Coface je objavio četvrto izdanje istraživanja o navikama plaćanja francuskih kompanija, sprovedenog u junu među 690 preduzeća. Rezultati pokazuju dalje pogoršanje situacije: čak 89% kompanija suočilo se sa kašnjenjima u naplati tokom prethodnih 12 meseci, dok prosečno kašnjenje sada iznosi 41,2 dana. Mikropreduzeća su najugroženija, kako po dužini kašnjenja, tako i po uticaju na likvidnost.
Ključni podaci
- 89% francuskih kompanija imalo je problema sa kašnjenjem plaćanja u 2026. godini.
- Prosečno kašnjenje u naplati iznosi 41,2 dana, a kod mikropreduzeća čak 46 dana.
- 58% mikropreduzeća smatra da kašnjenja imaju „veoma značajan“ ili „kritičan“ uticaj na njihov novčani tok.
- U prvih sedam meseci 2026. godine zabeležene su 43.282 insolventnosti, što je 6% više u odnosu na isti period prethodne godine.
Kašnjenja u plaćanju na istorijskom maksimumu
Odobravanje rokova plaćanja i dalje je uobičajena praksa u Francuskoj: 97% kompanija svojim kupcima odobrava odloženo plaćanje, pri čemu je prosečan rok ostao stabilan na 50 dana. To je duže nego u Nemačkoj (31 dan), ali kraće nego u Poljskoj (53 dana) i Ujedinjenom Kraljevstvu (57 dana).
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Međutim, zabrinjavajući signal dolazi iz oblasti kašnjenja u plaćanju, koja mnogo bolje odražava stanje privrede. Tokom 2026. godine, 89% francuskih kompanija prijavilo je kašnjenja u naplati, u poređenju sa 86% u 2025, 85% u 2024. i 82% u 2023. godini. Ovaj procenat je viši nego u Nemačkoj (81%), Poljskoj (64%) i Kini (86%), a na istom nivou kao u Ujedinjenom Kraljevstvu (89%).
Sve duža kašnjenja vrše pritisak na likvidnost
Prosečno trajanje kašnjenja značajno je poraslo i sada iznosi 41,2 dana, dok je 2025. godine bilo 39,5 dana, a 2023. godine 37,6 dana. Posebno su pogođena mikropreduzeća, kod kojih prosečno kašnjenje iznosi 46 dana, dok kod malih i srednjih preduzeća iznosi 39 dana, a kod srednjih i velikih kompanija 36 dana.
Pored samog trajanja, ovi zastoji sve više ugrožavaju likvidnost. Čak 58% mikropreduzeća ocenjuje njihov uticaj kao veoma značajan ili kritičan, naspram 40% MSP i 26% srednjih i velikih kompanija. Kao glavni razlog kašnjenja, kompanije navode finansijske probleme svojih kupaca (47% odgovora), znatno ispred organizacionih problema (21%) i namernog odlaganja plaćanja koje nije povezano sa finansijskim poteškoćama (19%).
Insolventnosti nastavljaju da rastu
Pogoršanje platne discipline prati i kontinuirani rast broja insolventnih kompanija.
Od kraja 2023. godine, broj insolventnosti značajno premašuje nivoe zabeležene pre pandemije Covid-19, a trend je nastavljen i tokom 2026. godine. U prvih sedam meseci zabeležene su 43.282 insolventnosti, što predstavlja rast od 6% u odnosu na prethodnu godinu i čak 46% u poređenju sa 2019. Najveći rast zabeležen je u: poslovnim uslugama (+12%), prehrambenoj industriji (+11%), automobilskom sektoru (+8%) Iako mikropreduzeća čine više od 90% svih slučajeva, ni veće kompanije nisu pošteđene. U periodu od jula 2025. do juna 2026. registrovana su 64 slučaja insolventnosti srednjih i velikih preduzeća, u poređenju sa 27 slučajeva tokom 2019. godine.
Tokom prvih sedam meseci 2026. godine, insolventnosti su zahvatile 3,6 milijardi evra trgovinskih potraživanja, dok je gotovo 160.000 radnih mesta izgubljeno. Coface očekuje da će broj insolventnosti porasti za dodatnih 7% tokom 2026. godine, a zatim za još 9% u 2027. godini.
Podaci korišćeni za grafikon su u .xlsx formatu
Kompanije ulaze u 2027. sa sve manje optimizma
U ovakvom okruženju, kompanije očekuju dalje pogoršanje poslovnih uslova. Čak 56% ispitanih preduzeća smatra da će se njihovo poslovanje pogoršati tokom 2027. godine, dok je godinu dana ranije takav stav imalo 49% kompanija. Samo 9% očekuje poboljšanje. Francuska politička i društvena situacija predstavlja najveći izvor zabrinutosti za kompanije, ispred geopolitičkih tenzija i rasta cena sirovina.
Pesimizam dodatno podstiču i međunarodni faktori. Više od tri četvrtine kompanija koje direktno posluju sa SAD već oseća posledice američkih carina: 32% je bilo primorano da smanji profitne marže,, 27% je zabeležilo pad izvoza. Tenzije na Bliskom istoku i poremećaji u Hormuškom moreuzu pogodili su čak 84% anketiranih kompanija, pre svega kroz rast troškova poslovanja, naročito u industrijskim sektorima poput hemijske industrije.
Rasprostranjenost kašnjenja u plaćanju više nije samo pokazatelj problema između poslovnih partnera. Ona postaju faktor koji direktno ugrožava likvidnost kompanija, posebno najmanjih preduzeća.
U neizvesnom ekonomskom i političkom okruženju, produžavanje rokova naplate verovatno će dodatno podstaći rast insolventnosti tokom 2027. godine.
Kako ističe Carine Pichon, generalna direktorka Coface-a za Zapadnu Evropu i Afriku:
> Za više informacija preuzmite kompletnu studiju o kašnjenjima u plaćanju u Francuskoj.
