostave carinskog režima koji je Vrhovni sud poništio, korišćenjem drugih pravnih alata. To bi moglo naročito uključiti dodatne carine prema Odeljcima 232 i 301.
U tom kontekstu izdvajaju se tri glavne pouke.
- Prvo, administracija ostaje odlučna da brani agresivan carinski režim. Stoga bi brzo ublažavanje ograničenja s ciljem amortizovanja potencijalnog šoka rasta cena energije nakon krize u Hormuškom moreuzu predstavljalo spektakularan zaokret i bilo nespojivo sa zvanično proklamovanom politikom. Hipoteza „TACO“ — Trump Always Chickens Out — u tom smislu deluje veoma malo verovatno.
- Drugo, oslanjajući se na slabe pravne argumente, Trampova administracija doprinosi povećanoj neizvesnosti u međunarodnoj trgovini. Ako se čak i carine koje su na snazi gotovo godinu dana mogu poništiti, u kom trenutku će ekonomski akteri moći da carinski režim smatraju stabilnim? Nove carine najavljene nakon odluke Vrhovnog suda takođe su pravno osporive, što dodatno pojačava neizvesnost.
- Treće, nema garancije da će kompanije unedogled nastaviti da apsorbuju troškove bez prenošenja sve većeg dela na potrošače. Mogućnost stezanja marži ili oslanjanja na dobitke u produktivnosti ima svoje granice. Nakon carinskog „sprinta“ u 2025. godini, trgovinski rat bi sada mogao da uđe u fazu „maratona“: sporiju, dužu i potencijalno inflatorniju.
1 Mereno indeksom cena poslovnih inputa koji sastavlja Zavod za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics – BLS), „indeksi cena inputa po industrijama“.
