Tokom letnjeg perioda zabeležen je široko rasprostranjen rast cena na tržištima roba, bez izuzetka. Eskalacija tenzija na Bliskom istoku, povratak fenomena El Niño, klimatski poremećaji i rastuće potrebe povezane sa energetskom tranzicijom podstiču istovremeni rast cena energenata, poljoprivrednih proizvoda i industrijskih metala.
Više nijedna grupa roba ne deluje imuno na rast cena. Energetski proizvodi, metali i poljoprivredne sirovine u punoj meri osećaju posledice geoekonomskih poremećaja i klimatskih šokova.
Za sada postoji vrlo malo naznaka da bi se ovaj trend mogao preokrenuti do kraja godine... u najmanju ruku.
Simon Lacoume, sektorski ekonomista u Coface-u
Energetska kriza sa osećajem déjà vua
Nakon relativno mirnog početka leta, novi američki i iranski napadi, zajedno sa napadima Hutija na Saudijsku Arabiju, ponovo su podstakli zabrinutost zbog snabdevanja energentima. U okruženju niskih zaliha, cene nafte su brzo nastavile uzlazni trend. Cena sirove nafte Brent ponovo je premašila nivo od 100 američkih dolara po barelu, prvi put od 22. maja. Rafinisani naftni derivati zabeležili su još izraženiji rast (+30% za dizel i +35% za avionsko gorivo u odnosu na jun), uglavnom zbog poremećaja u rafinerijskim kapacitetima u regionu Crnog mora, Persijskog zaliva i Rusije. Coface za sada zadržava prognozu prosečne cene nafte od 85 američkih dolara po barelu tokom 2026. godine. Međutim, nedavna eskalacija sukoba jasno je povećala rizike koji bi mogli dodatno podići cene.
Slična situacija je i sa prirodnim gasom. U Evropi su cene porasle za 12%, dostigavši najviši nivo od 2023. godine usled niskih zaliha i sve intenzivnije konkurencije za isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG). Letnji toplotni talasi povećali su potražnju za rashlađivanjem širom Evrope i Azije, dok su istovremeno niski vodostaji u oba regiona značajno ograničili proizvodnju električne energije iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana.
Klimatski pritisak raste na poljoprivrednim tržištima
Poljoprivredne sirovine takođe doprinose ovom opštem rastu cena, prvenstveno zbog manjih globalnih prinosa (-2% na godišnjem nivou) ključnih žitarica (pšenice, kukuruza i pirinča), ponovljenih toplotnih talasa širom Evrope i sve zabrinjavajućih prognoza za 2027. godinu, kako fenomen El Niño jača.
Na mesečnom nivou, cena kukuruza porasla je za 20%, zatim pšenice (+18%) i šećera (+11%). Cene pšenice danas su za 50% više nego pre godinu dana, što odražava slabe prinose u više velikih proizvođačkih zemalja, uključujući Argentinu, Sjedinjene Američke Države i Australiju. Situacija je zabrinjavajuća i u Zapadnoj Evropi, koju su pogodili uzastopni toplotni talasi. Prema najnovijim podacima Ministarstva poljoprivrede Francuske, proizvodnja kukuruza u toj zemlji mogla bi ove godine da se smanji za čak 50%.
Dugoročno posmatrano, glavni rizik predstavlja dodatno jačanje fenomena El Niño, koji bi mogao imati dvostruki uticaj na globalnu poljoprivredu. S jedne strane, mogao bi negativno uticati na prinose brojnih kultura, od pirinča i soje do palminog ulja i šećera. S druge strane, pritisak na tržišta žitarica mogao bi se postepeno preneti na čitav lanac snabdevanja hranom, posebno na stočarski sektor.
Rast cena industrijskih metala verovatno će se nastaviti
Bakar, čija je cena nedavno dostigla rekordni nivo od preko 14.000 američkih dolara po toni, predvodi rast cena industrijskih metala. Kako je istaknuto u nedavnoj Coface studiji, pored kratkoročnih tržišnih tenzija, tržište i dalje podržavaju snažni strukturni faktori: obnova zaliha u Kini, elektrifikacija globalne ekonomije, razvoj energetske infrastrukture i ubrzana ekspanzija data centara. S&P indeks industrijskih metala porastao je za više od 3% tokom poslednjeg meseca, uz podršku rasta cena cinka (+2%) i bakra (+0,8%). Ovo predstavlja još jedan signal da bi aktuelni uzlazni ciklus mogao potrajati znatno duže nego što se prvobitno očekivalo.
