Ponovno otvaranje Kine nosi rizike i mogućnosti - nova epizoda podkasta

Kina je nedavno ponovo otvorila svoja vrata nakon zatvaranja svoje ekonomije bez presedana.

Transformisana ovom izazovnom epizodom zdravstvene krize, zemlja prolazi kroz brojne promene, bilo da su političke, društvene ili ekonomske. Iako ostaje zemlja mogućnosti za preduzeća, neke ravnoteže izgledaju nesigurne: trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, pojačane tenzije sa Tajvanom, zbližavanje sa Rusijom i složeni odnosi sa drugim zapadnim silama. Da li je druga po veličini svetska ekonomija i dalje neophodna za preduzeća kao što je nekada bila?

Dvojica stručnjaka iz Coface-a otkrivaju rizike i mogućnosti ove zemlje za preduzeća, u svetlu burnih aktuelnih događaja. Bernard Av je glavni ekonomista za region Azije i Pacifika, a Raphael Rouselot, glavni službenik za osiguranje za Aziju i Pacifik.

Nemate vremena za čitanje? Slušajte ovu celu epizodu Trade Talk-a na vašoj omiljenoj platformi ili na našoj veb stranici.

 

Bernarde, možete li opisati ekonomsku situaciju u Kini trenutno?

ChKineska ekonomija nije bila u stanju da se u potpunosti oporavi od šoka pandemije jer je potrošnja bila ograničena politikom nulte kovida, pored regulatornih akcija u sektorima kao što su stanovanje, tehnologija i obrazovanje. Uklanjanje strogih ograničenja Covid-19 je stoga generalno viđeno kao pozitivno za kinesku ekonomiju. U prvim mesecima nakon završetka politike nulte kovida, ekonomska aktivnost, posebno usluge, pokazala je solidan oporavak. U prva dva meseca 2023. industrijska proizvodnja je porasla za 2,4% na godišnjem nivou, maloprodaja je porasla za 3,5%, a rast fiksnih investicija bio je iznad očekivanja od 5,5%. Oporavak nakon Covida bio je ranije nego što se očekivalo.

Politički, kineski predsednik Si Đinping je uspeo da ojača svoju bazu moći, zamenivši ključne ekonomske pozicije u vladi ljudima za koje se zna da su mu lojalni, kao što je novi premijer Li Ćiang.

Raphael, nakon ponovnog otvaranja njihovih ekonomija i granica, mnoge zemlje, sa zrelim ekonomijama ili ekonomijama u usponu, videle su efekat ekonomskog sustizanja. Da li je to bio slučaj u Kini? Da li smo videli bum poslovne aktivnosti?

U Kini možemo pratiti trendove poslovnih aktivnosti u skoro realnom vremenu zahvaljujući našim internim podacima. Na primer, praćenjem učestalosti zahteva za pokriće zbog neizvršenja plaćanja iz perioda u drugi. Naši podaci pokazuju sve veću potražnju za maloprodajom hrane i pića u ugostiteljskim sektorima.

Očigledno je da su avio kompanije takođe imale koristi od ukidanja ograničenja Covid-19 jer je stanovništvo potpuno mobilno. Međutim, što se tiče privatnih koncepcija, zabrinutost zbog nezaposlenosti ili troškova života može uticati na raspoloženje potrošača u bliskoj budućnosti.

 

Bernarde, kakva je kratkoročna/srednjoročna ekonomska perspektiva zemlje?

Ekonomski izgledi Kine i dalje su izazovni u kratkoročnom i srednjem roku jer se zemlja suočava sa višestrukim preprekama, uključujući slabu potrošnju domaćinstava, pad tržišta nekretnina i ograničene finansije lokalnih vlasti. Centralna vlada postavlja cilj rasta BDP-a od „oko 5%“ za 2023. godinu, u kojem je premijer Li rekao da postizanje cilja „nije lak zadatak i zahteva udvostručene napore”. Sposobnost da se revitalizuje potrošnja i stabilizuje stambeno tržište biće ključ za snažan ekonomski oporavak. Očekujemo da će se kineska ekonomija ove godine proširiti između 4% i 5% ove godine.

 

Možete li nam reći nešto više o tržištu nekretnina? Kako su se stvari razvile u poslednje vreme? Da li je sektor pod kontrolom?

Novembarska najava plana spasavanja od 16 tačaka od strane centralne banke i redovnog bankarskog i osiguravajućeg društva predstavlja najznačajniju promenu u stambenoj politici od 2016. Ova najava pruža najjasniju poruku da je upravljanje negativnim rizikom i vraćanje stabilnosti stambenog tržišta postalo politika prioritet i deo važnog napora za postizanje ekonomske stabilnosti. Najznačajnije u ovom planu bile su mere koje se bave problemima finansiranja programera.

Iako je tržište nekretnina i dalje pod pritiskom, postoji određena stabilnost. Indeks klime nekretnina je prestao da pada. Pad cena kuća je usporen u februaru, a činilo se da su i drugi pokazatelji stanovanja, kao što su prodaja nekretnina i investicije, dostigli dno. Snažan oporavak stambene aktivnosti poput onoga što smo videli 2015. je malo verovatan, posebno kada je strukturni pad potražnje za stambenim zgradama ključno ograničenje.

 

Raphael, u mešovitom lokalnom i globalnom ekonomskom kontekstu koje su glavne poslovne prilike koje vidite u Aziji? Koji sektori bi mogli imati koristi od ponovnog otvaranja privreda?

Azija, ceo region, ima koristi od povratka kineskih turista, posebno privrede jugoistočne Azije kao što su Filipini ili Tajland gde turizam doprinosi preko 15% BDP-a.

U tim zemljama, oporavak turizma će imati pozitivne efekte na tržišta rada. Šta će onda podržati domaću potrošnju u maloprodajnom sektoru.

Za proizvodne industrije, za izvozne ekonomije poput Južne Koreje ili Japana. Ovo je uravnoteženije jer sam oporavak Kine ne može nadoknaditi trenutno globalno trgovinsko okruženje.

 

Bez obzira na oporavak nakon Covida, koji drugi sektori obećavaju u Kini u godinama koje dolaze?

Stanovništvo stari i do 2040. godine oko 400 miliona ili 30% kineskog stanovništva imaće 60 godina ili više. To znači da će u zdravstvenom sektoru biti mogućnosti za medicinske i farmaceutske usluge ili za lekove koji su javno osigurani. IKT sektor će ponuditi poslovne prilike iu narednim godinama.

Politike kineske vlade imaju za cilj da ubrzaju samodovoljnost u visokoj tehnologiji, uz poreske olakšice za finansiranje podrške. Kineske kompanije se danas podstiču da ulažu u istraživanje i razvoj u domenima poput veštačke inteligencije ili naprednih čipova.

Zelena energija takođe dobija snažnu javnu podršku od električnih vozila do obnovljive energije, uključujući solarnu ili vetar. Ali kakva god da je industrija, tržišne prilike za strane kompanije mogu biti ograničene:

  1. sankcijama zapadnih ekonomija i dve samom kineskom regulativom.
  2. Kineski zvaničnik broj 2 bio je prilično uverljiv za strane kompanije. On je naglasio da Kina treba da proširi pristup tržištu i da olakša trgovinu uklanjanjem vladinih kontrola.

 

Bernarde, na političkom nivou, koje lekcije se mogu izvući iz poslednjeg kongresa KPK i šta je sa preokretom anti-Covid politike?

Dvadeseti kongres Kine koji je održan u oktobru prošle godine označava konsolidaciju vlasti Si Đinpinga, koji je obezbedio treći mandat koji krši norme kao generalni sekretar Komunističke partije Kine i kao predsedavajući Centralne vojne komisije. Činilo se da su se i konvencije političke tranzicije Partije promenile sa nekoliko članova starijih od 68 godina koji su unapređeni u Politbiro, ili su produžili svoje članstvo u Politbirou. Za razliku od svojih prethodnika, novi premijer Li Kiang takođe nije bio vicepremijer ili bilo kakvo iskustvo na državnom nivou.

Odluka o izlasku iz politike nulte Covid-a bila je neočekivana i iznenadna, i bez pripreme krajem novembra prošle godine uglavnom zbog toga što su smanjeni politički podsticaji da se politika održi, ekonomski troškovi nevjerovatno skupi i sve više dokaza o njenoj neefikasnosti protiv visoko prenosiva varijanta Omikrona. Protesti su podstakli kineske lidere da smanje gubitke i brzo odu. Pouka izvučena ovde bi možda mogla biti da iznenadni preokret otkriva da rukovodstvo i dalje ima pragmatičnu stranu, a njegovo okretanje od strategije nulte kovida pokazuje njegovu taktičku fleksibilnost.

 

Kakva je društvena situacija? Stroge mere kontrole, zatvaranja i zahtevi za masovno testiranje na kraju su podstakli tenzije u javnosti, što je doprinelo demonstracijama u nekoliko gradova krajem 2022... Da li je i dalje tako?

Nakon anti-kovid demonstracija krajem prošle godine i ukidanja Covid ograničenja, nije bilo izveštaja o bilo kakvim protestima. Socijalna situacija je stabilnija, a Kinezi ponovo putuju van zemlje.

 

Rafael je pomenuo stopu nezaposlenosti koja je i dalje visoka. Kakva je perspektiva?

Kina je ispunila svoje ciljeve tržišta rada u 2022. godini, postigavši stopu nezaposlenosti od 5,5% i stvorila 12 miliona urbanih radnih mjesta uprkos izazovnom ekonomskom i zdravstvenom okruženju. Vlada nastavlja da daje prioritet stabilizaciji zaposlenosti u 2023. Međutim, nezaposlenost mladih je i dalje veoma visoka. Podaci pokazuju porast nezaposlenosti mladih na početku 2023. godine, dostigavši 18,1% u februaru. Ovo je tri puta više od ukupne stope nezaposlenosti u gradovima od 5,6%, i značajno više od prosečne stope OECD-a od 12,8%. Ove godine se očekuje da će se rekordnih 11,6 miliona diplomaca pridružiti radnoj snazi. Sektori interneta, nekretnina i obrazovanja za koje se tradicionalno znalo da zapošljavaju nove diplomce u velikom broju su pod pritiskom nakon što je strogi regulatorni pritisak na ove industrije doveo do otpuštanja i oštrog smanjenja poslovanja. Za kinesku vladu će ostati izazov da stvori dovoljno radnih mesta.

 

Zdravstvena kriza je istakla veoma snažnu zavisnost većine zemalja od Kine. Sada postoji jasna želja nekih razvijenih zemalja da se oslobode ove kineske zavisnosti. Da li je to rizik za kineski rast?

Zbog toga koliko je Kina integrisana u svetsku trgovinu i kako se u poslednje dve decenije pojavila kao svetska fabrika, Kina ima veoma važnu ulogu u globalnim lancima snabdevanja. Kao što ste istakli, pandemija COVID-19 je naglasila koliko je svetsko tržište međusobno povezano. Dakle, postoji želja, kao što ste rekli, da se izgradi više otpornosti u zemljama i lancima snabdevanja kompanija, diverzifikacijom na druga tržišta ili bliže potrošačkom tržištu ili

'prijateljsku' zemlju, tzv. . Očekuje se da će se ovaj trend diversifikacije lanca snabdevanja nastaviti u narednim godinama. To je, dakle, rizik za kineski rast, a kinesko rukovodstvo je prepoznalo taj rizik, zbog čega je došlo do strategije dvostruke cirkulacije, gde je poboljšanje domaće cirkulacije ili domaće tražnje ključno za rast. Kina ne odustaje od trgovine i gleda ka unutra, ali shvataju da spoljna tržišta možda neće pružiti isti nivo rasta u poređenju sa prošlošću.

 

Raphael, pre nekoliko godina, Kina je bila glavni prioritet za mnoge kompanije, tržište preveliko da bi se ignorisalo. Da li se promenilo? Da li te kompanije sada odlučuju da traže negde drugde?

Globalni igrači diverzifikuju svoje lance snabdevanja kako bi smanjili svoju zavisnost od Kine. Multinacionalne kompanije poput Apple-a, Soni-a, Samsung-a, Nike-a ili Siemens-a, da spomenemo samo neke, pomerile su neke od svojih proizvodnih linija iz Kine u Vijetnam, Tajland ili Maleziju. Indija, kao ekonomija koja brzo raste, je logična alternativa, sa svojom mladom nekvalifikovanom radnom snagom i troškovima rada koji su niži od Kine.

Međutim, preseljenje proizvodnih pogona nije vođeno samo ekonomskim razlozima. Ovo je takođe rezultat tekućih trgovinskih tenzija između Kine i SAD zbog rastućih geopolitičkih rizika u azijsko-pacifičkom regionu.

 

I upravo, u Cofaceu, da li vidite porast zahteva za zaštitom u vezi sa rizicima i geopolitikom u Aziji, a posebno u Kini?

Izvozne kompanije koje imaju koristi od Coface rešenja su zaštićene od političkih događaja. Zato ne vidimo povećanje zahteva u vezi sa političkim rizikom.

To je oduvek bila tema za menadžere rizika, ali ono što vidimo jeste da je politička neizvesnost sada jedan od glavnih, ako ne i prvi izvor zabrinutosti za kompanije koje pokrivaju rizike. To nije bio slučaj pre nekoliko godina.

Autori i stručnjaci