Jugoistočne provincije Turske su 6. februara pogodili zemljotresi u kojima je poginulo više od 40.000 ljudi u Turskoj i Siriji. Ova putanja, daleko od toga da bude konačna, mogla bi se udvostručiti prema Ujedinjenim nacijama.
Milioni ljudi trebaju humanitarnu pomoć i medicinsko osoblje radi na sprečavanju širenja bolesti u centrima u kojima se nalaze desetine hiljada izbeglica.
Potrebno je 50 do 85 milijardi dolara
Uticaj katastrofe na tursku ekonomiju je još uvek veoma neizvestan, ali se iznos potreban za oporavak već procenjuje na između 50 i 85 milijardi dolara (prema Turskoj konfederaciji preduzeća i biznisa). Vanredno stanje proglašeno je za 11 gradova. To uključuje Kahramanmaraš, Hataj i Gaziantep, koji su ključna regionalna čvorišta za logistiku, proizvodnju i izvoz. Ovi regioni čine oko 12% BDP-a zemlje, 20% ukupne poljoprivredne i šumarske proizvodnje, 10% proizvodne proizvodnje i skoro 15% građevinske aktivnosti.
Dok je inflacija već veoma visoka (58%), gubitak poljoprivredne proizvodnje i početak Ramazana u martu trebalo bi da pojačaju ovu pojavu. Coface procenjuje da će inflacija u proseku iznositi 50 odsto 2023. godine, dok je 2022. dostigla 72 odsto.
Kratkoročno se očekuje da će se rast naglo usporiti. Nakon zemljotresa 1999. godine, BDP se smanjio za 3,3% pre nego što se oporavio za 6,8% 2000. Coface je početkom godine procenio da će BDP porasti za 3,5% 2023. godine, što je cifra koja ne uzima u obzir posledice zemljotresa, koji tek treba da se preciziraju. Zaista, neke fabrike su potpuno ili delimično uništene. Tursko telo za nadzor banaka (BDDK) takođe je proširilo fleksibilnost zaduživanja za one koji su pogođeni zemljotresima. Ovo bi omogućilo pogođenim kompanijama da nadoknade deo svog gubitka profita i pogoršanje tokova gotovine.
Šta da očekujete?
Prema našoj analizi, sektori koji su najviše pogođeni katastrofom su tekstil, odeća, hrana, usluge, IKT, metali, hemikalije i maloprodaja. Srednjoročno gledano, potreba za ponovnom izgradnjom površine od oko 110.000 km2 (veće od Danske, Holandije, Švajcarske ili Belgije) sa 13 miliona stanovnika mogla bi da podrži građevinski sektor. Predsednik Erdogan je rekao da će izgradnja 30.000 stambenih zgrada u zoni zemljotresa početi u martu.
Na političkom frontu, uticaji zemljotresa u kombinaciji sa prošlogodišnjim ekonomskim turbulencijama (istorijski visoka inflacija, slabost turske lire itd.) mogu pomeriti fokus birača na domaće uslove. Izbori su bili planirani za 14. maj, međutim, vodi se rasprava o tome da li uopšte mogu da se održe. Opozicija poziva da se oni održe, ali postoji velika neizvesnost po tom pitanju.