Recesija da bi se izbegla stagflacija? Svetska ekonomija na raskrsnici

Izbegavanje recesije uz kretanje kroz stagflaciju: Otkrijte kako je globalna ekonomija na ključnoj raskrsnici sa novim izazovima i ključnim pitanjima koja su pred nama.

Četiri meseca nakon početka sukoba u Ukrajini, mogu se izvući prve pouke: sukob, koji će potrajati, već je poremetio globalnu geoekonomsku ravnotežu. Kratkoročno gledano, rat pogoršava tenzije u proizvodnom sistemu koji je već oštećen dvogodišnjom pandemijom i povećava rizik od teškog sletanja za svetsku ekonomiju: dok se činilo da se svetska ekonomija suočava sa pretnjom stagflacije. pre nekoliko nedelja, promena tona centralnih banaka, suočenih sa ubrzanjem inflacije, oživela je izglede za recesiju, posebno u razvijenim ekonomijama.

U ovom složenom okruženju, Coface je revidirao naniže procenu 19 zemalja, uključujući 16 u Evropi – posebno Nemačku, Španiju, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo – i napravio samo 2 revizije naviše (Brazil i Angola). Na nivou sektora, broj revizija naniže (ukupno 76, za razliku od 9 revizija naviše) naglašava širenje ovih uzastopnih šokova u svim sektorima, kako energetski intenzivnim (petrohemija, metalurgija, papir, itd.), tako i onima koje su direktnije vezane za kreditni ciklus (izgradnja).

Kako horizont nastavlja da bude tamniji, rizici su prirodno manji i nijedan scenario se ne može isključiti.

 

Usporavanje aktivnosti i rizik od stagflacije su sve jasniji

Cifre rasta u Q1 bile su ispod očekivanja u većini razvijenih ekonomija. Pored toga, BDP u evrozoni je rastao samo veoma slabo drugi kvartal zaredom, uz čak pad od -0,2% u Francuskoj. To je bilo zbog pada potrošnje domaćinstava u pozadini pada kupovne moći. Aktivnost je takođe opala u Sjedinjenim Državama, otežana spoljnom trgovinom i poteškoćama sa kojima se suočava proizvodni sektor u popunjavanju svojih zaliha. Ove brojke su utoliko više zabrinjavajuće jer su ekonomske posledice rata u Ukrajini tek počele da grizu.

S obzirom na ubrzanje inflacije, pogoršanje očekivanja agenata i zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, aktivnost u Q2 ne izgleda mnogo bolje u razvijenim privredama, a znatno nepovoljnija u privredama u usponu. Iako je verovatno prerano reći da je globalna ekonomija ušla u stagflatorni režim, signali su u skladu sa ovim stavom.

 

Smiruju se pritisci na cene robe

Iako su se cene roba nedavno stabilizovale, one su i dalje na veoma visokom nivou. Na primer, cene nafte nisu pale ispod 98 USD od početka rata, pošto su strahovi od potencijalne nestašice snabdevanja i dalje značajni.

Ovaj kontekst je povoljan za izvoznike robe, a posebno za naftu. Jedine dve Cofaceove revalorizacije naviše odnose se na Brazil i Angolu, a sektorske reklasifikacije se uglavnom odnose na energetski sektor zemalja proizvođača, dok sektorska smanjenja ciljaju na energetski sektor u zemljama u kojima se kompanije nalaze nizvodno u proizvodnom lancu (uglavnom u Evropi).

Slično, industrije čiji je lanac vrednosti energetski intenzivan u svojim proizvodnim procesima, kao što su papir, hemikalije i metali, ponovo procenjuju svoje rizike naviše. Poljoprivredno-prehrambeni sektor je jedan od sektora sa najvećim brojem sniženih rejtinga u ovom kvartalu, sa skoro svim regionima pogođenim.

Konačno, verovatno je da će kompanije koje nisu u potpunosti prenele povećanje troškova proizvodnje na svoje prodajne cene to nastaviti da čine. Dakle, rast cena će se nastaviti u sektorima sa značajnom cenom moći. To je slučaj sa farmaceutskim sektorom, gde mali broj kompanija dominira svetskim tržištem. Već identifikovan kao jedan od najotpornijih, to je jedini sektor sa ocenama „niskog rizika“ u našem barometru.

 

Centralne banke sa obe noge na kočnici

ECB je postepeno zaoštravala svoj stav, po uzoru na Fed i Banku Engleske, do te mere da je unapred najavila svoje buduće povećanje kamatnih stopa. Kao i druge velike centralne banke (osim Banke Japana), ECB nema drugog izbora, u striktnim okvirima svog mandata, osim da značajno pooštri stražu, uprkos činjenici da bi to moglo da izazove brutalno usporavanje aktivnosti i da se ponovo pokrene strah od nove krize evropskih državnih dugova.

U ovom okruženju pooštravanja kreditnih uslova, građevinski sektor se čini kao jedan od najugroženijih. Očekuje se da će rastući troškovi zaduživanja uticati na stambeno tržište i, na kraju, na građevinsku aktivnost. Ovo je počelo u SAD, gde prodaja stanova brzo opada.

 

Oblaci se skupljaju za 2023

S obzirom da se ekonomsko i finansijsko okruženje brzo pogoršava, Coface je snizio rejting 16 zemalja na evropskom kontinentu, uključujući sve glavne ekonomije – sa izuzetkom Italije, koja je već dobila ocenu A4.

Autori i stručnjaci