Nastavak zaoštravanja situacije na tržištu nafte

Početkom aprila Saudijska Arabija, Irak, the Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman najavili su zajedničko smanjenje proizvodnje nafte za više od 1,1 miliona barela dnevno. Ova obaveza sledi nakon prvog smanjenja proizvodnje koje je OPEC+ najavio u oktobru 2022. Dolazi zajedno sa odlukom Rusije da smanji proizvodnju za oko 500 000 b/d kao odgovor na sprovodjenje zabrane EU-a na uvoz ruske nafte i naftnih proizvoda morem.
 
Ukupno smanjenje predstavlja oko 3,7% globalne potražnje. To potvrđuje naše mišljenje da će se napetosti na naftnom tržištu nastaviti i u 2023. Povratkom mera zemalja proizvođača teško je da će doći do dugo očekivanog pada cena, uprkos neizvesnosti oko globalnog ekonomskog rasta. Dakle zadržavamo našu prognozu fluktuacije tržišta i cene od 90 dolara po barelu u 2023.

Vest koja je iznenadila, ali nije bez osnove

Najava smanjenja proizvodnje i njenih razmera bili su iznenađenje jer su službenici OPEC+ smatrali da prilagodjavanje nije potrebno. Ipak, nekoliko je razloga za ovu odluku.

• Smanjenje je "mera predostrožnosti usmerena na podršku stabilnosti tržišta nafte". OPEC+ smatra da su prognoze potražnje za naftom nešto manje optimistične. Nedavni potresi u bankarskom sektoru upozorili su da ekonomsko okruženje ne dopušta puno prostora za opuštanje. Coface se slaže, predviđajući usporavanje rasta globalnog BDP-a na 2% u 2023., nakon 3,1% u 2022.
• Cene nafte su znatno pale. Dostigle su najnižu tačku, gotovo 48% od najviše 139 dolara, dostignute nakon ruske invazije na Ukrajinu. Cilj poteza je dakle podstiči više cene, dok se mnogim proizvođačima nafte verovatno neće svideti cene ispod 80 dolara.
• Odluka ukazuje na sposobnost kartela da ostvari cenovnu dominaciju u vreme kada je rast proizvodnje američkih naftnih igrača prigušen. Na njih utiču stroži kreditni uslovi, usporavanje produktivnosti u zastarelim naftnim bazenima, kao i nedostatak radnika.
• Konačno, bilo je i nekih napetosti sa Wašingtonom u vezi sa korišćenjem strateških rezervi nafte (SPR). Američka administracija naredila je smanjenje zaliha kako bi obuzdala rast cena nakon rata u Ukrajini, a nedavno je rekla da će trebati godine da se te zalihe obnove.

Povećane tenzije ne ugrožavaju globalne ekonomske izglede, iako bi trebale da podrže prihode naftne industrije

Zabrana uvoza ruske sirove nafte iz EU-a držala je tržište nafte pod pritiskom uprkos slaboj potražnji. Uz pogoršanje ovih napetosti, očekujemo da će cene nafte ostati nestabilne, krećući se u rasponu od 90 do 110 USD u drugoj polovini 2023. Odluka OPEC+ takođe bi se trebala poklopiti sa ekonomskim oporavkom u Kini. Kako je Kina jedan od vodećih svetskih potrošača nafte (oko 40% granične potrošnje između 2000. i 2019.), brži i/ili snažniji ekonomski oporavak dodatno će pooštriti ravnotežu između ponude i potražnje, što će dovesti do viših cena.
 
Globalno gledano, ovi uzlazni pritisci na cene nafte mogli bi promeniti izglede za inflaciju. Iako su niže cene energije bile jedan od glavnih - ako ne i jedini - činioca niže inflacije u razvijenim privredama u posljednjim kvartalima, taj bi se doprinos mogao preokrenuti u drugoj polovini 2023., što bi ponovno izvršilo pritisak na ukupne stope inflacije.
 
Odluka OPEC+ takođe ukazuje na zaoštravanje odnosa između SAD-a i Saudijske Arabije. Joe Biden pozvao je zemlju i ostale članice OPEC-a da povećaju proizvodnju kako bi ograničili prihode Rusije, koja pomaže u finansiranju rata u Ukrajini. Osim energetske politike, američka administracija pažljivo prati produbljivanje veza između Saudijske Arabije i Kine, što posebno ilustruje pristanak kraljevine da se pridruži Šangajskom savetu za saradnju kao "partner u dijalogu".
 
Međutim, ova prognoza je dobra vest za naftne i plinske kompanije. Njihova već visoka profitabilnost imaće korist od većih cena. Zapadne naftne i plinske kompanije obavestile su o dobiti od 219 milijardi dolara u 2022. Uz prognozu od 90 dolara po barelu, Coface očekuje da će njegova dobit dostići oko 160 milijardi dolara 2023. godine.