2014.: godina nestabilnosti deviznog kursa na tržištima u usponu

ŠTA?

Od devalvacije argentinskog pezosa najavljene 24.01.2014., došlo je do još jedne oštre depresijacije glavnih valuta u usponu. 3 valute su posebno teško pogođene: Od 1^. januara, turska lira (TRL) je izgubila 6,4% naspram USD; južnoafrički rand 5,9% i i ruska rublja 5.4%. Brazilski real, meksički pezos i filipinski pezos takođe su bili na udaru, ali u manjoj meri (oko 2,5%).

ZAŠTO?

Nekoliko faktora mogu da objasne ovaj gubitak poverenja prema tržištima u usponu:

• Rebalans rizika i promena u monetarnoj politici SAD-a. Uz snažan oporavak u SAD-u (2,4% u Coface-ovoj prognozi za 2014.) i okončanje recesije u zoni evra (+0,9% u 2014.), rizici su na silaznoj putanji u razvijenim ekonomijama. Centralna banka SAD-a potvrdila je smirivanje (da se smanji obim kupljenih sredstava). Dugoročne stope u SAD-u počele su da se postepeno povećaju do 2,8% (najniži nivo = 1,4% dostignut sredinom 2012.).

Spoljni faktori pokreću odliv, ali najznačajniji pokretači su domaći:

• Usporavanje rasta usled strukturnih ograničenja snabdevanja. Prosečan rast tržišta u usponu u 2013. i 2014. biće u rasponu 4-5%, umesto 6-7% iz prethodne decenije. Dok domaća je potrošnja opala zbog visokog duga domaćinstava i/ili povećanje političkih rizika, uglavnom su fiksne investicije te koje padaju, usled strukturnih faktora kao što su nedostatak kvalifikovane radne snage i neefikasna infrastruktura. Rusija je posebno pogođena, sa 3 uzastopna kvartala negativnih fiksnih investicija u 2013.
• Pogoršanje bilansa tekućeg računa: sa ograničenom domaćom ponudom, finalna tražnja hrani uvoz što dovodi do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa. U nekim važnim slučajevima (Južna Afrika, Brazil, Turska), deficit tekućeg računa finansiraju volatilni tokovi. U Kini i Rusiji, spoljni viškovi se smanjuju. Uprkos oživljavanju izvoza u Evropu, u 2014., deficit tekućeg računa će se samo neznatno umanjiti u Turskoj, Južnoj Africi ili Indija, pa čak i pogoršati u slučaju Brazila.
• Političke neizvesnosti: posle nekoliko epizoda tenzija još od 2013 (Brazil, Turska, Tajland, Ukrajina i Turska ponovo), 2014. je glavna izborna godina u zemljama u usponu. Izborni period može doneti obnovljene tenzije. Osim toga, može se desiiti da izborni proces nije u stanju da ublaži tenzije. Neizvesnost oko političkih scenarija hrani volatilnost kursa, posebno ako su tokovi kapitala spekulativne prirode. Slučaj Turske je posebno osetljiv jer tekuće tenzije unutar vladajuće partije (AKP) čine političku sliku u 2014. izuzetno neizvesnom (opštinski izbori u martu, predsednički u avgustu). Političke borbe takođe mogu ograničiti efikasnost makropolitike. U nekim slučajevima, izgleda da poteze centralne banke ne podržavaju vlade.

RIZICI?

Uprkos krhkim kursevima, tržišta u usponu nisu se vratila u devedesete, ali korporativni spoljni dug je u opasnosti.

• Monetarna politika je reaktivna, ali to može da bude nedovoljno: Rezervna banka Indije je povećala stopu politike na 8% (28/01), nakon jasnog prelaska na ciljanje inflacije od septembra 2013. Centralna banka Turske imala je ogromno povećanje stope 29/01, sa prekonoćnom stopom koja dostiže 12% (+ 425 bp!). Nakon ovog poteza nastupila je Rezervna banka Južne Afrike 29/01 sa povećanjem stope od 50 bp, i sada je na 5,5%. Centralne banke reaguju, ali 1/greška u koordinaciji centralnih banaka zemalja u usponu može da se tumači kao potez iz panike i stoga izaziva nedostatak poverenja; 2/ može negativno da utiče na rast (turski rast BDP-a revidiran je naniže na ispod 3% za 2014.), 3/ može biti samo delimičan odgovor u kontekstu političke neizvesnosti. Nakon sastanka CB Turske, TRL je ponovo pala...
• Sistemski rizik u nastajanju je smanjen.Nove ekonomije su više u stanju da se odupru da volatilnosti kursa. Suvereni rizik je generalno nizak, devizne rezerve su visoke, banke su zdrave. Sistemski elementi, kao što su vlade i banke nisu (ili su sve manje i manje) osetljivi na devizni kurs. Gospodinu Erdoganu ili gospođi Rusef ne treba spoljni podrška MMF-a. U ovoj fazi, ne očekuje se „recesija sa naglim zastojem“ ili „suverena kriza“.
• Dok je sistemski rizik (suvereni i bankarski) na opadajućoj putanji, korporativni kreditni rizik raste.Korporativni ranjivost mora da se nadgleda, posebno za one sa valutnim neskladom. 2 zemlje zahtevaju posebnu pažnju:

U Turskoj: U 3. kvartalu 2013., FXobaveze korporativnog sektora dostigle su 255 milijardi USD (31% od BDP-a), od kojih je 34,3 milijardi kratkotrajno. Polovina ukupnog fonda je zbog domaćih banaka, uglavnom u sektorima građevinarstva - nekretnina i energetike.

U Rusiji: krajem 2013., korporativni spoljni  dug dostigao je 438 milijardi USD (21 % od BDP-a) i koncentrisan je u velikim ruskim energetskim subjektima.

PS: eksterni = zbog nerezidentnih kreditora; FX = izraženo u stranoj valuti

Yves Zlotowski

Jan. 2014