Zemlje zaliva(GCC):Pravi pobednici izazova globalne ekonomije?
Nakon usporavanja u 2023. uglavnom zbog nižih cena proizvodnje i energije, očekuje se da će 2024. biti godina većeg ekonomskog rasta za zemlje Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), pošto su, posle nekoliko meseci pesimizma u pogledu globalne potražnje za naftom, cene rasle od leta. Tenzije na tržištu nafte će verovatno potrajati i sledeće godine, a očekuje se da će prosečna cena Brent nafte 2024. koštati 90 dolara po barelu, nakon 85 dolara po barelu ove godine.
Međutim, blagi rast cena nafte neće podjednako da koristi svim zemljama. Bahrein i Oman će ostati dve najslabije karike u pogledu javnih računa zbog visokog nivoa javnog duga, strukturnih fiskalnih slabosti i ograničenih prirodnih resursa u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Međutim, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, mnogo manje ugroženi, u svakom slučaju će nastaviti da pomažu u hitnim slučajevima kada nedostaju sredstva. U Kuvajtu, nedonošenje novog zakona o dugu, pošto je prethodni istekao 2017. godine, nastaviće da opterećuje sposobnost vlade da pristupi međunarodnim tržištima kapitala kako bi zadovoljila svoje potrebe za finansiranjem. Sa druge strane, Katar će imati koristi od većeg manevarskog prostora i prilagođavanje uvođenja fiskalnih reformi svojim tempom.
Iako i dalje u velikoj meri zavise od naftnog sektora, zemlje GCC-a su sprovele planove ekonomske diversifikacije nakon pada cena nafte između 2014. i 2016. Dok su UAE prednjačili u ekonomskoj diversifikaciji, Saudijska Arabija je najavila značajna ulaganja poslednjih godina. Kako ove dve zemlje, kao i Katar i Oman, ciljaju gotovo iste sektore (građevinarstvo, turizam, finansije), ključni rizik leži u stvaranju konkurencije u regionu. Pored toga, glavni izvori finansiranja ovih strategija diverzifikacije zasnivaju se na prihodima od nafte. Uzimajući u obzir ova dva faktora, strategije ekonomske diversifikacije, iako su izvodljive, možda neće dati željene rezultate.
