Brojni izazovi sa kojima se suočavaju preduzeća u srednjoj i istočnoj Evropi uzrokuju sve veći broj stečajeva
- Broj nesolventnih kompanija iz Istočne i Srednje Evrope se tokom 2022. povećao usled rasta cena energenata i sirovina, niza naglih skokova kamatnih stopa, zatim najviše stope inflacije u poslednjih nekoliko decenija, kao i opšte nesigurnosti prouzrokovane ratom u Ukrajini.
- Osam zemalja je zabeležilo povećanje broja nesolventnosti (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Srbija), a smanjenje u četiri zemlje (Češka, Estonija, Slovačka i Slovenija).
- Nakon pada broja stečajnih postupaka u 2020. godini, broj postupaka se povećao u 2021., a zatim ubrzao u 2022. godini.
Region srednje i istočne Evrope doživeo je značajne ekonomske promene u poslednje tri godine. Visoka heterogenost, različite mere pomoći i zakonske promene imale su značajan uticaj na trendove nesolventnosti. Pandemija Covid-19 i posledice ekonomske recesije, kao i ekonomski uticaj rata u Ukrajini, izazvali su zabrinutost ne samo u vezi sa makroekonomskom aktivnošću i tržištima roba, već i u vezi s likvidnošću korporativnog plaćanja.
Ekonomije srednje i istočne Evrope pokazale su znake oporavka u 2021. i prvoj polovini 2022., a većina zemalja beleži veće stope rasta. "Godina 2022. donela je uglavnom solidnu ekonomsku aktivnost, sa rastom BDP-a u Hrvatskoj i Sloveniji od preko 5%, a stope rasta u Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj približavaju se tim brojkama", kaže Grzegorz Sielewicz, Coface-ov glavni ekonomista za srednju i istočnu Evropu. "Estonija je, sa druge strane, pala u recesiju sa stopom rasta od -1,3%."
Što se tiče nesolventnosti, mere pomoći koje su vlade uvele 2020. doprinele su smanjenju broja nesolventnosti kompanija. Proces postepenog ukidanja ovih mera bio je kontinuiran, a kompanije su i dalje imale koristi od njih uz niske kamatne stope u 2021. godini. "Međutim, videli smo jasan porast broja stečajeva u 2022. jer su se kompanije suočile sa nekoliko izazova, uključujući visoke cene energije, ulaznih sirovina, niz brzih povećanja kamatnih stopa, najvišu inflaciju u proteklim decenijama i neizvesnost povezanu sa ratom u Ukrajini", objašnjava Grzegorz Sielewicz.
Coface procenjuje da se ukupan broj korporativnih stečajnih postupaka u zemljama srednje i istočne Evrope povećao sa 25.917 u 2021. na 36.090 u 2022., što je porast od 39,3%. U osam zemalja broj stečajnih postupaka u 2022. bio je veći nego godinu ranije (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Srbija), a u četiri zemlje je smanjen (Češka, Estonija, Slovačka i Slovenija). Visok porast stečajeva zabeležen je u Srbiji i Mađarskoj (+106% odnosno +86%), dok je najveći pad stečajeva zabeležen u Estoniji (za -17%).
Porast nesolventnosti u svim sektorima, a ne samo u energetski intenzivnim
Nije iznenađujuće da su energetski intenzivni sektori najviše pogođeni rastućim cenama roba, a time i višim operativnim troškovima. U Poljskoj su, na primer, hemijski, metalni, papirni, drvni i poljoprivredno-prehrambeni sektori obavestili o kašnjenjima plaćanja dužima od proseka, pri čemu je većina njih imala duža kašnjenja u poredjenju sa prethodnom godinom. Ti su sektori takođe bili široko zastupljeni u regionalnoj statistici nelikvidnosti: sektor metala, papira, drvne industrije i poljoprivredno-prehrambeni sektor zabeležio je visoke i ubrzane stope nelikvidnosti.
Građevinski sektor takođe je bio teško pogođen. Stope nelikvidnosti posebno su visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj zbog visokih cena građevinskog materijala i inputa. U ovom sektoru takođe je usporilo tržište nekretnina zbog rasta kamata i rasta inflacije, a prepreka je bio i nedostatak radne snage.
Konačno, trgovina na malo još je jedan sektor sa značajnim udelom nelikvidnosti u većini zemalja, iako su stope nelikvidnosti i rast procesa bili relativno ograničeni u 2022. Stalna inflacija ima sve negativniji uticaj na potrošnju stanovništva, što bi moglo dovesti do povećanja broja stečajeva u ovom sektoru.
"Ekonomski izgledi i dalje su u najmanju ruku neizvesni. Naši stručnjaci predviđaju usporavanje inflacije u narednim mesecima, ali uprkos tome, većina ekonomija u regiji srednje i istočne Evrope trebala bi zabeležiti slabiji rast u 2023. Inflacija će ostati znatno iznad ciljne vrednosti centralne banke. One će zato nastaviti podizati kamatne stope, što će imati negativan učinak na solventnost preduzeća. Verujemo da bi se samim tim broj kompanija u stečaju trebao nastaviti povećavati 2023.", dodaje Jarosław Jaworski, Coface izvršni direktor za Srednju i Istočnu Evropu.
