Sjedinjene Američke Države zamenile su privremene carine novim carinama u rasponu od 10% do 12,5%, koje se odnose na 60 zemalja i obuhvataju čak 99% američkog uvoza robe. Ovaj potez potvrđuje odlučnost Vašingtona da zadrži svoju carinsku strategiju, uz istovremenu pripremu novih mera.
Ključni podaci
- 60 zemalja pogođeno je novim carinama uvedenim na osnovu Člana 301 u rasponu od 10% do 12,5%.
- 99% američkog uvoza robe obuhvaćeno je zemljama na koje se odnose nove mere.
- Najavljene su carine od 50% na kanadski uvoz u vrednosti od 20 milijardi USD, sa planiranim stupanjem na snagu 19. avgusta 2026. godine.
Kraj privremenog režima, ali ne i carinskog pritiska
Istek privremenih carina uvedenih na osnovu Člana 122¹ ne predstavlja zaokret u američkoj trgovinskoj politici. Ove mere prestale su da važe 24. jula, ali su zamenjene novim carinama od 10% do 12,5%, uvedenim na osnovu Člana 301² i primenjenim na 60 zemalja koje čine 99% američkog uvoza robe. Ova tranzicija pokazuje odlučnost Vašingtona da zadrži visok nivo carinske zaštite uprkos pravnim izazovima sa kojima se suočavao poslednjih meseci.
Neposredni uticaj na prosečan nivo carinskih stopa trebalo bi da ostane ograničen. Nove mere se ne dodaju automatski postojećim carinama i ne menjaju značajno ukupnu stopu koja se primenjuje na američki uvoz. Ipak, one potvrđuju sposobnost američke administracije da prilagođava svoje instrumente kako bi nastavila da sprovodi svoju trgovinsku strategiju.
Čvršći pravni osnov
Član 301 već je korišćen za uvođenje carina, naročito prema Kini tokom prvog mandata predsednika Trampa. Za razliku od režima IEEPA, koji je oslabljen zbog nepostojanja jasnog ovlašćenja za uvođenje carina, ovaj instrument Beloj kući pruža znatno stabilniji pravni osnov.
Ipak, ni ovaj okvir nije imun na osporavanja. Kako bi opravdao nove carine, Vašington navodi da u ciljnim zemljama ne postoji efikasna zabrana niti adekvatna kontrola proizvoda nastalih prinudnim radom. Uvoznici bi mogli osporiti ovakvo obrazloženje, posebno imajući u vidu da se ono primenjuje na veoma širok krug trgovinskih partnera.
Ova odluka nije samo tehničko produženje postojećih carinskih mera. Pre svega, pokazuje nameru Vašingtona da osporavani režim pretvori u održiviji i dugoročniji carinski okvir. Za kompanije je poruka jasna: rizik od američkih carina ostaje visok, čak i kada se postojeće mere približavaju isteku
objašnjava Marcos Carias, ekonomista Coface-a za Severnu Ameriku.
Moguće nove carine
Nove carine od 10% do 12,5% ponovo uspostavljaju zajednički carinski okvir za veliki deo američkog uvoza, ali ne obnavljaju u potpunosti prethodni režim. Taj režim uključivao je i dodatne namete usmerene prema pojedinim zemljama i kategorijama proizvoda. Upravo taj drugi nivo zaštitnih mera Vašington bi mogao ponovo da uvede u narednim mesecima.
U toku je i nova istraga na osnovu Člana 301 koja se odnosi na strukturne viškove proizvodnih kapaciteta u 16 ekonomija, uključujući Kinu, Evropsku uniju, Japan, Južnu Koreju, Tajvan, Indiju, Vijetnam, Meksiko i više zemalja jugoistočne Azije. Iako još nisu poznati ni vremenski okvir ni nivo mogućih novih carina, ova procedura Vašingtonu pruža mogućnost da preciznije usmeri trgovinske mere prema određenim ekonomijama.
Paralelno se vode i sektorske istrage koje obuhvataju vazduhoplovnu industriju, dronove, medicinsku opremu, robotiku, industrijske mašine, vetroturbine, kritične minerale i polisilicijum. Ni u ovim slučajevima još nije moguće precizno proceniti koje bi mere mogle uslediti, ali istrage potvrđuju da američka carinska politika ostaje u fazi intenzivnog razvoja.
Kanada: primer rastućeg trgovinskog pritiska
Pritisak kojem je izložena Kanada najbolje ilustruje ovaj trend. Sjedinjene Države najavile su nove carine od 50% na kanadski uvoz vredan 20 milijardi USD, što predstavlja 5,2% ukupnog kanadskog izvoza u Sjedinjene Države. Njihovo stupanje na snagu planirano je za 19. avgust 2026. godine.
Na prvi pogled, ova mera deluje kao pregovarački instrument u okviru severnoameričkih trgovinskih pregovora. Čak i ukoliko bude primenjena, njen makroekonomski uticaj verovatno će ostati ograničen. Ipak, ona potvrđuje sve izraženiju upotrebu carina kao sredstva ekonomskog i diplomatskog pritiska.
¹ Privremeni mehanizam koji omogućava Sjedinjenim Državama da tokom ograničenog perioda uvedu hitne carinske mere.
² Instrument američkog trgovinskog zakonodavstva koji omogućava uvođenje carinskih mera protiv trgovinskih praksi koje se smatraju nepoštenim ili diskriminatornim.
