Ekonomske posledice rusko-ukrajinskog sukoba: najava stagflacije

Rusko-ukrajinski sukob je prouzrokovao niz poremećaja na finansijskim tržištima i u drastičnoj meri povećao neizvesnost u pogledu oporavka svetske privrede. Nakon naše posljednje publikacije došlo je do promene prilika u svetu, a sa njima su došle i promene u sferi poslovnih rizika.

• Više cene proizvoda povećavaju opasnost od dugoročne visoke inflacije, što povećava rizik od stagflacije i društvenih nemira.
• Verovatnoća da budu pogođeni krizom je kod nekih sektora, kao što su automobilski, transportni i hemijski sektor, veća nego kod nekih drugih.
• Kompanija Coface predviđa da će ruska privreda tokom 2022. ući u duboku recesiju od 7,5% pa je stoga kategoriju poslovnog rizika te zemlje promenila u D (izrazito visok stepen rizika).
• U najvećoj opasnosti je privreda evropskih zemalja: u trenutku sastavljanja ovog izveštaja, Coface predviđa povećanje inflacije za dodatnih 1,5 procentnih poena u odnosu na prethodnu procenu, dok procena rasta BDP-a  može biti umanjena za 1 procentualni poen. Ovo bi, u kombinaciji sa potpunom obustavom isporuke ruskog prirodnog gasa, moglo da umanji rast BDP-a za 4 procentualna poena, čime bi rast BDP-a u zemljama Evropske unije u 2022. bio sveden na vrednost približnu nuli, s tim što bi ona pre bila ispod nego iznad nule.

Sukob preti da dodatno oteža situaciju na tržištu energenata i industrijskih proizvoda

Rusija je treći najveći proizvođač nafte, drugi najveći izvoznik prirodnog gasa i jedan od pet najvećih proizvođača čelika, nikla i aluminijuma. Ta zemlja je ujedno i najveći svetski izvoznik pšenice (skoro 20% svetske razmene). S druge strane, Ukrajina je jedan od najvećih proizvođača kukuruza (na 6. mestu), pšenice (na 7. mestu) i suncokreta (na 1. mestu), a spada i u deset najvećih proizvođača šećerne repe, ječma, soje i uljane repice.
 
Prvog dana invazije finansijska tržišta širom sveta su doživela izraziti pad dok su cene nafte, prirodnog gasa, metala i namirnica naglo porasle. Nakon najnovijih događaja, cena nafte brent je po prvi put još od 2014. probila 100 dolara po barelu (trenutno125 dolara po barelu), dok je 4. marta cena prirodnog gasa na evropskom TTF tržištu dosegla rekordnih 192 evra.
 
Dok visoke cene proizvoda predstavljaju rizik koji je već prepoznat kao potencijalna prepreka privrednom oporavku, zaoštravanje sukoba između Rusije i Ukrajine povećava verovatnoću da će cene proizvoda još dugo biti visoke. Samim tim se povećava i opasnost od velike i dugoročne inflacije, čime se pojačava i rizik od izbijanja društvenih nemira, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju.

Automobilski, transportni i hemijski sektor su najugroženiji

Evidentno je da kriza nanosi veliku štetu već ugroženom automobilskom sektoru i to zbog raznih vrsta nestašica,  kao i zbog visokih cena industrijskih proizvoda i sirovina: metala, poluprovodnika, kobalta, litijuma, magnezijuma i sl. Ukrajinske fabrike snabdevaju auto delovima neke od velikih proizvođača automobila u Zapadnoj Evropi: neki od njih su već najavili obustave proizvodnje u fabrikama u Evropi dok se u nekim fabrikama u svetu već planiraju prekidi rada zbog nestašice čipova.
 
Više cene goriva će takođe negativno uticati na avio kompanije i kompanije za prekomorski transport robe, s tim što su avio kompanije najugroženije. Kao prvo, procenjuje se da troškovi goriva predstavljaju trećinu ukupnih troškova avio kompanija. Kao drugo, evropske zemlje, Sjedinjene Američke Države i Kanada su ruskim avio prevoznicima zabranile letove iznad svojih teritorija dok je Rusija, na sličan način, objavila zabranu letova evropskih i kanadskih aviona u svom vazdušnom prostoru. To za posledicu ima povećanje troškova budući da će avio kompanije morati da saobraćaju dužim putanjama. Naposletku, avio kompanije imaju vrlo malo prostora za podizanje cena svojih usluga, budući da se i dalje suočavaju sa umanjenim prihodima kao posledica pandemije.
 
Štetu će pretrpeti i železnički prevoz: evropske kompanije imaju zabranu poslovanja sa ruskom železnicom, što će verovatno ugroziti prevoz robe iz Azije u Evropu koji se vrši preko Rusije.
 
Takođe se očekuje poskupljenje sirovina u petrohemijskoj industriji, kao i da će visoke cene prirodnog gasa dodatno opteretiti tržište đubriva, a samim tim i celokupnu poljoprivredu i prehrambenu industriju.

Ruska privreda pred dubokom recesijom

Ruska privreda će u 2022. biti u velikoj nevolji i ponovo upasti u duboku recesiju. Po ažuriranoj prognozi kompanije Coface, nakon prošlogodišnjeg oporavka očekuje se da će BDP u 2022. iznositi -7.5%. To je stručnjake iz kompanije Coface navelo da kategoriju poslovnog rizika te zemlje promene iz B  (relativno visok rizik) u D (izrazito visok rizik).
 
Sankcije su posebno uperene protiv velikih ruskih banaka, Ruske centralne banke, ruskog javnog duga, određenih zvaničnika i oligarha iz te zemlje, kao i protiv izvoza komponenti visoke tehnologije u Rusiju. Ovim merama se vrši veliki pritisak na rusku rublju, koja je već doživela veliki pad, što će prouzrokovati veliki porast cena robe široke potrošnje.
 
Rusija je izgradila relativno jak sistem finansija: nizak nivo javnog spoljnog duga, višegodišnji suficit tekućeg računa, kao i pozamašne devizne rezerve (približno 640 milijardi dolara). Međutim, blokada koju su zapadne zemlje uvele na ruske depozite sprečava Rusku centralnu banku da pomenutim sredstvima raspolaže, čime se umanjuje efektivnost ruskog odgovora na sankcije.
 
Ruska privreda bi mogla da ima koristi od viših cena proizvoda, a posebno od cena energenata koje izvozi. Međutim, zemlje Evropske unije su objavile da nameravaju da ograniče uvoz iz Rusije. Ograničeni pristup poluprovodnicima, računarima, telekomunikacionim proizvodima, proizvodima za automatizaciju proizvodnje, kao i opremi za zaštitu informacija naneće štetu ruskom industrijskom sektoru, posebno imajući u vidu važnost koju navedeni proizvodi imaju za sektor rudarstva i proizvodne sektore.

U najvećoj opasnosti su evropske zemlje

Zbog činjenice da zavisi od ruskog izvoza nafte i prirodnog gasa, čini se da je Evropa područje koje će pretrpeti najveće posledice ovog sukoba. Praktično je nemoguće na kratki i srednji rok naći zamenu za ukupnu količinu prirodnog gasa koji Evropa uvozi iz Rusije, a trenutni nivo cena značajno će uticati na rast inflacije. Činjenica da u trenutku sastavljanja ovog izveštaja cena nafte brent prelazi 125 dolara po barelu, a fjučers ugovori za prodaju prirodnog gasa navode na zaključak da će cene biti iznad 150 evra po Mwh u dužem vremenskom periodu, kompanija Coface procenjuje da će prethodno projektovana stopa inflacije u 2022. biti veća za najmanje 1,5 procentnih poena, što će za posledicu imati pad privatne potrošnje i, u kombinaciji sa padom poslovnih ulaganja i izvoza, umanjiti rast BDP-a za približno jedan procentualni poen.
 
Dok neke zemlje, kao što su Nemačka i Italija, više zavise od ruskog prirodnog gasa, trgovinska međuzavisnost zemalja evrozone upućuje na zaključak da će doći do opšteg usporavanja rasta privrede.
 
Povrh svega, procenjuje se da bi potpuna obustava isporuke prirodnog gasa iz Rusije u Evropu podigla cenu za 4 procentualna poena u 2022, čime bi rast BDP-a u zemljama Evropske unije u 2022. godini bio sveden na vrednost približnu nuli, s tim što bi ona pre bila ispod nego iznad nule - u zavisnosti od uspešnosti rešavanja problema potpunog nestanka potražnje.

Nijedan deo sveta neće biti pošteđen efekata uvezene inflacije i poremećaja u svetskoj trgovinskoj razmeni

Što se tiče ostatka sveta, ekonomske posledice će se uglavnom manifestovati kroz rast cena proizvoda, što će samo povećati postojeći inflatorni pritisak. Kao i uvek kada cene proizvoda naglo porastu i ovaj put će posebno biti pogođeni neto uvoznici energenata i prehrambenih proizvoda, čemu treba dodati i opasnost u vidu većih prekida u dobavljačkim lancima u slučaju dodatnog zaoštravanja sukoba. Pad potražnje iz Evrope će takođe ugroziti trgovinsku razmenu na svetskom nivou.
 
Uzimajući u obzir da je čitav niz zemalja azijsko-pacifičkog regiona, predvođen Kinom, Japanom, Indijom, Južnom Korejom, Tajvanom i Tajlandom, neto uvoznik energenata, posledice sukoba će se u tim zemljama osetiti praktično odmah i to u vidu viših cena uvoznih dobara, a posebno cena energenata.
 

S obzirom na to da su trgovinska razmena i finansijske veze Severne Amerike sa Rusijom i Ukrajinom poprilično ograničene, posledice sukoba će se uglavnom osetiti u vidu kretanja cena i usporavanja rasta evropske privrede. Uprkos tome što postoji mogućnosti da dođe do usporavanja privrednog rasta i povećanja stope inflacije, ne očekuje se da će skorašnji događaji na geopolitičkom planu promeniti kolosek monetarne politike zemalja Severne Amerike u ovom trenutku.

Preuzmite publikaciju