Trzavice globalne ekonomije - Q3 2022 barometar
Osim posledica rata u Ukrajini,, globalno monetarno pooštravanje i višestruka ograničenja kineskog rasta oslikavaju sumornu perspektivu. Kratkoročno posmatrano, deluje da se privreda postavlja u režim "stagflacije" gde koegzistiraju skoro nikakav rast i rapidno rastuće cene.
Mogućnost globalne recesije, u međuvremenu, postaje sve jasnija.
U tom kontekstu, Coface je revidirao naniže svoje prognoze rasta BDP-a i procene po zemljama i sektorima.
Osam zemalja uključujući Italiju, Dansku, Švajcarsku, Egipat, i Čile, imalo je revidirane procene naniže nakon 19 smanjenja u drugom kvartalu.
49 sniženih ocena sektorskih procena naglašava jasno pogoršanje uslova u sektorima koji su osetljivi na ekonomski ciklus, kao što su: građevinarstvo, metalni i drvni sektor, u različitim geografskim područjima.
Zima i recesija naziru se u Evropi
Većina rizika koji su bili pomenuti u našim prethodnim publikacijama se ostvarila: energetska kriza u Evropi, uporna inflacija i agresivno monetarno pooštravanje. Ovo je dovelo do toga da Coface u značajnoj meri revidira svoje prognoze svetskog rasta za 2023. godinu: trebalo bi da bude ispod 2% kao u 2001, 2008, 2009. i 2020. godini.
Dok su prognoze rasta revidirane naniže za sve regione širom sveta, Evropa je ta na čije izglede je recesija, koja se čini neizbežnom u svim glavnim ekonomijama ove zime, bacila senku. Zaista, energetska kriza se zaoštrava i stari kontinent se sprema za "nametnutu" trezvenost. Bilo da se radi o dobrovoljnoj redukciji (obustava aktivnosti koje su postale neisplative zbog troškova energije) ili o racionalizaciji koju su odredile vlade, pad potrošnje energije će se nužno prevesti u manju proizvodnju i pad BDP-a. Obim pada će u velikoj meri zavisiti od jačine zime, a Nemačka, vodeća industrijska sila na kontinentu, biće u prvom planu.
Shodno tome, najveći deo smanjenja ocena u okviru naših procena rizika zemlje u ovom kvartalu ponovo se tiče evropskih ekonomija. Coface nastavlja sa 6 dodatnih snižavanja rejtinga, posebno za tri zemlje u kojima se smatralo da je rizik na niskom nivou: Danska, Švajcarska, and Luksemburg. Samo Norveška, proizvođač gasa, ostaje u poziciji da uživa najbolju procenu rizika.
Suočeni sa perspektivom stalno visokih globalnih cena energije, skoro polovina od 49 smanjenja sektorskih ocena odnosi se na energetski intenzivne industrije kao što su: hemijska, papirna i metalna industrija. Međutim, za razliku od prethodnog kvartala, kada je većina ovih smanjenja ocena bila zastupljena u Evropi, ovog puta snizili smo ocene i ovih sektora u većini azijskih ekonomija i, na primer, u Južnoj Africi.
Centralne banke pojačavaju borbu protiv uporne inflacije
Poslednji meseci potvrdili su da se ostvarila visoka i sve rasprostranjenija inflacija u naprednim privredama i privredama u razvoju.
U ovom okruženju, glavne centralne banke ostaju odlučno agresivne i većina njih se vratila na ključne nivoe kamatnih stopa nezapažene u poslednjoj deceniji. FED je, na primer, ovog leta povećao svoju ključnu stopu 3 puta zaredom za 75 baznih poena. Ova agresivnost dovodi do povećanog monetarnog zaoštravanja u drugim zemljama - posebno u zemljama u usponu - kako bi se zaustavila depresijacija njihovih valuta u odnosu na dolar.
Ovakvo zaoštravanje monetarnih i finansijskih uslova, ukoliko se nastavi dosadašnjim tempom, očigledno bi ugrozilo globalni rast i finansijsku stabilnost.
Tri centralne banke u nastajanju nastavljaju da sprovode protivtekuću monetarnu politiku: Rusija, Turska i Kina. Kineske monetarne vlasti snizile su neke referentne kamatne stope kako bi podržale aktivnost kao odgovor na potvrdu naglog usporavanja ekonomije. Na njega i dalje utiču nulta Covid-19 strategija, teška suša ovog leta i kriza u sektoru nekretnina. Konkretno, nevolje sektora nekretnina, za koje se procenjuje da čine 30% BDP-a, doprineće tome da rast Kine padne znatno ispod standarda iz poslednjih decenija u 2022. (3,2%) i 2023. (4,0%), što će doprineti oštrom opštem usporavanju.
Široko rasprostranjeno monetarno pooštravanje jasno zamračuje izglede za globalni građevinski sektor. Cene industrijskih metala i drveta su u stalnom padu poslednjih meseci - pale su za 20%, odnosno 60% od početka godine što je dovelo do toga da Coface snizi rejting ovih sektora u nekoliko geografskih područja.
Opasnost! Konfliktni ciljevi između fiskalne i monetarne politike
Dok su Centralne banke odlučne u nameri da se bore protiv inflacije, mnoge se suočavaju sa sukobom ciljeva sa fiskalnom politikom svoje zemlje/regiona. Nacionalne vlade, boreći se protiv kontrakcije aktivnosti, zaista su umnožavale mere za podršku kupovnoj moći domaćinstava i novčanim tokovima preduzeća. Ishod će biti potencijalno eksplozivan koktel za javne finansije: sve veći javni deficit i rastući troškovi finansiranja.
Preuzmite celu publikaciju
