Iako je sporazum o prevozu žitarica u Crnom moru, ispregovaran prvo između Ukrajine i Rusije pod okriljem Turske, a zatim i obnovljen u martu, doprineo smanjenju pritiska na snabdevanje žitaricama, njegovi su efekti ograničeni, a siva zona kontrole uvoza hrane u mnogim zemaljama i dalje postoje.
Produžetak ovog sporazuma predstavlja privremeno olakšanje tržištu, ali Coface veruje da će se ozbiljne napetosti u snabdevanju koje su se pojavile sa početkom rata u Ukrajini zadržati tokom 2023. godine.
Obnavljanje sporazuma o prevozu žitarica u Crnom Moru rešava samo jedan deo problema poljoprivrednog sektora vezanog uz rat u Ukrajini
Rat u Ukrajini prouzrokovao je dugotrajne poremećaje pomorskih tokova bitnih za prevoz pšenice u Crnom moru. Prolasci kroz Bosforski moreuz su oko 50% manji nego pre rata, dok Rusija i Ukrajina čine 25% svetskog izvoza pšenice. Smanjenje dostupnosti žitarica snažno utiče na pojedine zemlje koje su izrazito zavisne od uvoza, posebno u zapadnoj Africi, srednjoj i jugoistočnoj Aziji. Poljoprivredni resursi predstavljaju polugu za Rusiju da izvrši pritisak na zapadne zemlje, kroz pažnju javnosti, koje je osetljivo na sve veći rizik kontrole uvoza hrane u zemljama u razvoju.
Osim poteškoća povezanih sa isporukama, uništavanje obradivog zemljišta, infrastrukture i opreme u Ukrajini je problematično. Prema Ukrajinskom udruženju žitarica (UGA), površine pod usevima smanjene su za 25% u 2022. u poredjenju sa 2021., a prognoze za 2023. su još pesimističnije. Kontaminacija tla zbog bombardovanja preti budućim usevima, a mnoga hemijska postrojenja ili skladišni objekti bitni za poljoprivrednu proizvodnju su uništeni. Program UN-a za procenu procjenjuje da je u Ukrajini 618 industrijskih lokacija ili kritičnih infrastruktura uništeno od početka rata.
Šezdesetodnevno produženje sporazuma o crnomorskom koridoru za transport žitarica dašak je svežeg vazduha za tržišta, ali ne rešava dugoročne probleme sa zalihama. FAO indeks cena hrane, koji je u maju 2022. dostigao najvišu vrednost od 2011., stabilizovao se na visokom nivou.
Coface smatra da će 2023. Godina ostati godina snažnih tenzija između ponude i potražnje
Sa produženjem crnomorskog sporazuma za samo 2 meseca, rizik od poremećaja snabdevanja za pojedine zemlje i dalje je prisutan. Štaviše, iako će potražnja verovatno biti podložna snažnoj inerciji, očekuje se da će svetska proizvodnja žitarica pasti za 2% za sezonu 2022./23.
Stalne poteškoće sa snabdevanjem i visoke tržišne cene takođe bi mogle pojačati protekcionističke reflekse na prehrambene proizvode. Neke bi zemlje samim tim mogle doći u iskušenje da ponovno uvedu protekcionističke mere slične onima koje su stupile na snagu 2022. (Egipat, Indija) kako bi se nosile sa inflatornim pritiscima ili nestašicom hrane.
Konačno, smanjenje globalne proizvodnje žitarica trebalo bi naglasiti koncentraciju zaliha u nekoliko ključnih zemalja. Poslednjih godina Kina je stalno povećavala svoje zalihe pšenice i sada drži više od 50% svetskih zaliha pšenice.
Suprotno tome, zemlje izvoznice žitarica čine sve manje zaliha (7,3% zaliha u 2022., u poredjenju sa 11,3% u 2010.). Ova veća koncentracija nužno će ići na štetu fluidnosti međunarodne trgovine žitaricama, posebno na tržištu pod pritiskom.