Drugog aprila, na takozvani Dan oslobođenja, Predsednik Donald Tramp je najavio drastično uvećanje tarifa za sve trgovinske partnere: u iznosu od najmanje 10% za sve zemlje, a za neke od njih i mnogo više. Da li će ove mere ostati na snazi je i dalje pod znakom pitanja, ali one već predstavljaju potres bez presedana za posleratni sistem globalne trgovine.
Istorijski zaokret ka protekcionizmu
Nametanje takozvanih "recipročnih" tarifa u iznosu od najmanje 10%, koje stupaju na snagu u subotu 5. aprila, predstavlja dramatično zaoštravanje mera trgovinske politike Sjedinjenih Država koje prevazilazi i najgore scenarije i obećanja iz predizborne kampanje. Počevši od 9. aprila, mnogi drugi trgovinski partneri, kao što su Kina (34%), Evropska Unija (20%) i Japan (24%), biće suočeni sa još višim tarifama.
Mekisko i Kanada spadaju u malobrojnu grupu zemalja koje će izbeći ove "recipročne" tarife i tako zadržati bescarinski pristup američkom tržištu robe koja podleže američko-meksičko-kanadskom sporazumu o slobodnoj trgovini (USMCA11 ). Pomenute tarife se neće odnositi na minerale kojih nema na domaćem tržištu, zatim na privredne setore koji već podležu posebnim tarifama (čelik, aluminijum, automobilski sektor) kao ni na sektore na koje bi takve tarife trebalo da počnu da se primenjuju u narednim nedeljama.
Presedan u svetskoj trgovini
Po procenama naših ekonomskih stručnjaka, ovakvo povećanje bi podiglo prosečnu efektivnu vrednost tarifa na 26,2% (u poređenju sa 2,3% iz 2024.), čime bi one dosegle najveću vrednost u poslednjih sto godina i više. Takođe, bila bi to i najnaprasnija promena još od Smut-Holijevog zakona iz 19302 godine.
Ove najave predstavljaju otklon od multilateralnih trgovinskih standarda (uključujući pravila Svetske trgovinske organizacije) i prete da izazovu sve veće zaoštravanje mera prozekcionizma. Osim toga, one ugrožavaju lance snabdevanja i unose element neizvesnosti u poslovanje kompanija i to u trenutku kada je stepen rizika od rasparčavanja globalne privrede već visok.
Mogućnost zaoštravanja tenzija na polju trgovine
Teško je pronaći neki povoljan ishod ove situacije u kratkoročnom smislu. S obzirom na to da su Evropska Unija i Kina već pokazale spremnost da na ovaj potez odgovore oporezivanjem proizvoda uvezenih iz Sjedinjenih Država, zaoštravanje tenzija u oblasti trgovine deluje izvesno, pa čak i neizbežno. Evropska Unija bi kao odgovor čak mogla da primeni svoj novi ‘Antiprinudni instrument’ i to po prvi put još od njegovog usvajanja krajem 2023 godine.
Srednjeročno posmatrano, promena strukture trgovinskih tokova će uticati na sve ekonomije sveta: na primer, azijski izvoznici će biti prinuđeni da potraže nove poslovne prilike, što bi moglo da dovede do rasta konkurencije na drugim tržištima, naročito u Evropi.
Mogućnost eskalacije trgovine
Biće teško naći povoljan ishod u kratkom roku. Dok su EU i Kina, između ostalih, već nagovestile svoju spremnost da uzvrate oporezivanjem proizvoda uvezenih iz Sjedinjenih Država, eskalacija trgovinskih tenzija izgleda verovatno, čak i neizbežna. Kao odgovor, EU bi čak mogla da koristi svoj novi "instrument protiv prinude" po prvi put od njegovog usvajanja krajem 2023.
U srednjoročnom periodu, rekonfiguracija trgovinskih tokova će uticati na sve ekonomije: azijski izvoznici, na primer, biće primorani da traže nove mogućnosti, što će možda intenzivirati konkurenciju na drugim tržištima, posebno u Evropi.
Oslabljena privreda Sjedinjenih Država
Ove tarife će pogoditi i američku privredu, koja je već počela da pokazuje znake slabljenja sudeći po činjenici da je najniža vrednost privatne potrošnje zabeležena još početkom 2025. godine (samo 0,1% u februaru, nakon pada zabeleženog u januaru). Rast troškova izazvan uvećanim porezima na robu iz uvoza bi mogao osetno da uspori proces donošenja investicionih odluka u kompanijama kao i odluka po pitanju kupovine među potrošačima.
Uticaj tarifa na inflaciju, čija će prosečna vrednost u 2025. godini prema projekcijama napravljenim još pre ovonedeljne najave iznositi 2,8%, će biti pomno praćen. Prema nekim procenama iz vremena prošlogodišnje predizborne kampanje, ovakvo povećanje tarifa bi moglo da uveća inflaciju za dva procentna poena u ovoj godini.
Povišeni rizik od inflacije u trenutku kada preti i recesija će otežati posao Američkoj federalnoj banci, koja će zbog toga morati još opreznije da pristupi od ranije planiranom smanjenju kamatnih stopa.
Ciljevi sa neizvesnim ishodima
Iako su ciljevi Trampove administracije, kao što su ponovno uspostavljanje ravnoteže u trgovinskoj razmeni, premeštanje proizvodnog procesa, stvaranje prihoda na osnovu oporezivanja i obezbeđivanje prednosti u pregovorima o cenama, u političkom smislu privlačni, ne postoje garancije da upravo tarife mogu doprineti uspešnom ostvarivanju tih ciljeva. Trgovinski deficiti uglavnom zavise od makroekonomskih činilaca a ne od poreza na uvoz. Osim toga, tarifama se ne otklanjaju druge strukturalni problemi, kao što su troškovi radne snage i radne veštine, koje su preduslov za premeštanje procesa proizvodnje.
Tokom 2024. godine, prihodi ostvareni na ime tarifa su iznosili 88 miliona dolara što predstavlja samo 1,5% od ukupnog prihoda na nivou čitave zemlje.
Na posletku, zadavanje tako jakog udarca svim zemljama u isto vreme može ohrabriti sve trgovinske partnere da zajednički odgovore na takav napad, onako kako su to nedavo učinili Japan, Južna Koreja i Kina, čime bi pregovaračka pozicija Sjedinjenih Država mogla biti oslabljena.
podaci za grafikon u xls formatu
1 USMCA = Sporazum SAD-Meksiko-Kanada
2 Zakon koji je 17. juna 1930. doneo predsednik Herbert Huver da bi nametnuo prosečne poreze od skoro 40% na oko 20.000 vrsta uvezene robe.
